Мезимац: Умјесто Светог Саве, РТС велича Доситеја!

У предвечерје Савиндана, РТС промовише документарну серију, од осам епизода, о Доситеју Обрадовићу, антиподу Светог Саве!

Ево шта пише у најави који нам стиже од РТС-а: „У серији се бавимо питањима: Зашто је понео име српског Сократа? Како је као сироче успео да се уздигне и постане један од најобразованијих личности свога доба? Како је успео да споји антику и православље, Исток и Запад, веру и науку, да усклади срце и разум? Како је успео да проникне у тајну ослобођења друштва новог доба? Које поруке нам оставља као аманет?“

Док је Свети Сава оснивач хришћанске наше православне културе, Доситеј је зачетник лажне цивилизоване навлаке духовне која се почела утемељењем ’гражданства’ нашег, а која се завршава данас његовим распадањем.

Основа првог просветитељства, Савиног, јесте светост; основа другог, Доситејевог, је одбацивање духовне дисциплине и уздање у себе и своје моћи.

Док је Доситеј опчињен и забљеснут спољашњим сјајем западне цивилизације, коју жели да накалеми свом народу, Сава за циљ има спасење душе свог народа…


Аутор: Донко Ракочевић

Извор: Седмица

Какви речници постоје?

Најчешће асоцијације на реч речник код већине говорника који се не баве језиком јесте двојезични речник, речник који служи за превођење. Скоро Гугл транслејт.

Појам речник асоцијативно је у свести говорника српског језика повезан са следећим речима: српски, Вук Караџић, руски, енглески, немачки, француски, јединствен, језик, богат, дечји, књига, прост (према Обратни речник српскога језика).

Јесте ли чули за наше асоцијативне речнике? Они су корисни и за лингвистичка и за психолошка истраживања.

А замислите тек колико су значајни за маркетиншке и политичке кампање!

На једном месту добијете све асоцијације које одређени појам активира код говорника српског језика!

Речника има разноврсних и могу се поделити према многим критеријумима. Овде издвајамо неколико.

Према сфери интересовања (према типу информација које се презентују), сви речници могу се поделити у две велике групе: језичке речнике и нејезичке речнике.

У језичким речницима тежиште је на језичкој природи одреднице

Под нејезичким речницима подразумевају се лексикони и енциклопедије. У њима је тежиште шире знање о одређеном појму.

Према броју језика који обухватају, речници могу бити једнојезични, двојезични и вишејезични.

Према намени, речници се деле на опште, које занима лексички систем у целини,  и посебне (специјалне), који се баве појединачним сегментима језика, од терминологије до дијалекатске лексике

Општи речници намењени су широком, неспецифичном кругу корисника. Специјални речници имају јасно одређено тежиште.

Међу њима се разликују следећи: историјско-филолошки речници, етимолошки речници,  историјски речници, правописни (ортографски) и граматички речници, речници изговора (ортоепски речници), речници жаргона и табуизиране лексике, митолошки и фолклорни речници, фразеолошки речници,  речници страних речи, речници валентности, комбинаторни (колокациони) речници, речници парадигматских односа (синонима и антонима), речници за усвајање нематерњег језика,  речници језичких варијетета, терминолошки речници.

Развој лексикографије (дисциплине која обухвата прикупљање и обраду лексичког фонда неког језика и израду и састављање речника) у свету и код нас довео је до стварања различитих типова специјализованих речника.

Такви су још и нпр. фреквенцијски речници, чија је сврха да утврдe учесталост (фреквенцију) појављивања одреднице у одређеном језичком корпусу (нпр. у делима неког писца) или ономастички речници, који представљају топонимију одређене области или краја, презимена, имена и др.

У специјалне речнике спадају и речници језика писаца (као што су нпр. Лаза К. Лазаревић, Петар П. Његош, Милан Ракић и др.), док преплитање лексикографије са савременом дигиталном технологијом доводи до стварања све више електронских и онлајн речника који могу да одговоре на различите захтеве широке групе корисника.

Речници се могу поделити и према обиму: мали, средњи и велики (тезауруси).

Које речнике сте досад користили?


Прочитајте и Кад деканица постане деканеса


Извор: Језикофил

Збогом домаћим серијама: Нова уредба прети да уништи српску продукцију

Нова уредба Владе Србије о субвенцијама за телевизијске серије и рекламе потресла филмски еснаф. Јанковић: Почиње елиминација српских продуцената. Бајић: Отвара се простор само за странце

Зоран Јанковић Фото П. Милошевић

ПРЕДУСЛОВИ да се оствари бенефит или повраћај новца од уложених средстава за снимање ТВ серија и реклама, изненада су промењени и постављени врло високо – новом уредбом коју је Влада Србије донела уочи Нове године, уместо ранијих сто хиљада евра по ТВ епизоди или по снимљеној реклами, које продуцент треба да потроши да би му наша држава вратила 25 одсто, сада мора да уложи три пута више. Односно, најмање три стотине хиљада евра.

