Кад Јоаникије раздани апсану: Познати песник посветио стихове владикином тамновању /видео/

© Sputnik / Стефан Ђурић

Хапшење владике Јоаникија и никшићких свештеника већ је ушло у песму – познати српски песник Благоје Баковић написао је песму „Кад Јоаникије раздани апсану“ посвећену владикином тамновању.

Хапшење владике будимљанско-никшићког Јоаникија није само узбуркало јавност у Црној Гори и Србији, већ и песничке духове. После песме коју је у част епископа Јоаникија написао владика далматински Фотије и песме познатог музичара Небојше Мастиловића, коју му је посветио радио „Слово љубве“, сада се пера латио и Благоје Баковић.

Познати српско-црногорски песник, добитник бројних награда, међу којима и државна награда Србије за врхунски допринос култури, написао је песму у част епископа коју преносимо у целости.

 

Кад Јоаникије раздани апсану

Само ти синко свој посао чини

Лисице на Сунце и у затвор води

А у тамници јарко Сунце сини

Да сва тамница буде на слободи

Кад је ноћ пала на сву Црну Гору

Са Острога светлости пенушао слап се

Па кад су по мраку угледали зору

Кренуше на Владику да светлост ухапсе

Да ухапсе топли дах молитве из плућа

Да ухапсе небо изнад кућног рога

Да хапшењем светињу одвоје од Бога

Да хапсе иконе – бранитељке кућа

Потегоше лисице, пендреке и метке

Сузавце бацише на потомке живе

Не би ли у њима подавили претке

И семе племена низ бразде и њиве

Кад крену да гута њиног ума рака

Веру и љубав са почетка века

Хапсећи ветар преко шумарака

Јурнуше у себи да хапсе човека

Кад у поноћ светлост васељенска бану

И слепи видесте пре икаквог јутра

Кад Јоаникије раздани апсану

Да га је више споља но унутра

Само ти синко свој посао чини

Лисице на Сунце и у затвор води

А у тамници јарко Сунце сини

Да сва тамница буде на слободи

Благоје Баковић

 

Извор: Спутњик

Дан старости: Није слика из Ефбиха

Плакат је залијепљен на унутрашњу страну стакла просторија „Удружења Јосип Броз Тито“ у Бањој Луци, те четрдесет година након његове смрти, у Републици (замало) Српској и даље оличава суштину овог режима у односу према српском народу.

У равноправности писама, чиме се Фронтал.РС једини бави у Српској, док у Ефбиху државна телевизија већ десет година наставља са азбукоубиственим кршењем Устава државне заједнице Српске и Ефбиха, Срби су увијек били други по реду, без обзира што су били најбројнија нација СФРЈ.

Не само да је (искључиво) латиницом, већ и извјесна госпођа Вела Хуремовић не може чак ни претраживањем по интеренту получити у првим резултатима ишта више, до Фејсбук профила са исто тако патетичним и лажним фотографијама, у којим је српско писмо не само „доње“ већ и наопачке.

Надаље, поменуто удружење и даље добија бенефициране просторије од Града Бања Лука, који је из непознатих разлога увео двописмене ознаке градских улица на предратно плавој боји, док се у Сарајстану и даље сеире зелене табле само на писму прописаном као једино законито од стране Анте Павелића, међу којима је и улица Јосипа Броза.

Данас, кад је јасно да је то недвосмислени злочинац против српског народа, ова фотографија је најподеснији епитаф држави, која заступа такву политику. Југоносталгија је искључиво српска болест, много опаснија и далекосежнија од корона грипа.

Сретан вам Дан старости!

 

Извор: Фронтал

Пером на пергаменту ћирилици у част

Изложба калиграфских радова на отвореном (Фото С. Јовичић)

Бајина Башта – Манифестација „Ћирилична баштина” отворена је прексиноћ у Бајиној Башти у галерији Установе „Култура”, уз маске и мере заштите у складу с приликама, а садржаји су представљени и у галерији и на отвореном, у шетачкој зони.

На оба места постављени су калиграфски радови Душана Мишића (Шабац) на пергаменту исписани ћирилицом, савремени уметнички пут у нашу давну прошлост. Мишић, који води школу калиграфије у Саборној цркви у Београду и који у Бајиној Башти током трајања манифестације одржава и јавни час калиграфије на отвореном за младе и друге зантересоване, у оквиру свог циклуса „Слика и реч” изложио је 20 радова. Са украсним орнаментима налик средњовековним, с текстовима који су молитве из богослужбених књига. Реч је о савременом приказу средњовековног начина писања, уметничкој оди нашем наслеђу и дугом културном трајању.

– У Србији је мало калиграфа, жар у мени да истражујем и стварам пробудио је додир са страницима јеванђеља и средњевековним рукописима. Моја животна жеља је да се у Београду, као што постоји галерија фресака, отвори и галерија средњовековних рукописа – изјавио је Душан Мишић.

Са литерарног, ликовног и интернет конкурса за младе о ћирилици представљени су најуспешнији радови. „Да ли би наша књижевност била овако развијена да немамо ћирилицу? Не, не би. Наше писмо, наш језик – наша Србија… Негујмо српски језик и волимо нашу ћирилицу, јер она је основ књижевности и постојања”, написала је Јована Гајић, ученица седмог разреда школе из оближње Рогачице и добила прву награду на једном од конкурса.

Милован Јездић, директор Установе „Култура”, говорећи на отварању манифестације подсетио је да је прошле године установљена „Ћирилична баштина” добила награду Министарства културе „Културни образац године”, те да је ова установа као организатор предузела све како би се и у овој ситуацији наставила традиција одржавања смотре.

Манифестација се наставља програмом поезије коју казују ученици и  мултимедијалним предавањем Анђелке Петровић „Глагољате ли ћирилицу”, а данас је у манастиру Рача беседа и разговор о нашем вековном писму.

 

Аутор: Бранко Пејовић

Извор: Политика     

Претходно:

Ћирилица се пише срцем у Бајиној Башти