„Драматично“, „хорор“, „шокантно“: Овај наслов морате да кликнете јер садржај нема везе са њим

Српски медијски простор преплављен је таблоидним насловима који почињу са „драматично“, „хорор“, „шокантно“… Они диктирају теме, „секу главе“ политичким противницима, излажу малолетнике сраму, промовишу крв и насиље… И све то не зарад истине, него профита, одбране интереса невидљивих центара моћи и — кликова. Али друштво осећа последице.

Таблоидни садржаји су јефтини, а скупо се плаћају. По мишљењу стручњака — наслови и садржаји који доминирају у Србији одраз су вредности нашег друштва, а велика изложеност таквом извештавању деградира нас на баналан, али социјално прихватљив ниво.

„Таблоидни наслови обликују читаоце у смеру у коме они почињу да говоре врло једноставно и уз помоћ поштапалица које им се сервирају. Велики број грађана, заправо, данас не зна да пише, а оно чега се плашим је да ће заборавити и да чита“, каже нам психотерапеут Александра Јанковић.

таблоид, лажне вести, фејк њуз, новине
© CC BY-SA 2.0 / CHRISTOPH SCHOLZ / FAKE_NEWS-UNTER-DER-LUPE Таблоидном матрицом уништава се култура.
Саговорница Спутњика истиче да се таблоидном матрицом уништавају култура, животни стил који подразумева знање као вредност и врлину, као и непрекидан духовни развој.

„Ми сада радимо за некакве инстант потребе једне крајње егоцентричне и нарцистичке културе у којој свака друга реченица почиње са ’ја‘“, објашњава Јанковићева.

Драматични наслови који немају везе са садржајем

Она додаје да је наступило време у ком је брзина најбитнија и у ком се људи све мање истински информишу. Садржај се не чита, али се наслови и те како памте. Чак и они који нису склони читању таблоидних наслова, изложени су друштвеном притиску, јер их окружење пита: „Па, како не знаш?“. Препричавањем, садржај додатно губи вредност.

Новине, таблоид
© CC0 / PIXABAY Таблодини наслови углавном немају никаве везе са садржајем.
Професорка на Факултету политичких наука Неда Тодоровић тврди да су таблоидни наслови погубни по младе, али и за 50 одсто функционално неписмених људи.

„Онај ко таблоид доживљава као новине, њему ће то оставити снажан траг, и он ће се понашати у складу са тим што је прочитао у том таблоиду. На пример — таблоиди у великој мери третирају све ситуације из ријалити програма чији актери постају нови узори, а свет који се појављује у ријалити програмима је врло проблематичан — у сваком смислу“, сматра саговорница Спутњика.

Све је забава — од кулинарства до убиства

Наслови у таблоидним новинама и на порталима креирају се по шаблону и често немају везе са садржајем. Због тога су постали „опште усвојени“ стереотипи, па је готово немогуће цензурисати их.

„Сада све потпада под забаву — од кулинарства до убиства. То је све индустрија забаве. Само је питање моде — шта је тренутно у фокусу, шта треба експлоатисати. Да ли је важније експлоатисати естетску хирургију и њене неуспехе или корупцију у здравству или убиства“, објашњава за Спутњик филозоф медија Дивна Вуксановић.

Она истиче да таблоиди немају никакав визуелни идентитет, осим шаренила и кључних речи — драматично, хорор, шокантно — чиме се заправо шаље порука: троши ме, кликни ме!

На западу другачије

Било која тема, сугерише Неда Тодоровић, може да буде сензационална, без обзира на то како ће утицати на нечији живот:

„Били смо сведоци да је на насловним странама таблоида била прича у детаље шта је силоватељ чинио оној девојчици, не мислећи на последице по то дете. На чињеницу да то дете треба негде да живи у овој земљи и да ће сви људи који су то икада прочитали у таблоидима имати према том детету одређену врсту односа. Оно више никада неће живети нормално“.

