Свети Оци о Посту

О хришћанском посту су многи говорили, али ипак истичемо оне који су и говорили и живели онако како су учили.

Све ове муке и недаће што су снашле народ Србски, потичу пре свега од тога што народ одбаци пост или како каже у песми Св.Николај Србски: “Одбацише људи пост, преко пакла паде мост, Што је к Небу водио, када је народ постио“. О хришћанском посту су многи говорили, али ипак истичемо оне који су и говорили и живели онако како су учили. Свети Оци Цркве Христове знали су шта је пост и поучавали су мирјане у Цркви о посту.

Св. Јован Златоусти (о промени када започне пост): „Сада више нигде не чујемо жамор, нити буку, транжирање меса, нити, пак, ужурбаност кувара; све је то престало и наш град личи на часну, скромну и мудру жену. Када размислим о изненадној промени која је настала и, када се сетим јучершње вреве, онда ми је јасна сила поста који је, ушавши у савест свакога од нас, изменио наше мисли, очистио ум, како старешинама тако и обичним људима, не само слободним, него и слугама, не само мушкима, него и женама, богаташима и сиромасима. Зашто само поменути старешине и обичне људе? Та пост је изменио чак и савест обученог у диадему, као и савест њему послушних. Данас не видиш више разлику на трпези сиромаха и богаташа; код свих је припремљена обична храна без обзира на прохтеве и могућности; обичној трпези сада се приступа са већим одушевљењем него ли раније када је било постављено обиље разноврсне хране и вина.“     „Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измирисе са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама исвим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.“

Св. Василије Велики: “Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека.“

Св. Фотије Цариградски: “Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Онај који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и шкорпијама.“

Св. Јован Лествичник: “Помоћник и узрок целомудрености је безмолвије, а пост гаси огањ телесне пожуде. Дуго спавање произлази понекад од пресићености, понекад од поста – када се посници поносе својим постом. Стомакоугађање наводи на разрешење од поста, а славољубље наговара да се покаже сопствена врлина. Када стомак гладује, срце постаје смирено. А када се стомаку угађа, мисао постаје охола. Знај да демон често седи уз желудац и не да човеку да осети ситост, макар и читав Мисир (Египат) појео и реку Нил попио. Пост сујетног човека остаје без награде и његова молитва без плода, јер и једно и друго чини ради похвале људске.“

Св. Јефрем Сирин: “Узда за страсти је пост, а умртвљење страсти је молитва са милостињом. Чувај се од онога што је супротно врлини. Јер, ако постиш али се и безумно смејеш, биће лако да се саплетеш. Од мноштва хране ум постаје груб, а добро уздржање га очишћује. Онај ко угађа стомаку се труди и пашти око тога како да напуни свој стомак јелима, а када поједе – мучи се да их свари. Уздржање, пак, прати здравље и бодрост. Молитва и пост су прекрасни. Њих укрепљује милостиња, будући да је речено: Милости хоћу, а не жртве (Ос 6,6).“

Св. Нил Синајски: “Пост сматрај оружјем, молитве оградом, а сузе – купељу. Плашљиви војник дрхти од звука трубе који наговештава борбу, а стомакоугодник од наговештаја почетка поста. Добар је хлеб поста зато што у њему нема квасца сластољубља.“

Св. Јован Касијан: “Ми не треба да верујемо да је нама, за постизање савршенства срца и чистоте тела, довољан само пост који се састоји у уздржању од видљивих јела. Не, њему треба придодати још и пост душе. Јер, и она има своја штетна јела… Свака похота и блуђење непостојаног срца јесте нека паша душе на својеврсном пасишту које је храни штетним јелима, и која је чине непричесном небесног хлеба и тврде хране. Уздржавајући се од свега тога у нашем светом пошћењу, сразмерно својим силама, учинићемо сврсисходним и доброплодним и држање телесног поста. Јер, напрезање тела које је сједињено са скрушеношћу духа представља најпријатнију жртву Богу: оно ће у чистим и лепо украшеним скривницама срца изградити обиталиште достојно Његове светости. Међутим, ако ми, постећи телесно, будемо ухваћени у мрежу најпогубнијих душевних страсти, изнуравање тела нам веће донети никакве користи.“

