Народна библиотека Пирот

Поштовани читаоци,

          захваљујући Пироћанцима дошли смо  до Драгољуба Златковића, сакупљача народних умотворина пиротског краја и песника. У потрази за њим отишли смо до Културног центра Пирот где су нас љубазни домаћини спојили са господином Златковићем, а после тога и до Народне библиотеке где су нам приказали његова дела. Такође су нас информисали о дигитализацији дела Завичајне збирке Народне библиотеке Пирот.
Драгољуб Златковић

Дела Драгољуба Златковића


Књиге народних умотворина:


  • Пословице и поређења у пиротском говору, Српски дијалектолошки зборник, бр. 34, САНУБеоград1988;
  • Фразеологија страха и наде у пиротском говору, Српски дијалектолошки зборник, бр. 35, САНУБеоград1989;
  • Фразеологија омаловажавања у пиротском говору, Српски дијалектолошки зборник, бр. 36, САНУБеоград1990;
  • Срамотно и погано у пиротском говору, ДИОС, Софија2001;
  • Време уз огњиште, народне приповетке, Дом културе Пирот2002;
  • Тулу лан, булу лан, народне дечје умотворине пиротског краја, Дом културе, Пирот2002;
  • Гладно грне, народне приповетке пиротског краја, Народна библиотека, Пирот2003;
  • Дечји фолклор у пиротском крају, ДИОС, Софија2003;
  • Петко и Јана, ласцивна и скатолошка приповедања, певања и фразе из пиротског краја, Народна библиотека – Институт за књижевност и уметност, Пирот – Београд2004;
  • Приповедања из пиротског краја, Пи-прес, Пирот2005;
  • Традиционално сточарство у пиротском крају и његова перспектива, Пи-прес, Пирот2006;
  • Приповетке и предања из пиротског краја, Институт за књижевност и уметност, Београд2007;
  • Ругалице и њима сродни облици у традицији пиротског краја и суседних области, Пирот2012;
 

       На сајту Завичајне збирке погледајте дела господина Драгољуба Златковића, где између осталог приказује богатство пиротског народног говора тимочко-призренског наречја.



Милорад Ђошић

Изложба слика Олгице Стефановић од 21. септембра у Ликовном салону

Изложба слика и предмета од дрвета и метала „Сањајући чуваре расковника“ Олгице Стефановић биће свечано отворена у понедељак 21. септембра у 18 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада. Изложба ће трајати до 04. октобра.

У Ликовном салону је дозвољено присуство максимално 10 особа, уз прописане мере заштите (држање физичке дистанце и обавезно ношење маски)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Слике су рађене техником акрилик на платну, док су три предмета израђена у комбинацији  дрвета и метала.

ЛИКОВНИ МИКРОСКОП ОЛГИЦЕ СТЕФАНОВИЋ

Као јединствено научно-техничко помагало, микроскоп открива нове и изненађујуће „призоре“ унутар загонетних структура материјалног света. Појављују се нови елементи који нам намећу обавезу да схватимо њихову сврху, повезаност и начин деловања. Тако се приближавамо идеалу свеобухватног научног знања вођени философском идејом космоса као света уређеног математичким принципима и узрочно-последичним везама. Али тај свет је уједно леп и хармоничан. Елементи макросвета огледају се у микросветовима, а принципи повезаности надилазе узрочно-последичне везе. Ови елементи се повезују са човековим телом и духом, са парадоксалном дубином слободе – увек на јединствен и непоновљив начин – на начин постојања уметничког дела. Открића која нам је омогућио микроскоп од велике су важности и на пољу уметности. Упоредо са овим научним, постоји и уметнички микроскоп. И, као што је овај први објективан, заједнички и свеопшти, тако је овај други субјективан, личан и сваки пут другачији. Једна нарочита употреба уметничког микроскопа остварена је у потпуности у новом ликовном циклусу Олгице Стефановић. Понирући изнова у дубине православне духовности оваплоћене у ликовном изразу, наша је уметница, опет, на оригиналан начин спојила напор истраживања и одгонетања традиције са задовољством игре и стваралаштва у оквирима савремених поетикâ. Ингениозне минијатурне вињете на страницама староставних књига, својеврсни иницијали у којима се слова преплићу са биљним и животињским облицима, ти лепи и узбудљиви микросветови покрај којих олако пролазимо, осванули су обновљени и нови на платнима Олгице Стефановић. Распевани у свом колориту, увећани под „уметничким микроскопом“, охрабрени снагом својих детаља, оплемењени префињеним потезима уметнице која им, као мајка својој деци, даје првенство самосвојног постојања, они су „портретисани“ на контрастно обојеним подлогама које имају снажна симболичка значења – каткад дословна, каткад пренесена. Ликови се појављују на тамноплавом ноћном небу које сугерише есхатон, али и на топлим и присним земљаним бојама овоземаљског света. Тако, ова изображена бића не само да имају свој нов и савремен ликовни идентитет и простор, већ собом представљају дубоку хришћанску идеју о обожењу материје – о обожењу кроз јединство природно и уметнички лепог.

Дамир Малешев

 

 

 

 

 

 

 

 

О аутору изложбе:

Олгица Стефановић, графички дизајнер и сликар. Члан СУЛУВ-а. Имала је више од четрдесет самосталних изложби у Србији, Русији, Канади и земљама окружења. Колективно је излагала графике – екслибрисе и илустрације на многобројним међународним изложбама у Србији, Кини, Белгији, Пољској, Финској, Аргентини, Мексику, Канади… Аутор је књиге Сликовни буквар православља у издању Градске библиотеке из Новог Сада за који је на Сајму књига и уметности у Новом Саду марта 2018. добила Прву награду „Захарија Орфелин“ за најлепшу књигу Сајма. Добитник је Златне значке Културно просветне заједнице Србије. Живи и ствара у Новом Саду.

 

Извор:  Културни центар Новог Сада

“Помор и страх” Вулета Журића, предлог за читање од Весне Арсић

Мој данашњи Свакодневни предлог није из медијске сфере, бар не електронске, али јесте за читање, и свакако препоручујем. Најпре ћу вам представити један одломак, који се односи на тренутак када тадашње власти, у лику великог жупана Ловаса, по савету лекара Будаија и Шрауда, покушавају да одузму стоку, благо од народа како би је дезинфиковали и изборили се са кугом у Иригу у пролеће 1796. године. Између чобана и војника са једне стране и народа који не пристаје да се одвоји од свог блага, јединог што им је остало, са друге стране, заподела се туча и отимање:

„Народе, одбиј!“, урлао је обрштар Петроварадинске регименте, полако се већ мирећи са тиме да ће, након толико битака са Турцима и после борбе са кугом, напослетку морати да се бије и са својим бледим и избезумљеним рођацима.

„Ама, шта чека тај Милутиновић?!“, беснео је Ловас, под којим је коњ рзао и копитом нервозно тукао по блатњавом путу.

„Нека им већ једном нареди да пуцају! Немамо времена за ове глупости. Докторе…“

Комесар се окрену ка Шрауду, али када у професоровим очима не нађе ни трунку нетрпељивости какава је већ дуго искрила под његовим густим, натмуреним обрвама, позва Херинга и нареди му да отрчи до Милутиновића и каже му да по сваку цену сместа угуши побуну.

Херинг климну главом и хтеде да потрчи, али му Остали тобож случајно подметну ногу, па овај паде колико је дуг, а Будаи и Шрауд прснуше у смех.

„Није смешно!“, урлао је зајапурени Ловас, кога Шрауд ухвати за руку пре него што је исукао сабљу.

„Зашто смо толике људе спасавали од куге ако ћемо их сада убијати барутом?“

„Ја нисам овде да бих спасао Ириг“, просикта комесар. „Мој задатак је да од заразе одбраним Беч и Пешту.“

„Онда пуцајте!“, Шрауд му љутито показа на метеж из кога си чобани и стражари успевали да одвоје тек понеко грло, да би га одмах потом Ирижани отимали и вукли назад.

„Наредите стражарима да побију све људе и стоку и пошаљите извештај цару да смо у потпуности извршили задатак тако што смо, по вашим инструкцијама, истребили целокупно становништво са зараженог подручја.“

Ово је одломак из романа Вулета Журића Помор и страх који говори о периоду када је куга однела преко 2500 живота у Иригу за мање од годину дана. У тешким временима као што је ово (1795. или 2020. године) испитују се границе људскости. Иначе једна од ретких књига које је Лагуна објавила на ћирилици.

Вуле Журић је рођен у Сарајеву 1969. године. Добитник је неколико књижевних награда, међу којима је и Андрићева награда за збирку прича Тајна црвеног замка, објављену 2014. године. Председник је Управног одбора Српског књижевног друштва. Живи у Панчеву.

 

Весна Арсић

главни уредник Билтена
Србског културног центра
“Ћирилица” Београд
Приредио, јер се стари предлози за читање, гледање и слушање на тој страни бришу сваке недеље, па да највреднији не буду изгубљени:
Администратор