Почетак писмености код Словена

(Фото Википедија)

У тексту „Селфи са Ћирилом и Методијем” („Политика”, 25. маја 2020.)  се спомиње сваке године понављана историјска догма како су „неписменим” Славенима писмо донела, створила или измислила двојица солунских Грка, Ћирило и Методије, које они до тада као нису имали.

Писменост код Славена сеже много хиљада година уназад. Наши преци су користили писмо црта-реза које се састоји од косих и попречних црта, а које се записивало на буковим дашчицама. Радило се о слоговном писму. Од тих давних времена остаде и назив за војну књижицу – буквица. Управо је ово старославенско писмо „црта-реза” користио руски научник Грињевич када је помоћу њега и старославенског језика дешифровао минојско писмо и доказао да се ради о античкој праславенској култури на Криту, а не старогрчкој како се до тада у историји утопистички истицало. Савремено старославенско писмо везује се за период од пре 7000 година и локалитет Винча. Ова, прва европска цивилизација, изнедрила је фонетско писмо по систему једно слово један глас са 26 знакова. Писало са десна на лево. Идентичних 26 знакова овог писма има и данас наша, српска ћирилица. После се ово писмо пренело у њену колонију Трипоље( Трипољска култура)на подручју данашње Украјине. Затим, после пар хиљада година ово писмо  налазимо у горе већ поменутом острву Криту (Минојска култура). Око 2000. године п.н.е. славенски преци Аријевци у Индији су створили писмо и језик звани санскрит на основу кога је настао данашњи хинду језик. Сличност у језику, речима, фонетици, синтакси и уопште граматици са српским језиком  је запањујућа. Око 700. године п.н.е. Антички Словени у Италији, Расени познатији као Етруршћани имали су писмо са идентичних 26 знакова као винчанско писмо, које се такође писало са десна на лево. Научници су установили да се ради о истом писму. Расени су имали неколико верзија овог писма а за све је карактеристично да су писали скраћенице. На пример реч „рал:” је скраћеница за реч „ралоб” где двотачка означава пропуштена слова читајући са десна на лево. Сама скраћеница односи се на реч „бољар” (кнез, војвода).

Наравно, ово писмо је као и остала, писано ћириличним знацима. Слично писмо и начин писања налазимо у 7. веку у Малој Азији у античким покрајинама Лици и Лидији. Споменик (обелиск) из Сирбина (грчки Xантос) је писан на наведеном писму.

И тако, мало по мало, чачкајући по словенској писмености дођосмо до 9. века нове ере када двојица солунских Грка, Ћирило и Методије донесоше писмо дотад „неписменим” Славенима. Онима који упорно понављају да су Словенима писменост донели Ћирило и Методије, да је први српски цар Стефан Немања као и да су Словени дошли на Балкан у 7. веку нове ере могу да поручим да хиљаду пута поновљена лаж неће никад постати истина.

Дејан Лукић,
Добој

Извор: Политика

Данас је Спасовдан – зашто му народ придаје толики значај

Спасовдан спада у покретне празнике – пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса. Овога пута у Београду неће бити организоване литије због коронавируса.

Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као Крсна слава али и заветина за читаво село.

Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.

Ова слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.

Како ће Београд обележити своју славу 

Слава града Београда биће обележена данас, али због епидемије коронавируса, неће бити литије улицама престонице.

Патријарх Иринеј у 09.00 служити литургију у Вазнесењској цркви.

Након тога, обележавање градске славе биће настављено у здању Старог двора, ломљењем славског колача и паљењем свеће уз присуство мањег броја људи него што је уобичајено.

 

Извор: РТС

Лепе мисли великих Срба

Поштовани читаоци,

Ових дана смо разговарали о томе како је интернет Богу хвала препун мисли великих Срба. Ипак све је то лепо, али мисли су углавном исписане латиницом која није српско писмо. Зато смо одлучили да неке нађемо, а неке азбучно обрадимо за шта је био задужен наш технички део екипе са мајором пилотом Мирославом Младеновићем, који рече да треба почети од почетка, а то је Устав Републике Србије.

Што се мисли тиче изабрали смо неколицину, а као што је ред почињемо по нама од највећег Србина, а то је Никола Тесла. Већину смо преузели са „свезнајуће“ Википедије.

 

Милорад Ђошић