Стручњаци тврде да се у западним земљама таблоиди баве искључиво познатим личностима и трачевима, који углавном долазе од неповерљивих извора. Пошто се медији не могу посматрати одвојено од друштвено-економског контекста, слика код нас је знатно другачија.

„Код нас тржиште и дневна политика диктирају изглед таблоида и на први поглед делује да су они наличје једног умивеног друштва, а заправо, ја бих рекла да је то лице онога што тренутно живимо“, закључује Вуксановићева.


Аутор: Стефан Ђурић

Извор: Спутњик

Више младих људи спремно је да остане на селу

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић рекао је у Скупштини да се прошле године 5.500 младих пољопривредника пријавило за субвенције и да је сада много више њих спремно да остане у Србији и бави се воћарством, повртарством и земљорадњом.

Недимовић је подсетио да је Влада Србије 2017. године одлучила да примени мере подршке почетницима у пољопривреди који имају до 40 година.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић

“Те године помоћ је износила 10.000 евра, односно 1,2 милиона динара и тада се на конкурс пријавило само 780 младих. Од тога је 776 остварило право на подстицај. Они су исплаћени и на основу контрола које смо спровели велики број је је остварио свој бизнис план”, рекао је Недимовић и додао да је друга понуда била годину касније и да је тада било 1.300 апликација, а новац је добило 1.160. Тада су млади пољопривредници добили по 12.000 евра.

Министар каже и да ће увек бити оних који ће покушати да злоупотребе субвенције, али је додао и да постоје строге мере контроле.

Осим тога, додаје, Министарство пољопривреде има још читав спектар мера за подстицај, али ту није крај и у будућности би могло да дође до измена закона о пољопривредном земљишту, а једна од њих била би да женама које су чланови пољопривредних газдинстава буду дата већа права како би остале на селу.

“Ако нема њих нема ни заснивања породица, а ни развоја”, поручио је министар и додао да би се друга мера односила на земљу у парлогу, односно на земљшите које се не обрађује.

Требало би такво земљиште, каже министар, понудити под повољним условима на дужи временски период и уз повољне цене.

Исељавање из руралних подручја присутно је и у свету, приметио је Недимовић, те додао да су нам на располагању и неки други “алати” како бисмо људе задржали на селу, попут ИПАРД 3 фондова. “Ми смо у предлозима Европске комисије за овај будући програм предложили посебну мера подршке, за коју је би ЕУ давала 75 одсто новца, за младе пољопривредне произвођаче, а Србија 25 одсто”, рекао је Недимовић.

Иначе, уговор о кредитној подршци Светске банке за побољшање конкурентности српске пољопривреде биће сутра на дневном реду Скупштине Србије, а односи се претежно на подршку секторима воћарства, повртарства, као и стартап пројекте за почетнике у производњи.

Пакет, односно кредитна подршка Светске банке износи око 50 милиона долара, рекао је министар.


Извор: ТАНЈУГ / РТС

Време је да се заштити римска гробница код Гроцке

Археолошки институт и Завод за заштиту споменика културе града Београда предали су пројекат заштите и презентације гробнице Министарству културе и информисања на конкурс за суфинансирање из области културног наслеђа

(Фото Р. Крстинић)

Касноримска гробница у Брестовику јединствена је на територији града. Не постоји, до сада откривена, очуванија и импозантнија грађевина тог типа из периода трећег и четвртог века наше ере на територији престонице, али Србије. Овај уникатни породични маузолеј показатељ је живота Римљана, архитектуре и уметности на нашем тлу у античко доба.

Пре само неколико дана Археолошки институт и Завод за заштиту споменика културе града Београда предали су пројекат заштите и презентације гробнице Министарству културе и информисања на конкурс за суфинансирање из области културног наслеђа.

