“Побратими и побратимке, НЕ АЗДИСУЈТЕ МНОГО, ЗАР ЗБОГ КАФУ ДА ПОГИНЕМО?” – Урнебесно писмо Врањанца које СВИ треба ДОБРО да запамте!

Порука подршке Врању осванула је на друштвеној мрежи Инстаграм.

Срж поруке јесте то, како је било некада, а како нам је сада. Мотивациони текст, и збирка свега што је задесило Србију и Врање.

Занимљива порука, исписана тако да се у даху чита са све карактеристичним Врањанским нагласком измамила је осмехе, и улила наду у боље сутра. Реалну упозоравајућу, а мотивациону порку, преносимо вам у целости.

“Побратими и побратимке,

наш град је преживеја 422 године под Турци, 4 године под Бугари, бомбардовање, 20 године радијацију и још пуно непријатељи током своју историју а с’д имамо работу сас овог новог и невидљивог непријатеља којег мора да победимо. Ми смо малечка средина у коју смо сви окренути једни према други јер волимо да искачамо, да се дружимо, да смо виђени, да седимо у чаршију, мераклијски да испијамо кафу и да не боли бандера за све.

Е па, дошло је време да се тој промени! Заједнички и са све снаге мора да утичемо прво на себе па онда на остали око нас да би победили овог непријатеља. Баталите гу кафу у град, да гу јебем у кафу, због пусту ли кафу треба да гинемо? Турци смо ги измавали сас бајонети и пушке ал’ да би победили овог непријатеља не треба ништа да работимо. Деду и нане под катанац, ви си седите дома и уживајте, а ми ће се потрудимо да ви неје досадно. Не паничите, понашајте се одговорно, помагајте једни на други и као што би рекла баба ми – „НЕ АЗДИСУЈТЕ МНОГО!“


Извор: Врањанске Работе Сваке Суботе

Преузето са: Опанак

Чворишта, чворови и чворци

Овај чланак посвећујем мом другом професору, Јови Чвори, географу, који није на мене имао тако велики утицај као Мухамед Математичар, али његово презиме је у мени оставило дубоки траг да је све увезано, али и да тој увезаности недостају они мали чворићи, чворци, како би она била чврста и нераскидива.

Чворишта, чворови и чворци

Чворишта

Добих од пријатеља линк да је једна увезана група добрих људи написала Патријарху да сакупи вернике под капу Божију како би се молили са спас од зла које нас је напало, иако бројке то не показују. Наравно одмах послах чвору да пошаље у Команди чворишта моју жељу да будем један од чворова, како би пењање уз канап Богослужења било лакше. Чвор рече да нема проблема и за неколико минута ми дојави да ће ме учворити. Међутим, не даде ми ђаво мира па упитах да ли могу да пошаљем и својим малим чворићима, а уствари чворчинама, који су ме пратили све ове године и захваљујући којима сам остао на Божијем канапу, којим се сви мање више пењемо према њему. Рече Чвор да не зна и да је могуће да је канап репрезентативни. Рекох онда ме скини са чворосписка јер нема смисла да будем без својих чворака.

Чворови
Пошто сада и други чворови, а делови канапа, трче кроз време живота, добих обавештење да је могућ улазак и чворака у чвор и чвориште.
Наравно захвалих се и рекох, баш вам хвала вам драга браћо и сестре чворови. Бити у друштву предивних чворова у предивном чворишту лепо је, али шта ћу ту када одмах нема оних малих чворака, које сам хтео да позовем и који чвору и чворишту дају управо ону лепоту, баш као што тачкице на Ван Гоговим сликама дају мирис пољу, које само можете да замислите. Због тих малих делова цвета, пчелице долазе на медни прополисни канап, а чворци тоном дају дух пољу.
Чворак

Ето професоре драги одужих се мало и Теби захваљујући чвору који ипак не разуме песму чворка, а Команда чворишта је и даље далеко од бојишта.


Милорад Ђошић, пуковник
авијације у пензији

О новој речи – ковидиот

Илустрација преузета са веб-сајта Језикофил

Најчешће коришћена реч на планети у последњих месец дана свакако је корона вирус, и разне варијанте као што су ковид 19, САРС-КоВ-2, КоВ, које значе исто – назив пошасти која сада хара.

