Ко кочи закон о заштити ћирилице?

Заштита српског језика и ћирилице, озваничена у Нацрту закона о службеној употреби језика и писма, готово две године од подношења предлога, ускоро би требало да се нађе пред посланицима српског парламента. Како Новости сазнају, консултације владајуће коалиције око усвајања Нацрта су завршене.

 

 

Кућа српског писма у Тршићу

 

Незванично се спекулише да се може очекивати отпор хрватске и бошњачке националне заједнице, док је Савез војвођанских Мађара уз извесне козметичке исправке спреман да закон подржи у Скупштини. Двогодишње кашњење се у јавности често тумачило и као тињајући сукоб између премијерке Ане Брнабић и министра културе Владана Вукосављевића, који је инсистирао да Стратегија развоја културе мора да буде један од приоритета Владе, али чини се да је ипак запело око конкретних одредаба новог прописа.

Поменути Нацрт, наиме, латиницу дефинише као помоћно писмо, над којим ћирилица увек мора да има предност. Ћирилицом је, како стоји, обавезна комуникација у правном промету, у називима предузећа, њихових седишта и делатности, као и на декларацијама, потврдама и рачунима. Школе, медији, јавна предузећа, професионална и струковна удружења чији је оснивач држава или имају државни капитал морају искључиво да користе ћирилицу.

Министар културе Владан Вукосављевић каже, за Новости, да нема утисак да неко намерно кочи усвајање измена и допуна овог закона, али и да је очекивао да ће процедура бити брже испоштована, пошто је доста времена прошло откад је Министарство дало предлог. – Имам разуман оптимизам да ће се он ускоро наћи пред посланицима – истиче министар.

Што се тиче недавне оставке сарадника Драгана Хамовића, министар Вукосављевић наглашава да је он дао велики допринос у претходне две године у многим пројектима. – Разумем разлоге за његову разочараност, јер их и сам делим. Очекивао је да ће нека законска начела која се тичу Стратегије културне политике бити брже реализовани, али нажалост, нису – истакао је министар.

Специјални саветник министра културе Драган Хамовић недавно се повукао са функције управо због вишемесечног ћутања надлежних о овом питању. Како наглашава, не жели да упире прст ни у кога, пре свега због лојалности кабинету министра Владана Вукосављевића у коме је донедавно био.

– Кабинет министра културе је припремио одређене кораке, али они нису наишли на политичку подршку – рекао је Хамовић Новостима. У писму упућеном министру Вукосављевићу, он је изразио задовољство због скоро трогодишњег динамичног рада, заједничких залагања, запажених и већином поздрављених у јавности.

– С друге стране, одлазим незадовољан због чињенице да системски предлози овога министарства, скоро две године чекају на усвајање, без обзира на снажне разлоге који су долазили из стручне и шире јавности – наведено је у Хамовићевом писму.

ЧЕКА И ФОРМИРАЊЕ САВЕТА
Одбор за стандардизацију српског језика САНУ подржао је предлог измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама. Лингвисти сматрају да постојећи закон у погледу статуса српског језика и ћирилице није усаглашен са актуелним Уставом Србије који одређује службену употребу српског језика и ћириличког писма.

Предлогом овог закона је предвиђено и да влада формира Савет за српски језик, деветочлано тело које би се, паралелно са Одбором за стандардизацију српског језика, старало о нормирању, неговању, унапређивању и заштити службеног језика и матичног писма. Ни то тело, међутим, није формирано, јер нема закона.

ЗАМРЗНУТА СТРАТЕГИЈА КУЛТУРЕ
Бивши специјални саветник министра Драган Хамовић истиче да Стратегија развоја културе назначује оквире националне културне политике, што се „годинама неоправдано одлаже и склања са дневног реда“. Сличан третман доживљавају и предложена решења у области службене употребе језика и писма, чиме се спречава коначно заснивање српске језичке политике. – Без таквих искорака нема нам ни одржања ни напретка, него само даље дезоријентације и културне колонизације – закључио је Хамовић.