Св. Марко Подвижник: “Пост доноси корист онима који му разумно приступају, док штети онима који му неразумно приступају. Због тога они који се старају за корист од поста треба да се чувају штете која може доћи од њега (тј. таштине). Хлеб који једемо након окончања поста који смо себи наложили треба да разделимо на дане у које не окушамо храну до ситости, како бисмо, узимајући свакодневно по мало, покорили мудровање свог тела и срце утврдили у корисној молитви. На тај начин ћемо силом Божијом бити сачувани од надмености и све дане свог живота се постарати да проведемо у смиреноумљу, без којег нико никада не може угодити Богу.“

Св. Антоније Велики: “Изабери труд и он ће те заједно са постом, молитвом и бдењем избавити од сваке скверни. Телесни труд, наиме, доноси чистоту срца, а она чини да душа приноси плод.“

Св. Симеон Солунски: „Бог не потребује хране, пост нас приближава анђелима, који не једу нити пију, пост укроћује тело да би душа живела, док угађање телу – убија душу. Постом се чистимо од страсти, које се развијају угађањем телу“.

Св.Теодор Студит: “Пост је обновљење душе. Апостол каже: уколико тело изнеможе и ослаби подвиг поста, утолико се душа обнавља из дана у дан, изграђујући се у прекрасну и блиставу красоту, коју нам је дао Бог у почетку. Када се душа покајањем и постом очисти и украси, тада је и Бог заволи и почиње да живи у њој. Зато је Господ рекао: „Ако ме неко љуби, реч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (Јн. 14,23). Уколико је тако велико достојанство и благодат поста, да нас чини местом на коме обитава Бог, утолико смо дужни пазити на њега са великом радошћу и весељем, а не тужни због слабе хране, сећајући се да је и Господ нас Исус Христос благоизволео у пустињи да са пет хлебова нахрани пет хиљада људи хлебом и водом.“

Св. Исак Сирин: “Пост је темељ свих врлина. Пост са расуђивањем је ризница сваког добра. А ко се не труди у посту, тај доводи у питање све што је добро; зато што је пост био заповест, дата у почетку нашој природи за опрезност приликом узимања хране и нарушавањем поста пао је почетак нашег рајског битисања. Али, оно у чему се састојало човеково прво унижење, у томе су подвижници почели да успевају у страху Божјем. Од овога је почео и Спаситељ. Исто и сви, који су пошли за Спаситељем, на овом темељу утврђују почетак свога подвига: зато што је пост оруђе дато Богом. Пре поста, род људски није знао за победе и ђаво никада није трпео поразе од наше природе, али од овог оружја (поста) изнемогао је у самом почетку.“

Св. Николај Србски: “Постом се задобија чистота телесна на првом месту, а кроз чистоту телесну и чистота духовна. Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вере, наде и љубави. Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Превасходна ствар је пост, али је још превасходнија праштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда поклања великодушност. Оно претходи овоме, но само ово не спасава без онога. Постом човек олакшава и тело и дух од мрака и дебелости. Тело постаје лако и чило, дух светао и јасан. Ако се неко хвали постом, нема користи од поста. Ако неко пости с гордошћу, нема смирења, нема користи од поста.“

Св. Јустин Ћелиски: “Постећи постом – постом душе и тела – душа пости од свакога греха, уздржава се од свакога греха, од гњева, од пакости, од зависти, од злобе, од оговарања, од осуђивања, од похоте, од среброљубља. Ослобађа се од свакога греха. А пост тела је уздржавање од хране. Пости тело да не брекћу страсти у њему, него да се смирава постом. Ето, тако нас Света наша Црква припрема за Свето Причешће.“

