Срби имају славну, херојску прошлост – Нобеловац Карл Шпителер, говор одржан 15. децембра 1914.

Нобеловац Карл Шпителер почетком првог светског рата, 15. децембра 1914. у Цириху је одржао политички говор “Наше швајцарско гледиште“ са циљем да упозори своје земљаке Швајцарце на строгу неутралност, како би предупредио цепање своје земље. Србе је, између осталог квалификовао као народ вредан поштовања, народ славне, херојске прошлости, са непревазиђеном народном поезијом.

У свом говору Карл Шпителер је о Србима рекао:

О вредности и о праву на живот малих народа и држава ми Швајцарци, као што је познато, имамо другачије појмове. За нас Срби нису “банда“, већ народ и то народ са таквим правом на живот и народ вредан поштовања као било који други народ.

Срби имају славну, херојску прошлост. Њихова народна поезија по лепоти нема равне, а њихова јуначка поезија је чак изнад свих, јер тако величанствене епске песме као што су српске, од Хомеровог доба није створио ни један други народ.

Наши швајцарски лекари и болничарке, које су се вратили из балканских ратова, о Србима су нам говорили са симпатијом и хвалом. Иза таквог сведочења ми морамо да формирамо наше мишљење, а не из необјективне хушкачке ратне штампе.

Карл Шпителер

Карл Шпитлер (Carl Spitteler; 1845—1924), швајцарски књижевник, песник, писац есеја и романа. Добио је Нобелову награду за књижевност 1919. године.

Своје највеће поетско дело Прометеј и Епиметеј написао је 1881, када се вратио. Многи то његово дело упоређују са Ничеовим делом Тако је говорио Заратустра. Његово друго велико дело, за које је добио Нобелову награду је поетски еп Олимпијско пролеће, које је писао од 1900 до 1905, па је ревидирао 1910.

Из извора српских народних песама нобеловац Карл Шпителер добио је подстицај да напише своје дело (“Екстрамундана“ 1881/82.) седам космичких митова у метрици српске епике.


Извор: Лазо М. Костић, Том 5, „Срби у очима странаца” књига II, (ЗИПС-СРС) Земун, 2000, стр. 348.

Пренето са: Патриот

ЗАПИС О СУДБИНИ РЕЧИ

Речи, баш као и људи, имају свој живот, своје рођење и своју смрт. Једне стално нестају, друге се рађају и настављају да живе – краће или дуже. И увек их је све више и више, јер језик из дана у дан постаје све богатији.

Kолико ће једна реч живети, не зависи често од ње саме, од њеног порекла и лепоте. Има доста наших добрих, лепих речи које су готово сасвим нестале, ишчезле, а уместо њих употребљавамо стране речи, нимало лепше или боље од оних које смо раније употребљавали, или које се и данас понегде још употребљавају. Тако, на пример, данас говоримо: кашика, маказе, јастук, хиљада, па и пасуљ, шаргарепа и сл. Знамо да су то све речи страног порекла за које су постојале, или још постоје, наше замене, наши изрази. Па ипак, многе су се од њих толико уврежиле да ретко ко и помишља да их прогони из нашег језика.

Реч кашика, маказе и јастук примили смо, као што већ знате, од Турака. Оне се данас нормално употребљавају у књижевном језику. Поред њих тешко би се могле пробити и превладати наши изрази: жлица (уместо кашика) или ножице (уместо маказе). У Речнику Матице српске ножице се чак означавају као покрајинска реч, па се препоручује употреба израза маказе или шкаре, иако су и шкаре страна реч (немачки: Schere). Поготово би било тешко навикнути људе да уместо јастук говоре: подглавач, подглавник, узглавље или узглавник. Све се оне сматрају покрајинским, што значи да се не препоручују онима који желе да говоре правилно.

У Србији, и другим српским земљама, грчка реч хиљада потпуно је потиснула стару словенску реч тисућаТисућа се данас употребљава једино у Хрватској, и то опет поред речи хиљада. А некад је била позната и обична на целом нашем говорном подручју. Многи писци у Србији употребљавали су реч тисућа још у 19. и почетком 20. столећа (Јован Јовановић Змај, Лаза K. Лазаревић, Јован Дучић, Драгољуб Филиповић и др.). Сетимо се само речи тисућлеће из Змајеве песме „Светли гробови“:

„Милионе ј’ прогутала тама

црна тама многих тисућлећа,

нико их се више и не сећа…“

И Драгољуб Филиповић је у својим „Kосовским божурима“ певао:

„Тисуће су на Kосову пале…“

У Србији је и страна реч пасуљ потпуно потиснула домаћу реч грах. Тако је било и с речју мрква. Али ако се хиљада и пасуљ, због своје укорењености, могу и морају прихватити, шаргарепа би се ипак могла заменити нашом мрквом, јер је то мађарско-српска кованица: шарга, наиме, на мађарском значи – „жут“, па онда шаргарепа значи дословно – „жута репа“. Многи то знају, али шаргарепа ипак живи, па се чак и шири на она подручја где је донедавно била позната само реч мрква.

Зашто наше речи нестају и уступају место страним речима, заиста је тешко објаснити. Одређени разлози, пре свега друштвени, свакако морају постојати, макар нам били нејасни, несхватљиви.

Уосталом, у међусобној борби двеју речи не потискују увек стране речи наше. Чешће је обрнуто: наше речи потискују и замењују стране. Понекад долази и до тога да једна реч страног порекла потискује другу, такође страну, и заузме њено место у нашем језику. У Србији, на пример, пре стотињак година била је обична реч велосипед, преузета из француског језика. Тешко да неко од вас и зна шта је то велосипед, јер данас се говори само бицикл, што је реч латинског порекла. Исто тако, некад се говорило ђенерал уместо генерал итд. Никоме, наравно, такве промене не сметају.