 


Аутор Ј.Ж. Скендерија

Извор: Вечерње новости

 

ПЕТ ВЕКОВА ГОРАЖДАНСКЕ ШТАМПАРИЈЕ: Ћирилица увек на удару

Међу староседеоцима ћириличко писмо било је једино у употреби, а Срби су на својој земљи били носиоци писмености и културе

 

 

АКО лаже коза, не лаже рог: историја је забележила да је у години Кортезовог искрцавања на обалу Мексика и Магелановог поласка на пут око света, створена прва штампарија на простору данашње Босне и Херцеговине, међу староседеоцима ћириличко писмо било је једино у употреби, а Срби су на својој земљи били носиоци писмености и културе. У порти Цркве Светог Георгија у Доњој Сопотници, код Новог Горажда, уприличено је академско вече “500 година Горажданске штампарије”, а значај великог јубилеја поцртава и одлика туробног времена у коме је дочекан – насилно оспоравање српског идентитета међу новопеченим, овдашњим нацијама.

Обележавање пет векова српске људске и духовне истрајности окупило је у порти чувеног здања народ Подриња црквене великодостојнике и бројне угледне личности.

– Потурају нам идеју, да ћемо лакше живети ако поништимо сопствену традицију. Пошто то није могуће, овде потврђујемо да су у нашем писму наша највећа дела. Писменост је код Срба старија од првих штампарија. Да се други не наљуте, али једини валидни подаци нам говоре, од Ћирила и Методија преко потоњих времена, ко је носилац писмености и културе на овом простору. У Дубровачкој републици писано је ћирилицом. То је било једно и једино писмо, а она је увек прва на удару, у временима погрома и смртоносних последица љубави једног народа према својој слободи – нагласио је Емир Кустурица.

Угледни гости на скупу Фото Н. Јанковић

 

Цркве и гробља, додао је славни режисер, јесу потврде о трајању:

– Ово гробље, старије од београдског и сарајевског, потврда је цивилизованости народа. Овде сазнајемо да је српски народ на писменост упућен заветно. То чудо којим други почињу да располажу тек касније, са нама се вековима поиграва. Под отоманском окупацијом, Срби су имали дилему, да ли је потребно олово чувати за метке који ће завршити у телима Турака или за штампу. То важи за ову, прву на простору БиХ, као и за прву нашу и балканску штампарију, на ободу Цетиња. Данас знамо, Срби су више и боље тукли словима него пустом муницијом. Да заплет буде већи, када су пуцати морали, из тела је вађено олово, да би се у слова вратило. Зато је наша историја опстанка најблиставија у Европи, а сабрана је под окриљем Цркве и ћириличког писма – нагласио је Кустурица.

Писац Владимир Кецмановић истиче да су пре 500 година људи више држали до писане речи и до себе него данас.

– Значај јубилеја поцртава вишедеценијска политичка ситуација. У БиХ се оспорава идентитет српског народа, најстаријег на овим просторима. Нема разлога да се не каже, колико год да је политички некоректно: безмало сво данашње становништво БиХ, потомци су људи некада окупљених око ове штампарије, а били су Срби – додао је Кецмановић. – Наследници херцега Стефана Вукчића Косаче, оснивача Војводства Светог Саве, касније названог Херцеговина, створили су прву штампарију на овим просторима. Чували су немањићку државу. Нама припада нада, да ћемо дочекати време новог процвата, приближно равног немањићком.

Писац Милан Ружић каже да нам млађи од нас оспоравају идентитет, али се књижевност показала као један од путева избављења.

 

Кецмановић и Кустурица

– Поносни смо баштиници традиције, започете пре пет векова на овом месту. Има већих места и градова, али се ниједно не може похвалити да је штампарство на простору данашње БиХ код њих утемељено – рекла је Мила Петковић, начелник Општине Ново Горажде.

Организатори великог јубилеја били су Народна библиотека “Божидар Горажданин”, Општина Ново Горажде и овдашње свештенство Српске православне цркве.

