Зашто је књаз Милош Вукову реформу називао сектом: Његово писмо владици Петру Његошу о томе најбоље сведочи

Преносимо текст са сајта Опанак који сведочи о другачијем виђењу Вукове реформе српског језика. Некритичко учење и изузимање историјског контекста Вуков допринос уздиже до недодирљивих висина. Ипак, све чешће се чују и оваква, другачија тумачења његовог доприноса.

Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
„Ћирилица“ Београд

Српски књаз Милош Обреновић одлучно се одупирао да се школству и културним установама Књажевине Србије наметне реформисано “југословенско” писмо.

Књаз Милош је издавао више указа о забрани уношења у Књажевину књига и употребе унијатског Копитар-Караџићевог комбинованог правописа, савјетујући се са митрополитом Стефаном Стратимировићем, Владиком Петром Петровићем Његошем и српским националним и културним дјелатницима.

Најзначајнији закон забране “хуле против божества и правитељства” и “да се не штампају књиге правописом Караџића Вука”, који је кнез Милош установио, су Правила о цензурисању објављена 1832. године 22. децембра у Књажевској српској канцеларији у Крагујевцу.

Сажето свједочанство о православној културној политици Књаза Милоша је Књажево писмо владици Петру ИИ Његошу од 20. октобра 1836. године. Писмо је цитирано у прегледима реформе српског правописа у контексту комунистичке и југословенске културне пропаганде. Данас, српским генерацијама после година југословенства и комунизма, последица погрешне реформе писма и језика, медијског монопола латиничног, а потискивања ћирилчног писма, јасан је Књажев православан став и осуда “вуковске секте”, како Књаз назива реформаторе ћириличног писма.

Југословенски језички пројекат аустрославизма је био негација и разграђивање српског православног предања писмености и државотворности, језичке српске и словенске саборности, као што је то и данас у истој мјери и намјерама.

Писмо књаза Милоша владици Његошу:

„Има једна рђава секта, вуковска названа, која ь (дебело јер) изоставља, и још гдјекоја измењенија захтева, и све се бојим да не буде отров ученија ове секте и до у Црну Гору, досад свагда чисту и невредиму пребившу, приспео, а ако би то било, то би ми заиста врло тешко и жао пало, јербо је доста верно познато да та секта изостављањем ь и увођењем некаквог ‘ј` одводи од православља и приводи к римокатоличанству. (Познат ће Вам бити кустос Ц. К. Библиотеке, Копитар, римокатолик, овај је та ученија разврата дао Вуку, а Вук вуче туђу будалаштину не знајући ни шта вуче ни нашта. Но ово, мислим, сами за себе задржите да не дође до нечастивих ушију.) Та је секта и овде била почела исто учење распрострањивати, но ја сам то у согласију с Г. Митрополитом Карловачким Стратимировићем предупредио многе такове књиге у ватру бацивши, а многије читавим сандуком побацавши“.

Писмо је штампано у публикацији `Известија – `Отделенија руског језика и словесности`; Царска академија наука (1903. т. 8. књ. 3,ст.333)


Припремио: Огњен Војводић,  ognjenvojvodic.info

Пренето са: Опанак

У Ирској се налази Србско јеванђеље писано с краја петог века – србицом!

  • У националном музеју Ирске у Даблину постоји “Србско четворојеванђеље”, које потиче и последње деценије 5. века, из времена србског цара Свевлада из династије Свевладовића. Та књига има 305 страна и написана је на србском језику и Србским писмом. На другој страни књиге се налази комплетна Србска азбука, (србица), са начином како се сва слова изговарају. Ова света књига потрђује да “Мирослављево јевађеље” НИЈЕ прво србско јеванђеље

Ако је “Србско четвројевађеље” написано на Србском писму, овим се обара лаж да је грк Кирил написао у деветом веку Србску азбуку, коју ми данас погрешно зовемо “ћирилица”.

И треће, ако је “Србско четворојеванђеље” написано у 5. веку, онда је прича о сеоби Словена потпуно разоткивена и обезвређена.

 

Извор: Завештање предака

Пренето са: https://balkanskageopolitika.com/2019/12/27/u-irskoj-se-nalazi-srbsko-jevandjelje-pisano-s-kraja-petog-veka-srbicom/

Уредио: Милорад Ђошић

Устају земље српске

Устаје Петар, Лука, Стефан, Никола, устаје Београд, Нови Сад, Ниш, Подгорица, Бања Лука, устаје Србија, Црна Гора, Република Српска, устају сви Православни Срби.

Не смирују се градови ни места у све три Православне земље српске. Изгледа да су се коначно пробудили, смогли снаге, устали. Велика их је невоља повезала, отимају им оно што им је најдрагоценије, отимају им Цркву, оно најсветије што имају, која их је одржавала кроз векове и захваљујући којој су то што данас јесу.

Ударају им на оно на шта су најрањивији, на оно на шта нико не сме да им дира, ударају им на оно највредније – на Православље, на Острог, на њиховог Светог Василија Острошког. Само су се преварили, јер против толике Божије силе не могу.

Осетила је свака душа Србска оштрицу мача у себи, осетила је да мора устати, да мора одбранити веру своју, јер тиме брани сама себе.

Осетило је свако срце Србско тугу и бол, због отимања онога што је део њега.

Знају Срби да на велику Светињу непријатељи ударају, знају да ударају на велику силу, знају да Бог на крају има последњу реч.

Само да још схвате, да је оно што им недостаје слога, коју нажалост нису до сада доказали да имају. А кад би је добили, могли би читава царства да руше. Могли би све. Зато нека схвате да непријатељ жели да се деле. Када престане подела, тада ће доћи њихова победа.


Аутор: Стефан Вукоје
Извор:
http://www.kmnovine.com/2019/12/._29.html