– Пројекат смо урадили најпре с намером да се гробница заштити од влаге која продире у унутрашњост овог у земљу укопаног објекта и утиче на зидно сликарство. Конзервација гробнице је урађена 1964. године, али је од тада прошло више од пет деценија и у том периоду нису рађене велике интервенције. Што се тиче конструкције, гробница није у лошем стању, али је услед продора влаге зидно сликарство изузетно угрожено, па на плафонима и зидовима недостају читаве површине малтера са бојеним слојем – прича архитекта Емилија Николић, научни сарадник у Археолошком институту.

Уколико министарство одобри средства за суфинансирање, уз подршку општине Гроцка посао би можда могао да буде готов и до краја године. Наравно, све зависи од тога како ће радови на терену тећи.

– Осим грађевинских радова на осигурању гробнице од воде и влаге, а затим и обимних конзерваторско-рестаураторских радова на зидном сликарству, у плану је и да се измести стаза којом се долази до маузолеја, а која тренутно пролази средином приватног плаца. Идеја је да се направи нова стаза и да она иде ободом имања, да се постави путна сигнализација, да се посебно уради нова капија, озелени и уреди простор око гробнице, а испред ње постави клупа и табла са информацијама – каже Емилија Николић.

Овим пројектом указано је и на могућност да се на листу светске баштине Унеска у оквиру номинационог досијеа  „Границе римског царства – Дунавски лимес у Србији” који заједнички раде Археолошки институт и Републички завод за заштиту споменика културе предложи и ова гробница.

– Римска гробница у Брестовику један је од најдрагоценијих споменика културе из римског периода на тлу Београда и једини који је у тој мери очуван да у њега може да се уђе и доживи античка архитектура по којој су стари Римљани чувени. Овај антички породични маузолеј откривен је 1895. године и изузетан је потенцијал када је реч о туризму – каже Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.

Касноримска гробница налазила се делимично на приватном плацу, а делимично на гробљанској парцели. Део земљишта где је маузолеј, како сазнајемо, давно је продат држави, али је тек недавно та одредница промењена и у катастру па је сада тај део плаца преведен на општину.

– С обзиром на угроженост римске гробнице, овај пројекат је не само од локалног, већ и од националног значаја. Због тога Центар за културу подржава овај пројекат – истиче Зорица Атић.

Три саркофага и три просторије

Маузолеј у Брестовику случајно је откривен 1895. године када је домаћин Вукашин Милосављевић копао воћњак и том приликом пропао у гробницу. Испоставило се да је случајно открио један од најдрагоценијих споменика из античког периода у Београду. Археолошка истраживања обавио је проф. Михајло Валтровић, управник Народног музеја из Београда.

Он је тада утврдио да се гробница састоји из три дела. У једном од њих укопаном у брдо била су смештена три зидана саркофага – два већа и један мањи. Простор гробне одаје богато је украшен сликаним орнаментима, гирландама, мрежом укрштених трака на своду са цветовима, представама пловке, птица и рибе, а на западном зиду некада су се видели избледели делови одеће.

У другој просторији Валтровић је пронашао фигуре генија смрти, два лава чувара уласка у гробницу и скулптуру одевеног мушкарца у природној величини, који највероватније представља власника гробнице – важног римског официра или високог службеника.

Мученици за хришћанство

Гробница за коју стручна јавност на основу археолошких истраживања и налаза сматра да је припадала римској имућној породици везује се и за имена великохришћанских мученика Ермила и Стратоника који су поштовани како у православном, тако и у католичком свету. Постоји веровање да су ту сахрањене мошти светаца, а потом у неком периоду пренете у Цариград.

Писци житија ових светаца и на грчком и на латинском наводе да су Свети Ермил и Стратоник погубљени у време када је цар Константин 313. године већ био потписао Милански едикт о престанку прогона хришћана. Али је његов зет Лициније, владар источног дела Римског царства, у борби око превласти почео да прогони хришћане.

Свеци су у Дунав бачени испод Београдске тврђаве, а тела су им испливала 18 стадија (римска мера) низводно. Локални хришћани сахранили су их на брегу у каменој гробници, што је верујуће навело да се ради о локалитету у Брестовику.


Аутор: Бранка Васиљевић

Извор: Политика