Блаженопочивши Патријарх Србски Павле: “Треба још и ово имати у виду да пост није људска, него божанска установа за коју је Бог, преко пророка Мојсија, рекао да је „Уредба вечна“. Њу је и Христос освештао постећи 40 дана, и наредио својим верним да посте. Постили су и Свети апостоли, верни тада, као и доцније за цело време ових 2000 година.Зато не слушати оне који ће ових дана да вас позивају на своје приредбе и скупове не у православимм црквама, да вам доказују да су Свето причешће и пост људске наредбе и измишљотине, непотребне за спасење. Бдите, дакле, и чувајте душе своје, како од проповедника криве вере, тако и од живота који није по правој вери.“


Извор: СПЦ

Ексклузивно: Ауторски текст Милоша Шобајића — НАТО-арт створио наследника који хара светом

             „Ћути и сликај“. Ово је назив књиге србског сликара Милоша Шобајића. Посредством „Спутњика“ преносимо Вам део ауторског текста у коме Шобајић објашњава детаље онога што смо наслућивали и осећали, али нисмо знали чињенице.

            „Нова концептуална уметност“ која је нам је буквално падала са неба 78 дана, сада улази на велика врата у музеје и галерије, преко наших „уметника осведочених у свету“.

            Од 1999.  године до данас, за сваки случај, прво је бомбама сравњено са земљом оно што представља културу, историју, традицију и уметност неке земље, да би се створио чист терен за „нове уметнике“. На србском простору терен и даље рашчишћавају Шиптари на Косову – сетите се свих србских манастира, Новог Брда – а у целој Србији последње остатке србског писма гуше глобалисти својим латиничарењем.


Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
“Ћирилица” Београд

Ексклузивно: Ауторски текст Милоша Шобајића — НАТО-арт створио наследника који хара светом


© Sputnik / Александар Милачић

НАТО није основан да би војно бранио Западне земље, иако војна опасност постоји, већ да би бранио превасходно њихову идеологију.

Поред тога што служи као ударна песница против малих и незаштићених држава и народа, на којима демонстрира своју силу, НАТО својом војном моћи свакако штити идеологију Запада. Дакле, идеолошка опасност је основни страх, а не војна опасност (која је ипак присутна). Становништву Запада је од Другог светског рата, па све до данас, приказивана стална претња од руске агресије, дуго после расформираног Варшавског пакта и Совјетског Савеза. Зашто се и НАТО тада није угасио, већ увелико повећао све врсте притисака? Зато што је идеологија морала бити заштићена уз стално присуство војне силе.

НАТО-Арт створен 1999. године

У циљу спровођења контроле над уметничким стваралаштвом, између осталог, Запад креира НАТО-Арт, војну организацију која ће преузети контролу над овим важним сегментом људског духа. Та организација је званично створена 1999. године, а њен управни одбор је сачињен од деветнаест чланова, колико има земаља чланица овог војног савеза. НАТО-Арт је по његовом статуту формиран како би „сачувао глобалну сигурност и стабилност кроз радове концептуалних уметника“, изјављују његови творци.

Ракете “томахавк” у подморници “Хамтон”. © AFP 2019 / Vincent Yu

Дакле, неопходно је било створити „нову уметност“ коју су њени идеолози у почетку с милошћу називали „Happy new Art“. Тако је „концептуална уметност“ добила свог великог заштитника и отворена врата за целе легије заинтересованих који су као неталентовани били неприхваћени у ликовној уметности. Ови артисти, жељни брзог успеха, добијају у овом виду испољавања потпуну сатисфакцију, јер су сви групно промовисани у „трансавангарду“, декретом из канцеларије „Великог брата“.