Како сазнају „Новости“, то је била и главна тема седнице Групације за кинематографију, која је 15. јануара одржана у Привредној комори Србије (ПКС).

– Мени изгледа као да је ова уредба направљена да нас елиминише – каже за „Новости“ Зоран Јанковић из „Кошутњак филма“, наш најпознатији ТВ продуцент, који је током каријере снимио рекордних 28 серија. – Сама чињеница у досадашњој историји ТВ производње у Србији показује да никада, једна епизода, ниједне серије до сада, није коштала три стотине хиљада евра. Чак ни близу тога. Просечна цена епизоде је негде око осамдесет-деведесет хиљада евра, што значи да је и тај први лимит уредбе о подстицајима од сто хиљада евра био изнад просека.

Према Јанковићевим речима, тај услов је ипак имао једну логику да неки пројекти који завређују већу пажњу, који су комплекснији и скупљи, стекну право на повраћај потрошеног новца.

– Тридесет година се бавим овим послом и тврдим да домаћи продуценти апсолутно немају капацитет за буџет од три стотине хиљада евра по епизоди, и да је он апсолутно нереалан за наше прилике. Њега могу да остваре само неки странци ако дођу да снимају овде, а за нас је недостижно да уђемо у тај круг који је за Србију потпуно неприродан. Колико знам, нико се са нашом струком није консултовао око постављања нових услова за остварење подстицаја, који и за снимање реклама такође значи елиминацију домаћих продуцената – истиче Јанковић.

„Сенке над Балканом 2″/ Фото Промо

Радош Бајић из куће „Контраст студиоса“ сматра да је суштина ове уредбе да се запечати судбина домаће ТВ продукције и да се отвори ексклузивни простор да из српског буџета само странци добијају повраћај новца.

– Три стотине хиљада евра по једној епизоди је немогућа мисија за нас, и мислим да иза тога стоје неки наши продуценти који у Србију доводе стране продукције. Само њима ова уредба иде наруку, а за све остале она је катастрофална.

Према речима нашег саговорника, који је желео да остане анониман, јер се Групација поводом ове уредбе још није званично јавно огласила, нови услови за подстицаје у филмској индустрији представљају озбиљан потрес и удар за домаће продуценте и филмске раднике.

– Не знамо никога ко може да обезбеди и да потроши толико пара за снимање једне епозоде неког серијала, а камоли за рекламу. Три стотине хиљада евра се једва покупи и за снимање целовечерњег играног филма, и поставља се питање ко ће сада у Србији уопште моћи да снима серије, осим странаца. Ако за серију од десет епизода продуцент мора да потроши три милиона евра да би од државе на крају добио подстицај од 750.000, онда то значи збогом домаћим серијама – каже наш саговорник, иначе познати филмски радник и некада један од челних људи Филмског центра Србије.

„Пси лају, ветар носи“

Ова уредба Владе, како истиче, утолико је веће изненађење за наше људе у филмској индустрији, јер је пре њеног доношења било речи да нови предуслов за повраћај новца буде подигнут на 150.000 евра.

– Продуценти који су пре Нове године потписали уговоре за снимање серија и реклама већ се чупају за косу, јер нова уредба заиста представља велики и неочекивани потрес. Оно што је, према његовим речима, позитивно у целој тој ствари јесте то што се на овој седници Групације за кинематографију окупила готово цела наша филмска заједница, бројни представници асоцијација и секција, спремни да се еснафски боре за свој егзистенцијални опстанак.

„Јунаци нашег доба“/ Фото Промо

ИНВЕСТИЦИЈЕ

ОД априла 2016, када је у Србији почела примена Уредбе о подстицајима за инвестирање у аудио-визуелна дела, кроз овај програм прошло је више од 150 пројеката и привучено је више од 100 милиона евра директних страних инвестиција. За подстицаје снимања страних филмова и серија код нас, прошле године је издвојено 900 милиона динара, док је у 2018. исплаћено 755 милиона динара (6,5 милиона евра), а процењена вредност пројеката који су их користили била је нешто виша од 35 милиона евра.

СУБВЕНЦИЈЕ И ДО 30 ОДСТО

КАДА је реч о филмским пројектима, новом уредбом српска Влада ће субвенционисати снимање домаћих и страних филмова уколико продуценти такође потроше најмање 300.000 евра. За пројекте који премашују 500.000 евра (и својим садржајем не угрожавају углед српске државе), биће издвојено 30 одсто повраћаја новца, што значи да ће странцима и даље бити јефтиније да снимају у Србији него у својим земљама.


Аутор: В. Радосављевић

Извор: Вечерње новости