Међутим, појавила се и нова, ковидиот, настала од претхјодно наведени речи и речи идиот. Према сајту Језикофил, ова изведеница је формирана у енглеском језику и већ је има, осим у српском, и у француском, немачком, италијанском, шпанском, турском, грчком, чешком… Мора се признати да пратимо светске токове, бар кад се тиче уношења нових (или страних) речи у језик.

Ако мало пажње посветимо другом делу ове кованице, речи идиот, прва асоцијација нас повезује са свакодневним, говорним језиком, где се најчешће чује у погрдном значењу, кад неко некога хоће да увреди алудирајући на његов(у) разум(ност).

Према тумачењу Лексикона страних речи и израза Милана Вујаклије, нашег најпознатијег лексикографа, реч идиот потиче од грчке речи ίδιωτης и значи приватан човек из нижих слојева народа који није упућен у државне послове и који нема у њима учешћа; фигуративно значење ове речи је глупак, блесавко, блесавац, будала, малоумник. Из овога произилази да се у свакодневном говору ова реч користи и тумачи искључиво у фигуративном значењу. А то је и значење речи из медицинског речника, само изражено медицинским терминима: „душевно поремећена дефектна особа чији је IQ (коефицијент интелигенције) између 10 и 25“. Вероватно је због тог уобичајеног значења те речи и постала позната анегдота о једном професору који је одржао предавање под насловом „Идиотизам грчког језика“, па је у току предавања објаснио да оно „идиотизам“ на грчком значи посебност, а не оно што су слушаоци првенствено помислили.

У Википедији се наводи и тумачење Ј. Γ. Хердера, као ознака непреводивих, посебно дијалекатских израза, својствених неком језику (тј. идиом, или фразеологизам).

Мене та реч ипак најчешће асоцира на свима познати истоимени роман Достојевског, односно на његову намеру да опише идеално доброг човека. И као што то у животу обично бива, па и у овом роману, последице доброте постају катастрофалне и драматичне. Ако се запитамо због чега је то тако, није далеко од истине да доброта у лошем друштву изазива и лоше догађаје, односно то окружење не може да схвати доброту као такву, већ је из свог угла посматра као маску за неко прикривено зло. Наравно, то је начин размишљања и поимања тог окружења, које у складу са тим и дела, па тако и изазива низ драматичних догађаја. На крају, преостаје само то да се као узрок свих зала означи најневинији човек, у овом случају кнез Мишкин.

Неодољива асоцијација на процес извитоперавања нечег што је у суштини добро је идеја комунизма која је неславно завршила у историји јер је екстремно искривљена у тренутку кад су људи почели да је примењују. Наравно, без икаквих политичких конотација, покушавам да схватим шта нам је то капитализам, као супротност комунизму, добро донео.

Но, да се вратимо на неологизам са почетка текста, на реч ковидиот која означава особу која не зна, не разуме, не увиђа или не жели да зна за опасност од вируса ковид 2019. Истовремено, незнање прати и одређено понашање, другачије од препорученог: ковидиот не поштује мере дистанцирања, изолације, карантина, те тиме угрожава и себе и друге.

У контексту претходних размишљања – да ли је ковидиот особа која, по медицинском тумачењу не разуме и не увиђа опасност од вируса, јер је „душевно поремећена дефектна особа чији је IQ (коефицијент интелигенције) између 10 и 25“, или, по свакодневном, фигуративном значењу, не зна јер је „глупак, блесавко, блесавац, будала“, или је онај ко не жели да увиди опасност од вируса, јер је једноставно бахат, по тумачењу тренутне ситуације у ванредном стању. А можда је то само „приватан човек из нижих слојева народа који није упућен у државне послове и који нема у њима учешћа“. Који год да је разлог непоштовања препорука понашања за време владавине овог вируса, сви „непоштоваоци“ су овим изразом стављени у исти кош, а кад прође и то доба, преживеће они који су имали среће у овом извлачењу. Или они који су упућени у државне послове и који су имали у њима учешћа.

И остаће забележена и ова несрећна реч, као сведок времена у коме се олако лепе етикете.


Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
„Ћирилица“ Београд