Да ли је Бачка Топола у Србији?

Отворено писмо Министарству просвете, науке и технолошког развоја 

    Ово питање постављамо Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Јер, према најновијим информацијама, „кровно тело одобрило је план уписа за наредну годину, по ком Гимназија и економска школа „Доситеј Обрадовић“ профил туристичко-хотелијерски техничар може да упише само на мађарском језику“. Дакле, иако је школа до сада имала два одељења Гимназије на српском и једно на мађарском, иако је до сада имала по једно одељење економске школе профила туристичко-хотелијерски техничар на српском и на мађарском, сада се то једино одељење на српском укида, и остаје само на мађарском. Такође, „у овој школској години у општинама Бачка Топола и Мали Иђош основну школу завршава укупно 157 ученика на српском наставном језику, а конкурс је расписан за 150 места. Ради поређења, на мађарском наставном језику укупно завршава 216 ученика, а конкурс је расписан за 270 места“. Због тога ће и одређен број наставног и ненаставног особља остати без посла, иако посла за њих има.

    Претпостављамо да је кровно тело које је донело такве одлуке још увек Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Зато постављамо и питање из наслова овом министарству. Јер уколико је Бачка Топола још увек у Србији, тражимо одговор у чијем интересу се гасе одељења на српском језику, а остављају на мађарском. У којој држави ће радити ти туристичко-хотелијерски техничари, у Србији или Мађарској? Поштујемо мађарску националну мањину, што се може и видети по томе да имају могућности за редовно школовање на свом језику и у Србији. Али не видимо разумне разлоге за давање већих ингеренција било којој националној мањини него сопственом народу на било којој територији Републике Србије. Јер, колико нам је историја позната, мали је корак од језичке превласти до територијалне. Зато имамо данас овакав проблем са својом територијом на Косову и Метохији, рецепт је исти.

    Молимо Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије да нам одговори на питање из наслова и, уколико је Бачка Топола још увек у Србији, да спроведе своје ингеренције сходно Уставу републике којој припада. Уколико Бачка Топола није више у Србији, извињавамо се због необавештености и молимо ово министарство да нам одговори, а верујемо и целој српској нацији да није познато, од када Бачка Топола више није у Србији.

    Београд, 29. мај 2020. године                        Управни одбор

                                                                                    Србског културног центра

                                                                                        “Ћирилица“     Београд

Кнез Милош Обреновић, 28. маја 1834. године: “Ево шаљем вам писмо натраг да га на српски преведете…”

Фото: Профимедија

Била је то огромна победа кнеза Милоша Обреновића.

На данашњи дан, 28. маја 1834. године, српски језик је званично уведен као службени у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику. Била је то огромна победа кнеза Милоша Обреновића, који је један од најуспешнијих српских политичара свих времена.

Кнез Милош Обреновић вратио је тада једно писмо турског везира с поруком:

– Ево вам шаљем писмо натраг и препоручујем да га отворите и на српски преведете, па да ми онда овамо пошаљете. После тога преписка с турским властима обављана је на српском.

Увођење српског језика значило је огромну дипломатску победу и нови корак напред ка ослобађању од турског ропства, које је делимично укинуто 1878. године на Берлинском конгресу, кад је Србија добила независност, да би потпуно ослобађање уследили почетком 20. века, током Балканских ратова, кад су Турци протерани са Косова и Метохије и из Македоније.

 

Извор: Србија данас

Писмо подршке „Ћириличној баштини“

Ћирилична даровница додељена листу „Политика” у Бајиној Башти; Предавање „Глагољате ли ћирилицу“ (Фотографије: С. Јовичић)

Бајина Башта – Минулог викенда је у Бајиној Башти, упркос још увек неповољним приликама због епидемије, успешно настављена традиција одржавања манифестације „Ћирилична баштина”, посвећена неговању ћирилице. Тим поводом писмо подршке Бајинобаштанима упутио је министар културе и информисања Владан Вукосављевић, које је објављено и на сајту овог министарства.

„Министарство културе и информисања свесрдно поздравља напоре општине Бајина Башта на заснивању и одржавању `Ћириличне баштине`, манифестације произашле из бајинобаштанске Декларације о ћирилици усвојене прошле године, коју је Министарство културе и информисања такође подржало. Ако свему томе додамо околност да програми `Ћириличне баштине` почињу уочи Дана словенске писмености, Светих Ћирила и Методија, можемо осетити снажну симболичку поруку о значају борбе за очување и неговање нашег основног писма. У томе се разазнаје и дубоко зрачење манастира Раче и њених чувених писара и писаца Рачана, од Јеротеја до Гаврила Стефановића Венцловића, који су српско слово чували и пренели до северних панонских крајева после Велике сеобе.

Није први пут да такозвана унутрашњост укаже метрополи шта је најпрече за читаву културну заједницу. Прегнуће слично општини Бајина Башта чини и малено Баваниште у јужном Банату са `Данима ћирилице`. Надамо се да ће ваша `Ћирилична баштина` бити дуговечна и делотворна, подстрек и другим локалним срединама широм Србије да и саме обрате већу пажњу на значај очувања и промовисања ћирилице”, наводи се у овом министровом писму, и закључује:

„Нажалост, морамо и овог пута да приметимо и констатујемо како намера Министарства културе и информисања да Република Србија законски оснажи заштиту ћирилице и српског језика, путем више пута слате иницијативе за измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма, код законом предвиђеног предлагача није наишла на одговор, нити на разумевање. Зато нам ваше и деловање других средина, установа и институција које се активно залажу за заштиту нашег писма пружа додатни подстицај да истрајемо. Сви смо ми `ћирилична баштина`, по томе нас препознају и пријатељи и они други, а ваша упорност обавезује и нас и све друге који мисле добро Србији и свеукупној српској култури.

 

Извор: Политика

Напомена Администратора: Вашој пажњи препоручујемо и коментаре испод изворног чланка, посебно:

Али обратите пажњу и како се коментарише. Грешке у куцању у јавном обраћању и испод чланка о језику и писму…није лепо, најблаже речено.