 

Црква Светог Георгија у Доњој Сопотници

 

ГОРАЖДЕ И ЦЕТИЊЕ

Горажданска штампарија основана 1519. године у задужбини херцега Стефана Вукчића Косаче, прва је на простору данашње БиХ. Најстарија је на Балкану и уопште код Јужних Словена, после Цетињске штампарије Црнојевића. Браћа Теодор и Ђурађ Љубавић слова за потребе штампе израдили су у Венецији, одакле су их донели у Горажде. Штампарија је 1523. пренета у Трговиште, у данашњој Румунији, због страха од турске одмазде. У српским земљама под Османлијама, радило је укупно осам штампарија.

 


 

Извор: Новости.рс

У МАЂАРСКОЈ ОТВОРЕН СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР: „Коло“ спаја народе

НАЦИОНАЛНИ ансамбл “Коло” заиграо је у “Колу”, Српском културном центру у Морохалому, малом мађарском месту смештеном тик уз државну границу, који је у понедељак званично отворио врата поштоваоцима српске културе и традиције.

Српски културни центар “Коло” изграђен је у оквиру Интерег-ИПА пројекта “Разнобојна сарадња”, прекограничне сарадње Србије и Мађарске, а свечано су га отворили Никола Селаковић, генерални секретар председника Србије, Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе, министар привреде Горан Кнежевић, шеф дипломатије Мађарске Петер Сијарто и Петер Фекете, државни секретар министарства културе Мађарске.

Отварање СКЦ, према речима Сијарта, није значајно само за Србију и Мађарску, већ има и европски значај.

– Односи између Србије и Мађарске заснивају се на међусобном поштовању, и зато су односи двеју земаља данас бољи него икада, а политичари обеју земаља данас могу искрено да разговарају о најзначајнијим темама – рекао је министар спољних послова Мађарске. – Србија би требало да буде пример другим земљама по томе како се брине о правима и положају националних мањина. Када смо свесни ситуације одузимања права националним мањинама у појединим земљама карпатске регије, Србија је изградила модел који би требало да прате друге земље. Политика Мађарске је да што су националне мањине јаче у нашој земљи, и Мађарска је јача. Подржавамо то да националне заједнице причају својим матерњим језиком, чувају културу и традицију и негују контакт с матицом. Европа може бити снажна само са јаким нацијама. Србија је на Балкану наш први економски партнер, надамо се да ће што пре ући у ЕУ, а ми ћемо све учинити како би се то што пре десило.

 

Да је изузетно важно сачувати посебност националних култура, сложио се и српски министар културе Владан Вукосављевић, подсетивши да се у оквиру истог пројекта гради Мађарски културни центар на Палићу.

 

 

– Са Мађарском имамо изузетну културну сарадњу, недавно је отворен Музеј СПЦ у Сентандреји. Верујемо да ће кроз пројекат културне размене и заштите културног наслеђа, материјалног и нематеријалног, мађарска и српска страна имати прилику да се боље упознају – истакао је Вукосављевић. – Упознавање значи поверење, поверење значи искреност и блискост у сарадњи у свим областима, те зато сматрамо да је културна сарадња темељ у свим другим односима.

На самом улазу у “Коло” госте дочекује пиротски ћилим, који симболише успешан и здрав живот и дуготрајност веза. Како српске културе нема без Вука Караџића, тако централно месту у СКЦ заузима дворана са 250 места која носи име реформатора српске ћирилице. Њено предворје је салон “Балкан”, а поред њега је капела Српске православне цркве названа Живоносни источник.

 

“КЉУЧ БАЛКАНА” ЗА ЗРЕЊАНИН

СВАКЕ године СКЦ “Коло” доделиће једном српском граду “Кључ Балкана” и тај град ће бити организатор културних и уметничких догађаја. Ове године “Кључ Балкана” добио је Зрењанин.

– У Зрењанину живи 20 националности, а десет одсто становника су Мађари. Један од првих градова побратима био је Бекешчаба, и одувек негујемо пријатељске односе са Мађарском – рекао је Чедомир Јањић, градоначелник Зрењанина.

 


Иѕвор: Новости.рс