Речи, наше или стране, свеједно, непрестано се губе, нестају. Неке од њих ипак иза себе остављају траг, остављају своје „потомке“ – изведене речи од њиховог корена или основе. Занимљива је, на пример, судбина речи билет или билета. Та посуђеница из француског језика, коју смо, вероватно, примили преко Руса, некад се у Србији употребљавала у значењу: „карта“, „улазница“ и сл. Данас су билет и билета готово сасвим ишчезли, али су остале речи билетар – „човек који продаје билете, тј. карте, улазнице“, и билетарница – „место где се продају улазнице за биоскоп, позориште и сл. или карте за воз, аутобус итд.“.

И глагол случити се готово да и не постоји у савременом језику, али су иза њега ипак остале именице случај и случајност, као и придев случајан.

Неке наше речи већ су унапред осуђене да нестану, ишчезну. Оне означавају предмете који су се некад често употребљавали у нашим селима, а данас се могу наћи само у забаченим планинским крајевима или у музејима. Тешко да неко ко је одрастао у граду зна шта је то вучија, брема, обрамица или обрамњача. Јер те се речи данас могу чути само у селима где се још употребљавају дрвене посуде за воду, које се називају вучија или брема и где се ведра, котлићи воде, носе преко рамена на савијеним моткама,  што их народ зове обрамица или обрамњача. Исто је тако и с речима синија, буклија, саџак итд.

Kад се људи иселе из љутих безводних крајева, или када се и по таквим селима појаве водоводне цеви, нестаће вучијâ, бремâ и обрамицâ, а те ће се речи задржати само у речницима нашег старог или народног језика.

Ето, тако то бива с речима.


Аутор: Милан Шипка

Извор: „Приче о речима“, Прометеј, Нови Сад, 2. издање.

Приредила: Весна Арсић

главни уредник Билтена

Србског културног центра

„Ћирилица“ Београд

Да ли је књига обична роба?

„Да, књига се продаје, па према томе јесте роба“, више пута сам чула одговор на ово питање, када би се покренула расправа на ту тему.
Али акценат није на томе да ли је роба, него на оној речи „обична“. Све што се продаје у поједностављеном, материјалистичком тумачењу јесте роба, само што је суштинска разлика у ефекту који та роба производи. А у „случају књиге“ тај ефекат је најчешће трајно културно добро, тиче се духовне сфере, и због тога је веома важно за једну државу на ком нивоу духовности су њени држављани.
Књижара „Вулкан“, како се чита њено латинично име, определила се за оно поједностављено, материјалистичко тумачење, и тако смањила доступност читаоцима појединих књига у ланцу својих тридесетак књижара широм Србије. Све у латинском стилу.

Весна Арсић


Читаоци на губитку: „Вулканове“ књижаре затвориле врата за издања „Дерете“ и „Чаробне књиге“

Пантић: Нисмо прихватили повећање рабата од четири одсто

Фото И. Маринковић

КЊИГЕ из продукција „Дерете“ и „Чаробне књиге“, читаоци више не могу да набављају у „Вулкановим“ књижарама. О томе су две угледне издавачке куће обавестиле јавност, а као разлог навеле „економски неоправдано висок књижарски рабат од 49 одсто“, које је „Вулкан“ понудио, а издавачи сматрају „изузетно неколегијалним“.

Други велики књижарски ланац „Делфи“ задржао је рабат од 45 одсто, па ће издања „Дерете“ и „Чаробне књиге“ моћи ту да купују.

– Повећање рабата од четири одсто никако нисмо могли да прихватимо, јер би нас то водило у чист губитак – каже, за „Новости“, Борислав Пантић, директор „Чаробне књиге“. – Руководство „Вулкана“ сматрало је да чак половина продајне цене наших књига треба да припадне њиховим књижарама, не водећи рачуна у каквој ће се ситуацији наћи наше пословање на већ захтевном издавачком тржишту. Чврсто верујемо да ћемо тиме што поштујемо високе стандарде при одабиру наслова задржати поверење наших читалаца. Сматрамо да су остале књижаре сасвим довољне да надокнаде наше одсуство из „Вулкана“. Коначно, добра литература увек нађе пут до читаоца.

Подсећајући да „Дерета“ постоји скоро четири деценије, и да је своју издавачку аутентичност потврдила жанровском разноликошћу, преводима капиталних дела светске књижевности и објављивањем наслова из актуелне књижевне продукције, Дијана Дерета, директорка ове куће, за наш лист каже:

– Прихватање нове понуде из „Вулкана“ значило би да бисмо доспели у врло деликатну пословну ситуацију. Из „Вулкана“ нам је нуђено и да своје књиге достављамо свакој њиховој књижари понаособ, што, наравно, није могуће јер немамо такве услове.

Један од власника „Вулкана“ Неша Атанацковић је ову ситуацију, за „Новости“, кратко прокоментарисао:

– Свако има свој начин пословања и своје границе рентабилности. Већина издавачких кућа је прихватило наше услове, тако да не видим шта је проблем са ове две.

ОДБИО И „КОСМОС“

КАКО смо незванично сазнали, писмо о раскиду сарадње из „Вулкана“ очекује и „Космос“, јер и они нису прихватили повећање рабата. Иначе, „Вулкан“ поред Београда, има књижаре и у Новом Саду, Ужицу, Чачку, Нишу, Крагујевцу, Крушевцу, Шапцу, Зрењанину и Панчеву, укупно тридесет.


Извор: Вечерње новости