Култура као глобални циркус

Тако култура постаје глобални циркус и ријалити шоу, чији је циљ да својим неделима подржи и оправда планетарна недела свог родитеља, војне организације НАТО. Да му омогући кредибилитет својим апсурдним креацијама створеним на најнижем интелектуалном нивоу и намењеним за дечији узраст поимања света. Такав парадокс се представља као авангарда по великим музејима савремене уметности. Циљ је да посматрача убеди да је баш то и такво недело — висок и највиши домен уметности, те да га примора на тоталну промену његовог сазнања шта је добро, а шта лоше. По истом принципу, убедиће га и да је добродошло бомбардовање једног народа од осам милиона становника у сред Европе!

НАТО-Арт на тај начин обезбеђује глобалну сигурност и стабилност у свету, заправо, овом врстом опште анестезије ума жели да елиминише сваки индивидуализам, те са успехом доводи људски интелект до стања тоталне абдикације.

“Све је „глобално“, дакле, све је „сигурно“. И све је „стабилно“, јер сви мисле и раде идентично. Нема више оне реметилачке и субверзивне уметничке посебности, јер „сада смо сви ми уметници“, тврде креатори НАТО-Арта. Треба заувек уништити мит о човеку, индивидуалном ствараоцу.”

„Томахавк глобализација“

Овај метод би требао да омогући безболно функционисање „томахавк глобализације“, односно униполаризма. Било које супротстављање овој методи изазива најоштрију реакцију и одмазду „томахавком“. Све им је дозвољено — од агресивних изјава до бомбардовања. Кажу да су уништили Сирију, Либију, Ирак, Авганистан и Србију, како би их спасили од њихових државника!? Аргумент исто толико нечастан и циничан, као Хитлерова тврдња да је водио рат само зато да би очистио свет од Јевреја, Словена и Цигана.

Спомен плоче настрадалима у возу у Грделици 12. априла 1999. год. током НАТО бомбардовања.

Ми, наивни, јадна нам мајка, нисмо знали да је свако противљење „концептуалној уметности“, подразумевало и напад на НАТО! Тај чудан осећај сам увек имао у присуству НАТО артиста концептуалне провенијенције. Њихово арогантно понашање крије несигурност, зато што су свесни да су доведени као потрошна роба која ће ускоро бити замењена новом, а били су очигледно у недоумици и бризи због свог безнадежног положаја. Свакако, њихово учешће у глобалном ријалитију под називом „трансавангарда“, у који су уведени, отворило је врата свим врстама проституције, жељне брзог успеха.

Команда НАТО-Арт батаљона „концептуалне уметности“ је 2004. године одлучила да званично угаси своју активност, јер је беба коју је родила постала одрасла особа и може без свог творца да хара светом још извесно време, све док буде трајао униполаризам.


Извор: Спутњик

Поводом покретања друштвене мреже Срболик

https://srbolik.com

Поштована и драга браћо,


     Администратор нашег сајта ми је управо послао мејл да сте основали нову друштвену мрежу Срболик, што од срца подржавамо и вероватно ћемо се укључити само да се договоримо на УО.
     Ипак зашто латиница код пријављивања? Да ли је у питању техника, у шта нисмо сигурни, или оно наше да нам буде лакше, због странаца (којих?) и да не набрајам јер тога има доста.
     Ових дана од Сајма књига на овамо имали смо изузетне активности, што можете видети на сајту, и то од истраживања у два наврата – чланци о 12,5% и 87,5% што је поткрепљено и видео снимцима. То Вам причамо из разлога што, како рече проф. Милановић, нигде није извршено истраживање колико сu наши латиничари продали књига у иностранству. С обзиром на то да смо дошли до тога да преводимо “Дружбу Пере Квржице”, а наше “Орлове” тамо нико не чита, размислите да ли и техника, ако је она у питању, може да се обиђе, јер ми смо то доменима учинили.

С великим поштовањем и уважавањем,

Милорад Ђошић, председник

Србског културног центра
“Ћирилица” Београд
фб: Србски културни центар” Ћирилица” Београд
П.С.
Латинична издања су њихова нематеријална баштина.