Туђице

  Поштовани пријатељи,

    Након солидног броја дана проведених на коронарном одмору све почиње помало да кородира или рђа, па и човек. Срећом постоје људи као што је мој Христовни брат Душан Девић који ме је, спомињући причу о Завештањима Великог жупана српског Стефана Немање свом сину Светом Сави Милета Медића, покренуо да напишем овај чланак о вечитој борби нашег језика са туђицама, које се као црви вековима увлаче у црвену јабуку србског, а сада српског језика. Због свега, ово размишљање посвећујем Душану Дулету Девићу.

    Бинџовање* мозга се наставља

   Неки дан лутајући по свемоћном Самсунг сокоћалу које прети да угрози славу свемоћнијег сокоћала званог компјутер, како се некад звао рачунар, наиђох на информацију о бинџовању. Наиме, реч је о некој серији о неком новом Џорџу који језди улицама града Чикага. Да ли постоји рогобатнија и накараднија туђа** реч размислите сами, али да нам је јабука коју споменух у уводнику озбиљно избушена – непобитна је чињеница.

   Шта нам је све донео глобализам и жеља да будемо нешто што нисмо, која се нарочито пробудила у 19. веку уочавате сваки дан на мегафармама у којима се сви па и они најглавнији такмиче да транспарентно предиктују* како ће нам бити у скорој или даљој будућности. Наслањајући се на трулеж (слика) није ни чудо да се здрава воћка здува (поквари), како се то у Пироту на тимочко-лужничком дијалекту и дан данас каже, па није ни чудо што нам је стање језика пуно од инфлуенсера* до мерчендрајзера* и када нам трендсетери* креирају размишљање, односно када нам дневно бинџују мозак туђицама.

   У писму које нам је послао, Душан нас подсећа на великог руског научника Сергеја Кара-Мурзу који у својој књизи Манипулација свешћу каже “језик као систем појмова и речи, у којима човек појми свет и друштво, главно је средство потчињавања” и даље наставља његовим речима да “методична и брижљива замена речи домаћег језика страним речима-амебама није никакво кварење или обележје некултуре. То је преко потребан део манипулације свешћу. Када социјална класа користи језик својих угњетача она постаје коначно угњетена”. То исто је у својим Завештањима сажето и лепо написао како рекосмо и наш књижевник Миле Медић.

   Ушавши преко Солунског фронта у Србију енглески језик је освајачки за мање од 50 година изгурао традиционални дипломатски француски и технички немачки језик, мада шајбне, шрафцигери, моторцангле и сл. и даље неприкосновено владају. Ипак док размишљамо о језику, као дигресију* треба да споменемо, због знања и равнања да, док су неки правили спрент-шајбне и контра-мутер, нашем професору Вукобратовићу у Институту “Михајло Пупин” Јапанци су се дубоко клањали због достигнућа у роботици.

   Још мало о енглеском освајачком језику. Наметнувши се пре свега преко Холивуда, глобални енглески језик који није толико званичан ни у САД колико ми мислимо, није отприлике ни победио за онај чувени глас о коме се причају приче. Ипак чињеница је да је његова владавина на врхунцу и да је еглески језик на стеиџу*, а сви остали у бекстеиџу*, заједно са нама који смо у дубоком бекграунду, па је изрека “говори српски да те разуме цео свет” само пуста истраживачка јава наших дубоких историчара.

   Док завршавам размишљање ћерка ме са осмехом прекида и каже, јер зна шта пишем, да је завршила вебинар. То је семинар преко веба, који је у ово време популаран. Шта рећи, а не подсетити се речи непознатог човека којег је један наш пријатељ повезао. Када га је питао који му је став о ћирилици и језику старина је рекао “да смо имали тврђи став о ћирилици и језику до овога свега не би дошло”.


*Речи обележене звездицом намерно не објашњавам, па ко хоће да бинџује и гугла нека се потруди сам, јер би од гуглања и Драган Гуглета*** огуглао.

**Наведимо још неке од туђица: адвертајзинг, транспарентност, океј, дистрикт, дистинкција, бекстејџ, бестселер, фан, бекграунд, дедлајн, фриленсер, фидбек, камбек, флешбек и многе друге.

***Драган Гуглета – фудбалер ОФК Београда и репрезентативац. Жарио и палио шездесетих година прошлог века.

 

Милорад Ђошић

3 thoughts on “Туђице

  1. Браво,Ђоле!
    Када би сви Срби били “тврди у језику и писму” данас и никада не би вукли у туђем јарму.

  2. Са посебним задовољством преносимо линк чланка Срђана Печеничића који је на исту тему писао пре извесног времена.
    Као што знате Удружење има посебан однос са нашима који раде у Канади. Такође поздрављамо и вољени Црно бели лист који је један од ретких који води рачуна о нашем једином писму.
    Дакле, Србски културни центар “Ћирилица” Београд узвраћа бинџ.

    http://www.politika.rs/scc/clanak/449359/Pogledi/Glamurozno-spinovanje-u-mejnstrimu

  3. Поздрав после још једног завршеног вебинара. Доћи ће нам главе све што је “онлајн” и на “вебу”. Надам се да ћемо исте ускоро оставити у “бекстејџу” и вратити се добром старом руковању и причи очи у очи, а не зурећи у разне електронске уређаје.
    Поздрав
    Крле 23

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *