Ко се то бави личним именима?

Пише: мср Душан Стефановић, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

Полазећи од тога да су се лична имена појавила заједно са настанком језика за потребе комуницирања и да су она звучна ознака сваког појединца, бављење њима поставља се лингвистима као обавеза.

Речник САНУ под одредницом име наводи више значења: а) лични назив човеков који званично добије по рођењу и који с презименом представља пуну ознаку идентитета; б) потпунији назив личности који чини име и презиме (често и име по оцу), или само презиме; лично написан такав назив, потпис; в) назив изведен од имена са хипокористичним или пејоративним значењем; г) назив који се измисли за некога, који се надене коме (обично према некој физичкој или психичкој особини), надимак; д) посебан назив за појединачно митолошко биће, а Петар Скок у Etimologijskom rečniku hrvatskoga ili srpskoga jezika наводи да се изведенице праве од двеју основа, од imen- и ређе од im-.

Личним именима бави се антропономастика (грч. ántrophōs – човек; ónoma – име), чија је јединица антропоним. Поред имена, у антропонимски систем једног језика улазе још и презимена и надимци – лични и породични, а све наведене категорије предмет су ономастике. Уз антропониме, ономастика се бави још и проучавањем топонима, хидронима, зоонима, оронима, итд.

Најважнији подухват у српској лингвистици који се тиче личних имена јесте Речник личних имена код Срба Милице Грковић, објављен 1977. године. У овом речнику могу се наћи подаци о пореклу и начину грађења српских имена, те тако, на пример, можемо сазнати да је корен имена Звездан посведочен у старом слов. сложеном имену Звездодраг, да је сложено име Миомир настало према имену Драгомир, да се име Касија у народу почело давати услед утицаја романа Касија царица Милована Видаковића, да је Харалампије онај који блиста од радости, али и да је име Трајан повезано са глаголом трајати и да је давано као заштитно име.

Ако сте се икада запитали да ли су Првослав и Радослав једнако распрострањена имена данас као што су била у прошлости или ако вас пак занимају порекло и семантика појединих имена, одговоре на та и слична питања можете наћи у радовима ономастичара. Све чешће њихов предмет проучавања јесте и анализа имена у појединим књижевним делима, чиме се формира поддисциплина ономастике – литерарна ономастика (= стилистичка ономастика). Резултати истраживања српских ономастичара објављују се, поред обимнијих студија, научних чланака и релевантних речника, и у Ономатолошким прилозима – гласилу Српске академије наука и уметности. До датума писања овог чланка објављено је 26 бројева часописа.

Лична имена везују се за одређену групу, културу и нацију и развијала су се махом на бази аутентичне српске традиције, а како је ономастика уско повезана са етнологијом, дијалектологијом и етимологијом тако су и ономастичка истраживања важна за проучавање језика, али и за културу, историју и традицију једног народа.

 

Извор: Језикофил

Први српски онлајн дућан на КиМ

Посредством интернет продавнице „Купуј са Космета” однедавно је могуће поручити храну, пиће, рукотворине и бројне друге артикле које су направили српски пољопривредници, занатлије и предузетници у јужној покрајини

Чувена вина из Велике Хоче, уметничке иконе из Горњег Кусца, џем и ајвар из Новог Брда и други производи Срба на Косову и Метохији сада су свакоме доступни кликом миша. Посредством онлајн продавнице „Купуј са Космета” на сајту kupujsakosmeta.rs, однедавно је могуће поручити храну, пиће, рукотворине и бројне друге артикле које су направили српски пољопривредници, занатлије и предузетници на КиМ. Куповином ових производа, свако може да помогне економски развој наших сународника у јужној покрајини и тако допринесе њиховом опстанку.

Овај својеврсни интернет дућан настао је на иницијативу хуманитарне организације „Косовско Поморавље” у сарадњи с ИТ организацијом „Дигитална Србија” и под покровитељством Канцеларије за КиМ. Будући да су српским предузетницима и занатлијама сва тржишта на Косову и Метохији затворена, намера је да им се продајом преко интернета омогући развијање приватног и породичног бизниса, као и самостално привређивање од сопственог рада. Према речима Николе Васића из хуманитарне организације „Косовско Поморавље”, одзив је за сада јако добар.

„Онлајн продавница је кренула с радом 7. августа и веома смо задовољни како је идеја прихваћена. Од почетка смо наишли на велику подршку медија али и наших познатих јавних личности као што су Милош Биковић, Александра Радовић и ’Београдски синдикат’. Око маркетинга нам је помогла Канцеларија за КиМ. Све је то резултирало да већ у првим данима имамо велики одзив купаца не само с Космета и из централне Србије већ и из дијаспоре”, каже Васић за наш лист.

У овој првој српској интернет продавници на Космету у понуди су, између осталог, сувенири с осликаним манастирима и ликовима светаца, крафт пиво из Грачанице, ручно рађени одевни и украсни предмети… Тренутно је у понуди око 150 артикала тридесетак произвођача, за сада махом јужно од Ибра, али планира се повећање асортимана.

„На самом почетку је било тешко доћи до многих произвођача. Пошто нема јединствене базе где можемо добити податке ко, где и шта производи, сами смо трагали за њима користећи своје контакте и пријатеље. Али, ево, сада се заинтересовани произвођачи сами јављају, па кад обрадимо све њихове артикле, имаћемо у понуди сигурно више од 200 производа из преко 50 предузетничких радионица”, каже Васић.

Према његовим речима, тренутно се највише продају органска храна и вино из Велике Хоче.

„Имали смо малу количину ајвара из села Јасеновик у општини Ново Брдо и све се то распродало за неколико дана, а сада су врло тражене и печурке из истог тог места. Што се тиче вина из Велике Хоче, оно је надалеко чувено и квалитетно а производи се само у Метохији, па не чуди да је и оно тражено”, наводи Васић.

Он додаје да је куповина у онлајн продавници „Купуј с Космета” практично једини начин да се помогне српским привредницима на КиМ.

„Они имају махом скромне капацитете које нису развијали будући да досад нису имали превелику продају ни могућности за пласман производа. Сада, с могућношћу онлајн продаје, могу да остваре приходе и евентуално повећају производњу. Осим тога, на овај начин се упошљавају и наши сународници из других струка. Тако је један дизајнер, који је био дуго без посла, ангажован да прави етикете и налепнице за производе који се нуде у онлајн продавници”, истиче Васић.

Овај подухват је само наставак активности хуманитарне организације „Косовско Поморавље”. Откако је у марту прошле године основана, осим пружања хуманитарне помоћи најугроженијим српским породицама на КиМ, ова организација се посебно бави економским оснаживањем привреде тамошњих Срба.

„Најпре смо осмислили да кроз донације за машине, стоку и остало што је потребно пољопривредницима, занатлијама и другим произвођачима, омогућимо нашим сународницима да имају од чега да живе. Некима од њих смо на тај начин обезбедили да сами производе, али пошто смо наишли на проблем тржишта, с организацијом ’Дигитална Србија’ смо размотрили како најбоље да им помогнемо да продају своје производе. Интернет продаја се испоставила као најбоље решење”, закључује Васић.

 

Аутор: Димитрије Буквић

Извор: Политика

Омиљена књига Јелене, кћери кнеза Лазара: Објављено фототипско издање Горичког зборника после 118 година од његовог проналажења

Захваљујући “Службеном гласнику” и Матици српској – Друштву чланова у Црној Гори најзад је доступно фототипско издање збирке текстова коју је учени српски монах Никон Јерусалимац 1442. написао за Јелену, кћи кнеза Лазара, којој је био духовник, учитељ и исповедник

Горички зборник / Фото Службени гласник

Пoдвиг објављивања Горичког зборника, једног од најважнијих споменика српске писмености и културе, најзад је остварен, цијелих 118 година после његовог проналажења.

Састављајући Зборник према широком распону интересовања благоразумне Јелене монах Никон се посведочио као свестрани познавалац писаних извора духовне, али и световне садржине. Упоредо са радом на рукописној књизи, Шестоднев (1439-1440) и Горички зборник (1441-1442) он је очито писао и исправе световног садржаја – наводи приређивач књиге проф. др Ђорђе Трифуновић, који је испунио вечну а неостварену жељу Светозара Томића (1887-1954), проналазача рукописа.

Овај свестрани научник, географ, историчар и етнолог био је професор српске гимназије у Скопљу (тада у Османском царству) када је 1902. открио и по високој цени откупио рукописну књигу којој је претило уништење. Томић је у неколико наврата безуспешно покушавао да изда Горички зборник, који је после његове смрти завршио у архиву САНУ. Рукопис је и данас неконзервисан и раскупусан као и време када је купљен. Упркос огромном значају за српску културу Горички зборник је познат само стручњацима, што је довело и до политички мотивисаних покушаја неких земаља да рукопис припишу својој баштини, преносе Новости.

Горички зборник је спасен тако што је дигитализован и објављен у књизи, а тиме је враћен у национално памћење и на известан начин је постао вечан. Реч је о једном од најважнијих докумената српске културе и није претерано рећи да је његово објављивање равно објављивању Мирослављевог јеванђеља. Зборник је сада постао доступан и науци, али и људима којима су важне референтне тачке српског језика, народа и културе и, што је јако важно у овом тренутку, српске државности – каже Петар В. Арбутина, извршни директор Сектора за издавање књига у ЈП „Службени гласник“.

Горички зборник садржи религиозне текстове, поуке, опис монашких правила, житија Немањића, описе Свете земље и преписку са образованом племкињом Јеленом, која је била не само супруга већ и савладарка господара Зете Ђурђа Страцимировића Балшића, а после његове смрти и Сандаља Хранића, владара Хума (потоње Херцеговине).

Кнез Лазар на барокној слици Павла Чортановића, фото: Новости

Када је и по други пут постала удовица вратила су у Зету где је једно време сама владала, чак и водила ратове, а као први потомак Немањића градила је нове задужбине и обнављала старе. Духовну потпору у тешким временима и великим делима налазила је у посланицама монаха Никона, који је једно време био старешина у српском манастиру Светих архангела у Јерусалиму, по чему је и добио надимак. По доласку из Свете земље он се настанио на острвцету на Скадарском језеру, у манастиру који је за свог духовника обновила госпођа Јелена „дштер светопочившего кнеза Лазара“.

Горички зборник чини изузетно занимљивим већ и сам повод због кога је писан. Посматрајући писменост и ерудицију оног ко га је писао јасно се види да је реч о тексту истог научног, поетичког и сваког другог референтног нивоа какав су имали текстови тада писани у Константинопољу. Зборник је настао у периоду када се центри византијске културе померају ка истоку, када су ободи царства чували идеју „хришћанског Рима“ и свега што она у културолошком смислу значи – каже Арбутина.

Рестаурација и превод

Горички зборник Светозар Томић је купио и када је дошао у Београд 1906. дао је књигу на преглед научницима Српска краљевске академије (претече САН и САНУ) Љубомиру Ковачевићу и Љубомиру Стојановићу. Они су је после вишемесечног задржавања вратили Томићу уз речи да још није време да се објави. Тајно су направили препис који је коришћен у научним радовима академика који заслугу Томића не спомињу. Он је 1942. на петстогодишњицу писања књиге сакупио новац и молио академике за подршку да објави књигу а они су се оглушили. Тек 1949. у Гласнику САН објављен је први опис зборника. Упркос обећањима Томићу који је књигу дао САНУ, она није објављена све до садашњег фототипског издања, за које су фотографије снимљене још 2012. године. Горички зборник још није рестаурисан, конзервисан и преведен на савремени српски језик, преносе Новости.

 

Аутор: Борис Субашић

Извор: Новости

Пренето са: ИН4С