Како гласи тачан назив Дана сјећања који се обиљежава 22. априла?

Данас је годишњица пробоjа посљедње преживjеле групе логораша из злогласног усташког логора Јасеновац

Меморијал у Доњој Градини, Р. Српска

На дан пробоjа 22. априла 1945. године у логору Јасеновац било jе заточено 1 073 преживjелих логораша од коjих jе 600 кренуло у пробоj, а слободу jе угледао само 91 логораш. Истог дана почео jе и пробоj затвореника диjела логора Кожаре, у селу Јасеновац, гдjе jе од 167 затвореника њих 11 преживjело пробоj.

Годишњица пробоја се сваке године обиљежава у Р. Србији, Р. Српској и Р. Хрватској.


Јуче, 21. априла 2020. РТРС је објавила вијест/најаву под насловом:

“Обиљежавање Дана сјећања на жртве холокауста 26. априла у Доњој Градини”:


Данас, 22. априла 2020. РТРС је објавила исту најаву са измјењеним насловом и поднасловом:

“Обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина 26. априла у Доњој Градини”:


Данас, 22. априла 2020. СРНА је објавила вијест да се данас обиљежава “Дан сјећања на жртве Јасеновца”:


На данашњи дан прошле године, РТРС је објавила вијест под насловом:

“Дан сјећања на пробој логораша из Јасеновца” а у поднаслову да се обиљежава Дан сјећања на жртве Јасеновца:


На интернет сајту Култура памћења, који је покренут у Р. Српској као мјесто дискусије и размјене мишљења, знања и искустава наставника који су похађали семинар Образовање о холокаусту, геноцидима у Независној Држави Хрватској и превенцији геноцида а која би требао имати улогу медија путем којег ће заинтересована шира јавност бити обавјештавана о кретањима у областима науке, меморијализације и образовања, на глобалном и националном нивоу, о геноцидима почињеним током Другог свјетског рата а нарочито у НДХ и на простору Краљевине Југославије, нема обавијести о обљетници која се обиљежава данас:


На интернет сајту Републичкog центрa за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, у чијој ингеренцији је и страдање у Другом свј. рату, нема обавијести о обљетници која се обиљежава данас:


Постављамо питање:

Како у Републици Српској гласи тачан назив Дана сјећања који се обиљежава данас, 22. априла?


На интернет сајту Музеја жртава геноцида у Београду 22. априла 2020. објављена је вијест под насловом:

“Обележавамо 75 годишњицу пробоја у живот”


На интернет сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Р. Србије, пише да је Чланом 5. Закона о државним и другим празницима у Републици Србији (Службени гласник РС, бр. 91/11) установљен Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Овај дан посвећен је сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним и нечовечним злочинима током Другог светског рата. Обележава се 22. априла у спомен на 22. април 1945. године када је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу − Доња Градина у тзв. Независној Држави Хрватској.

На истом сајту нема обавијести о обљетници која се обиљежава данас.


Данас, 22. априла 2020. ПОЛИТИКА је објавила вијест под насловом: “Положени венци поводом Дана сећања на жртве Холокауста”:


Постављамо питање:

Како у Републици Србији гласи тачан назив Дана сјећања који се обиљежава данас, 22. априла?


Прилог приредио:

Редакција портала УГ Јадовно 1941. Бањалука


Извор:

Јадовно 1941.

„Заслужујете стотину билборда срамоте“: Шеф дипломатије Европске уније критиковао Србију и добио достојан одговор

Зоран Шапоњић

Главни уредник портала „Искра“ Зоран Шапоњић објавио је отворено писмо врховном представнику ЕУ за спољне послове и безбедност Жозепу Борелу. Повод је незадовољство шефа европске дипломатије који на улицама Београда не види билборде захвалности Европској унији. „Уместо тога видимо билборде који кажу ‘хвала’ кинеском лидеру. А ми смо помагали Западном Балкану и пре и за време кризе“, истакао је Борел, незадовољан тиме што Србија више цени кинеску помоћ од европске.

Портал „Балканист“ преноси писмо Зорана Шапоњића у целости:

Шефу дипломатије Европске уније Жозепу Борелу историјско памћење сеже тек пет или шест недеља уназад. Поменути шеф такође мисли да су Срби гуске или бактерије, амебе, па им сећање такође сеже тек месец или два уназад. Ништа иза тога. О 20 година уназад, о 1999. да и не говоримо.

Жозеп Борел би да му Срби у сред Београда ставе барем један билборд захвалности. Њему и Европској унији.

