“Наруквица”, хуманитарна акција удружења Српска солидарност храном

Поштовани читаоци,
Поводом сарадње у неформалном Савезу србско-руских удружења објављујемо чланак који нам је послало братско удружење Српска солидарност храном, које је једно од најагилнијих удружења када се говори о помоћи српској деци на Косову и Метохији.
Милорад Ђошић

Драга браћо и сестре од сада ће свако од вас бити у прилици да Косово и Метохију носи увек са собом.
Урадили смо 1389 примерака ове дивне ручно плетене наруквице са симболом наше заветне земље коју ћете моћи да наручите на страници наше организације и уједно дате свој допринос нашим даљим акцијама.


Када би сваки Србин у расејању од Аљаске до Аустралије и сваки Србин у Србији наручио једну наруквицу, могао би у сваком тренутку свакоме да покаже шта је за Србина Косово и Метохија, а уједно помогао би своје сународнике у енклавама.
Куповином наруквице помажете нам да у енклави Велика Хоча и у дому здравља Лепосавић отворимо две нове стоматолошке ординације како би наша деца на Космету имала лепе осмехе. Претходне године смо оформили две стоматолошке ординације на Космету и то у основној школи Трајко Перић у Ропотову и основној школи Десанка Максимовић у Косовској Каменици.
Наруквице се могу наручити путем наше фејсбук странице, инстаграм профила или путем мејла на: srpskasolidarnost@gmail.com, а наруквице се продају у две подесиве величине: мушка и женска/дечија.
Драга браћо и сестре искористите моменат и обезбедите свој примерак ове дивне наруквице.
Како радили, тако нам Бог помогао!
Наше мало је некоме много!

Арно Гујон: Лепо је видети да се и у Србији поштује ћирилица

“Ваљево, ћирилица, историја. То је Србија коју волим!” Фото: © facebook.com/arno.gujon

Француски хуманитарац и оснивач Фондације „Солидарност за Косово”, Арно Гујон објавио је видео снимак свог боравка у Ваљеву у којем је на неки начин позвао на поштовање српског писма – ћирилице и указао не њено неоправдано занемаривање, рекавши да “могу слободно да додам да га ваљевци најбоље пишу јер је овде све на ћириличном писму”.

“Ваљево, ћирилица, историја. То је Србија коју волим!”, навео је Арно Гујон.

У шетњи ваљевском калдрмом

Ваљево, ћирилица, историја. То је Србија коју волим!

Objavljuje Arno Gujon u Petak, 11. listopada 2019.

Јуче је саопштено да је Арно Гујон добитник Рачанског печата 25. Духовних свечаности „Дани Раче украј Дрине”. Признање Гујону је додељено у знак захвалности за сва дела којима, годинама уназад, хумано и несебично помаже живот и опстанак српског народа на Косову и Метохији. Захваљујући у име добитника који је због обавеза био спречен да присуствује догађају, његов асистент Стефан Марковић, рекао је да за Гујона ово признање представља још један пример да је све што је у протеклих 15 година радио на КиМ, цењено и препознато у Србији, а да његов труд представља искрену жељу да се помогне српском народу на Косову и Метохији.

Гујон је такође имао панел дискусију о останку младих у Србији са ваљевским гимназијалцима.


Извор: Восток

ТЕМА НЕДЕЉЕ И ТЕМА ДЕЦЕНИЈЕ

 

   Данашња  Политика (недеља, 13. октобар 2019. године) је на насловној страни објавила текст И са ћирилицом можемо у Европу, као тему недеље: Шта кочи усвајање измена Закона о језику и писму. Поднаслов – Бугари стављају ћирилицу на евро, а ми је скидамо с динара, довољно говори о званичном односу према ћирилици, а то је суштински однос према основном идентитетском елементу, према нечему што нас је чинило цивилизацијом много раније него велики број данас богатих држава.

   Ово је тема недеље, а ми бисмо рекли и тема деценије, јер толико траје наше залагање за очување, и нажалост, повратак ћирилице у СВАКУ употребу српског народа, без ограничења и расправа око службене и јавне употребе. Онда када сваки Србин буде приватно користио ћирилицу као своје једино писмо, неће бити потребе за расправама око службене и јавне употребе, као што неће бити потребе ни да се позивамо на Закон о употреби језика и писма, јер ће бити део природног понашања.

   Овај текст у Политици се наставља и на 11, 12. и 13. страни, и резултат је разговора на Округлом столу у организацији овог дневног листа, а учесници су били председник Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Срето Танасић, и чланови тог тела проф. др Милош Ковачевић, проф. др Вељко Брборић и проф. др Александар Милановић.

   Подсећамо вас да смо у нашем најновијем, 5. броју Билтена Србског културног центра “Ћирилица” Београд објавили интервју са председником Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Сретом Танасићем, који ће се појавити на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду.

   Такође, на Сајму књига ће у нашој организацији бити одржан и Један сат о ћирилициу четвртак, 24. октобра у Сали “Борислав Пекић” од 18 до 19 часова, на коме ће учествовати и проф. др Александар Милановић, др Драган Хамовић, саветник министра за културу у оставци, као и председник нашег удружења, пуковник Милорад Ђошић.

   Позивамо све, и оне који не пишу ћирилицом, да дођу на наш Један сат о ћирилици.


Весна Арсић

главни уредник Билтена

Србског културног центра

“Ћирилица” Београд