О, како иде уз ћирилицу: српско вино

Прилог РТС-а испод је уживање прочитати, а погледати снимак још већа милина. Треба ли да објашњавам, нарочито кад видите награђену Невену и скокнете на сајт винарије „Темет“?

„Лепота ће спасити свет“, у праву је био онај руски коцкар.

Без обзира ко лепоти помагао.

„Темет“

 

Изабрана најбоља вина Србије

Уочи највећег винског празника, на манифестацији „Свети Трифун“ на Савском венцу, стручњаци су бирали између 295 пријављених вина и изабрали најбоља у осам категорија. Оцењивали су их електронски.

Награде су уручене, између осталог, за најбоље традиционално произведено вино – италијански ризлинг из 2018. године, и најбоље црно вино од аутохтоне сорте за резерву „Три Мораве“ из 2016.

Александра Баројевић из шидске винарије „Виста хил“ изненађена је наградом за најбоље традиционално произведено вино.

 „Нисмо ни етикету припремили, лимитирана је серија, тек смо почели да радимо на природној бази вина и зато ми је баш драго што смо, мислим баш је било изненађење“, каже Баројевићева.

Невена Илић из јагодинске винарије „Темет“, добитница награде за вино аутохтоне сорте, наводи да је за ту винарију прошла година била врло успешна и да је освојила многобројне награде.

„Скренула бих пажњу на ово вино, да је и на најпрестижнијем такмичењу у Лондону, на Декантеру, освојило злато“, истакла је Илићева.

Прошлогодишња зарада од извоза вина, вредна 19 милиона евра, подстакла је државу да субвенционише нове засаде, лабораторијске анализе, машине, опрему и заштиту географског порекла.

Министар финансија Синиша Мали навео је да је управо 8,9 милиона евра и у буџету за 2020. годину, тачно онолико колико су винари тражили.

„Мали корак, три пута више, додуше, него прошле године. Мали корак напред, али довољно нам показује и нама и вама колико смо озбиљни да неке ствари променимо у овој индустрији да заједно идемо даље“, каже Мали.

Винарство у Србији већ пореде са ИТ сектором, јер годишње расте по стопи од 20 одсто.

Могућности су много веће, а првенство у развоју имаће старе домаће сорте грожђа.


Аутор: Срђан Димитријевић
Извор: РТС
Приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Извор: Ћирилизовано

На небу Ранко светиње брани

Јер језик српски твоја је кама. Прискочи, снаго, благо нама…

Ранко Јововић

Дођође хладни, олујни дани.
Камену студен. Птици на грани.

Не фали соли виду и рани.
Чуј нас, Пјесниче, и због нас бани,

замахни пером, пред зебњу стани.
На небу, Ранко, светиње брани.

Сад ти је лако. Сад имаш мобу.
Објави војну страшноме добу!

Троглаву алу, витеже, рани.
С Ловћена, Ранко, светиње брани!

Јер језик српски твоја је кама.
Прискочи, снаго, благо нама…

А ћирилица плам твога штита,
замахни, не дај! Ако ко пита:

Ко ли је онај вој одабрани?
Викнућу гласно: Светиње брани

Јововић Ранко, наш брат и пјесник!
Побједе часне свједок и вјесник!

Не мрзни, сузо. Ћути. И кани!
На небу Ранко светиње брани.

 

Милица Бакрач


Извор: ИН4С

Речи изгубљене у преводу

Велика студија, која обухвата више од 2.000 језика, показује како се речи коришћене за описивање осећања разликују у различитим културама.

Лексички гледано, љубав је љубав. Осим кад није. У неким језицима реч за љубав односи се и на сажаљење.

Резултати указују да значења речи које описују емоције варирају у различитим културама

Анализом значења речи коришћених за описивање емоција у више од две хиљаде језика, истраживачи су открили нека универзална значења. Међутим, анализа је открила и поједине културолошке куриозитете. Тако „ханиси“ на ротуманском језику који се говори северно од Фиџија означава и љубав и сажаљење.

Схватање начина на који људи означавају своје емоције речима, може дати назнаке о томе како различите културе доживљавају свет.

Психолози Џошуа Конрад Џексон и Кристен Линдквист са Универзитета Северна Каролина у Чапел Хилу проучавали су речи које се односе на емоције у 2.474 језика из 20 главних језичких породица.

Између речи које означавају емоције уочили су целовиту структуру – речи које се користе за означавање позитивних и негативних осећања разликовале су се једна од друге, као и речи за осећања која обузимају тело.

„Људи широм света се осећају лоше када изгубе вољену особу и срце им брже куца када су у опасности“, каже психолог Џексон. Међутим, у овом контексту истраживачи су открили и разлике.

На пример, у неким индоевропским језицима „анксиозност“ и „бес“ се преклапају. Међутим „анксиозност“ је ближе везана за „тугу“ и „жаљење“ у језицима који се говоре у копненом делу југоисточне Азије.

У појединим језицима, реч „изненађен“ је уско повезана са страхом, док у другим језицима нема никакве везе између ових осећања.

Резултати указују да значења речи које описују емоције – а можда чак и основна осећања – варирају у различитим културама, без обзира на то шта би преводилачки речник могао да каже.


Извори: Сајенс дејли, РТС