Речник који одузима речи

Из „Речника сувишних речи” јасно је да је веза између језика и друштвене стварности толико јака да говорници понекад не успевају да разлуче речи од појмова који су њима именовани, па као главну сувишну реч српског језика издвајају „ријалити шоу”

Проф. др Рајна Драгићевић

Издефинисати, издоминирати, изигнорисати, изиницирати, изорганизовати, изреаговати, искоментарисати, искомуницирати, испаузирати, испозирати, испреговарати, испоштовати… Ове новокомпоноване творенице само су део збирке „сувишних речи” које је лингвиста и антрополог Гордана Ђерић прикупила путем анкете спроведене међу својим пријатељима и колегама, изворним говорницима српског језика, и објавила као „Речник сувишних речи”, у издању Књижарнице „Златно руно” и Института за европске студије. Испитаници су према сопственим критеријумима судили речима и на свој начин тумачили синтагму „сувишна реч”.

И баш у тој спонтаности, у изостанку лингвистичких теорија и крутих нормативистичких правила којима се лексика обично осматра и оцењује, лежи интригантност овог речника. Говорници, а не лингвисти, осуђивали су и протеривали по сопственим мерилима изабране речи, показујући притом наглашено узаврео однос према матерњем језику као према чувалишту сопственог идентитета, над којим имају право и које би да штите из све снаге. Тако, све већи број глагола с префиксом из- говорници погрдно називају „исизмима” и „из-новотаријама”, „фолкерско-фолирантским речима”, „школским примером испразности и накарадности језика”, „мафијашким језиком”, „новоговором” и немоћно откривају да их те речи „једноставно поражавају”.

Испитаници су с правом приметили и пораст броја глагола с префиксом од-, нарочито у језику спортских новинара: одреаговати, одрентирати, одризиковати, као и умножавање конструкције „за” плус инфинитив: за избегавати, за извести, за надокнадити, за обући, за очекивати, за поверовати. Речник показује колико нам сметају клишеи, поштапалице (значи, само да кажем), еуфемизми (бизнисмен за криминалца), плеоназми (врхунац кулминације), нове појаве исказане речима из енглеског језика (инфлуенсер, коучинг, пи-ар), хиперболе у новинским насловима (језиво упозорење, страховито важно, ужасно важно, ултрарадикално, шок цена), речи које су у уличарском дискурсу добиле нова значења (респект, комбинација, по дифолту).

Из „Речника сувишних речи” јасно је да је веза између језика и друштвене стварности толико јака да говорници понекад не успевају да разлуче речи од појмова који су њима именовани, па као главну сувишну реч српског језика издвајају „ријалити шоу”, наводећи више од двадесет образложења за свој избор: „најјефтинији ововремени опијум за народ”, „окупација баналношћу и простаклуком”, „колективна хипноза”, „воајеризам као национална дисциплина”, „такмичење у псовању и вређању”, „показатељ опште беспослености, испразног трошења времена, бежања од реалности; чист ескапизам”. У непожељне речи или изразе испитаници су укључили и ове (појмове и појаве, које не одвајају од назива): академске и културне елите, вишак историје, две Србије, демократски изборни процес, директне стране инвестиције, друштво једнаких шанси, еманципаторски потенцијал, естрадна уметница, испратити догађај, круна каријере, лака забава, људски ресурси, модна икона, политичка коректност, популизам, све од Цеце, спиновање јавности…

Остали речници сабирају речи, а овај их „одузима”, како каже др Гордана Ђерић у предговору. У осталим речницима обрађују се речи које су говорницима непознате, а овај садржи оне које су свима познате, врло учестале, али, из различитих разлога, одбојне говорницима. „Протеране речи” изазивају читаоце да размишљају о језику којим се служе и да пажљиво обликују свој језички израз. У овом речнику се суди речима, али нема једног судије и његовог субјективног увида, већ се у улози судије јавља колектив, па су изнесене информације заједничке, наше. И као што су нам свима познате речи које би испитаници удаљили из српског језика, тако су многима од нас блиски и разлози за њихово одбацивање јер разумемо улогу језика у механизмима и упориштима деловања симулакрума у којем живимо.

Речи забележене у овом речнику и реакције говорника на њих представљају фотографију наше стварности, замрзнуту слику данашњице, која ће омогућити и следећим генерацијама да истраже нашу садашњу језичку и друштвену стварност. И каква је она? Испитаници, често и несвесни тога, поручују да иза речи, конструкција и израза којима нас медији засипају о елити, улагањима, успесима, напредовању, иза мулти-, ултра- и нај-, иза слободне воље, слободних грађана, слободних медија, слободног тржишта – пуца празнина, изостанак садржаја и смисла. Већину речи које су предложене „за одстрел” у „Речнику сувишних речи” повезује нелагодност коју осећамо под теретом празнословља.


Аутор: Проф.  др Рајна Драгићевић, редовни професор Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду

Милутин Попадић: “Дедин савет”

Поштовани читаоци,

На предлог новинарке приштевског “Јединства” Славице Ђукић представљамо вам младог песника Милутина Попадића и његову песму “Дедин савет”.

Милутин Попадић
Милутин Попадић, млади песник са Косова и Метохије, рођен је у Приштини, од оца православног свештеника, Мирослава, и мајке Бранке, као четврто, најмлађе дете. Основну школу ,, Вук С. Караџић “ је завршио у Приштини, а потом уписује Богословију ,, Св. Кирила и Методија “ у Призрену, да би, због бомбардовања наше земље, морао да напусти Косово и Метохију, те школовање наставља у Богословији ,, Св. Арсенија Сремског “ у Сремским Карловцима. По завршетку средње школе, уписује Православни Богословски факултет у Београду, где га и завршава. Од 2007.године ради као вероучитељ у О. Ш. ,, Стана Бачанин “ у Лешку, где и живи са породицом. Пре мало више од годину дана објављује своју прву збирку песама, под називом ,, Порекло“, која, за кратко време, добија многе симпатије читалаца. Осим што пише сјајне песме, Милутин поседује и приповедачку заводљивост, те је говорио на многим трибинама и скуповима, где је, као и у својим песмама, величао Српство и бранио отаџбину. Своју другу збирку песама под називом ,, Завештање “ објављује у септембру 2018.године, а од јуна 2018. године Милутин је и члан Удружења књижевника Косова и Метохије.

Приредио: Милорад Ђошић