Гле чуда!

„Интресантно је да никада нисам видео билборд са захвалницима ЕУ на помоћи. А ми смо обезбедили много помоћи Србији и другим земљама Западног Балкан како пре тако и током кризе“, рекао је Борел, те приметио да европска помоћ и залагање нису довољно узети у обзир, док се помоћ Kине доживљава као много важнија, преносе медији у Србији јутрос.

Жозеп нас поново учи памети и култури, достојанству.

Држи комесарске лекције а не зна да је нама доста комесара.

Оно што је Жозепу Борелу интересантно, мени није. Билборде захвалности Народној републици Кини гледам не као занимљивост, нешто што је интересантно, него као једно велико хвала из душе једног народа – другом народу који нам се нашао, стао иза нас кад нам је било најтеже. И, нема ту ничега интересантног. Кина и Русија су заслужили билборде захвалности.

Што се тиче билборда захвалности ЕУ, далеко смо ми од тога и ту такође нема ничега интересантног.

Пре ми се чини да би у Београду и широм Србије требало подићи по неки билборд срамоте, у знак сећања на оне дане, а нису били тако давно, пре шест недеља једва, кад је оно нама у Србији, кад је Италији рецимо, кад је твојој Шпанији, господине Борел, помоћ и те како била потребна, а ви сте у Бриселу, комесари, остали неми. Одговорили нам забраном извоза из ЕУ у Србију медицинске опреме, лекова, материјала.

Србији шипак уместо помоћи. Оставили сте нас на цедилу.

Па, нисмо ми Срби амебе, господине Борел, да заборавимо шта је било пре шест недеља. Ми јесмо чудан народ, брзо опраштамо, захвални смо и на оно мало помоћи што сте нам послали кад сте дошли к себи и сабрали шта се дешава, захвални на оно неколико авиона за које сте платили гориво, али, нисмо баш гуске којима ћете држати лекције.

Ми Срби не волимо лицемере.

Другачије речено – Кина је заслужила билборд, не један, него на стотине, Русија такође, ви, Борел – ни један.

Јер, нису Срби бактерије. Још нам је остало нешто националног достојанства и још нас служи памћење.

Кад смо већ код билборда, било би примереније, а ово је баш право време, 21 година је прошла, да широм Србије, од града до града, од места до места, подигнемо на стотине билборда посвећених вама, али, билборда ваше срамоте, не захвалности.

Један билборд посвећен Грделици рецимо и оним људима невино побијеним у возу 1999. године, један оној тројици несрећних момака које сте ни криве ни дужне некако баш у ово време пре 21 годину побили на Торнику, па један за Милицу Ракић, па још један за Варварин, па по један за свако убијено дете, а много сте их побили, по један за сваки мост, један за Београд и оне рушевине што још стоје, па један огроман за сав онај осиромашени уранијум посејан широм Србије.

Не би, можда, господине Борел, било згорега да, чим ова пошаст од короне прође Србијом, прођете кроз одељења онкологије српских болница, да видите шта сте нам урадили.

А ви хоћете билборд захвалности?

Велите, помагали сте Србију?

Па, како вас није срамота. Поправите прво оно што сте порушили, па онда помажите.

И не држите нам лекције, не учите нас памети, нисмо ми недоношчад. Остало нам је још мало националног достојанства.

Памтимо ми мало дуже од пар недеља, зато вам билборд захвалности нисмо ни подигли, а, ако останемо при свести, нећемо вам скоро ни подићи.

Нисте га заслужили.

А ове билборде срамоте јесте, али, ни њих нећемо подизати. знамо ми за ред.

Вама ће их Бог подићи, а има га.


Извор:

Балканист

Руски парадокс: Срби латиницом, Хрвати ћирилицом

Стара, али златна (Old, but gold) рекли би говорници енглеског језика. А исто и нама пада на памет са сликом коју смо начинили у Русији прије скоро деценије.

Као што је видљиво, дани хрватске културе најављени су плакатом у петербуршком метроу потпуно на руском језику. Истовремено, неко је имао потребу да име српског извођача који ће наступити на данима српске културе, напише латиницом.

Да ли због овог Балканополис у имену музичке пратње Слободана Тркуље, или због тога што се неко помирио да Срби пишу латиницом, па их у томе треба испоштовати.

По моделу светих ријечи „американских“, за које се и код нас мисли да ће изгубити на светости ако се не напишу изворно.

Обавјештавамо Русе: Тако почиње.


Извор: Фронтал