Рада Стијовић: СНИСХОДЉИВОСТ – НАДМЕНОСТ ИЛИ ПОНИЗНОСТ

Примери показују да се у старијим потврдама чешће јавља значење „љубазан, учтив, попустљив, великодушан“, а да је у новије време преовладало значење „понизан“. Када су у питању преводи са руског језика, оправдано је употребити значење „надмен“.


Рада СТИЈОВИЋ

Књижевни критичар, писац, уредник књига Наташа Анђелковић обратила нам се писмом: „Као уредник у Платоу, разговарајући с преводиоцима, сусрела сам се неколико пута у последње време са, за мене, ‘језичком недоумицом’. Ради се о значењу речи, односно прилога снисходљиво. Моје је питање да ли, када се неко према некоме односи снисходљиво, то значи да је он понизан према тој особи или, супротно, да је надмен према тој особи? Ако не грешим, овај облик је настао као спојеница облика ‘сниза се опходити’, али то ми још увек не разјашњава дилему са којом сам се суочила. Ја сам разумела да је то сниза усмерено на оног ко јесте или ко себе свесно ставља у ниску позицију па се из ње опходи према другоме, а ето у разговору са врло еминентним преводиоцем, а потом и током читања неких других превода, дошло је до обрта у разумевању. Врло је могуће да ја грешим у вези с тим, зато би ми било драгоцено да ми разјасните значење ове речи.“

Придев снисходљив пореклом је из руског језика и у руском језику значи, с једне стране, „попустљив, толерантан, благ, трпељив, који није захтеван, који не тражи много“, а, с друге, „који на некога или нешто гледа с висине, охол, надмен“ (глагол снисходит у руском значи „спуштати се, силазити“). Ако су у питању преводи с руског језика, онда је значење „надмен“ могуће и оправдано. Тако је и с прилогом снисходљиво.

Међутим, у српском језику су се развила другачија значења. Шестотомни речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске бележи значење „услужан, великодушан, попустљив, љубазан“, а једнотомни Речник српског језика, такође у издању Матице српске, значење „услужан, понизан (човек), који одаје понизност (тон, глас)“. Богата грађа на којој се израђује Речник САНУ казује да се овај придев употребљава у различитим значењима: „благонаклон, услужан, добронамеран, великодушан“ (Према сиротињи питом и снисходљив. Свак је могао на његову племенитост апеловати – Мићун Павићевић), затим, „у великој мери љубазан, учтив, пријатан, предусретљив, односно, који изражава такве особине“ ([То је] мотив о гордим лепотицама које не хају за своје снисходљиве удвараче – Јаша Продановић; Био [сам] веселији, срећнији но обично. Јер сам вас видео тако добру, тако снисходљиву према мојој сестри – Милан Грол; Говорио је као човек бистар, с карактером благим и снисходљивим – Милан Ђ. Милићевић). Јавља се и значење „попустљив“, чак „претерано попустљив“, али је врло раширено и сасвим супротно значење, развијено управо због те прекомерности у опхођењу, прекомерне љубазности, попустљивости, значење „понизан, услужан“ (у мом језичком осећању је то готово „удворички“). То значење, које бележи и најсавременији Речник српскога језика, потврђују примери: На први поглед он се сваком показивао као поводљив, гибак, снисходљив до одвратности. Своје мишљење редовно је подешавао према мишљењу онога с ким говори (Иво Андрић, Травничка хроника); Не сме се бити неправично оштар према малим ни удворички снисходљив према моћнима (Јаша Продановић, Наши и страни); У суду судија се заборавља, и види само пропис. Снисходљив за велике и суров за мале (Милан Грол: Бомарше, Фигарова женидба). Тако је и са прилогом снисходљиво: Он се врло снисходљиво клања … говори поданички (Боривоје Јевтић, Дани на Миљацки).

Примери показују да се у старијим потврдама чешће јавља значење „љубазан, учтив, попустљив, великодушан“, а да је у новије време преовладало значење „понизан“. Када су у питању преводи са руског језика, оправдано је употребити значење  „надмен“.

 

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

Изворник: Политика (штампано издање, 30. новембар 2019;
додатак Култура Уметност Наука, стр.10)

Преузето са: Словенски вѣсник

Бојанић: „Black Friday“… где је наша ћирилица?

Страшно је што и данас скоро сви називи на продавницама и фирмама су исписани латиницом и са терминима који не припадају нашем језику… а имамо најлепше писмо и језик ,,ћирилицу”.

Питам се зашто све преписујемо, данас је све исписано на енглеском језику „Black Friday“ (црни петак који је стигао из Америке…), све то мени ружно и понизно делује, као да свој језик и писмо немамо, као да живимо у туђини.

Зашто немамо свој дан куповине (снижења), пример ,,радосна субота“ или ,,породични петак“, овако исписан, на ћирилици? Зашто се не угледамо баш на те енглезе, французе, русе, бугаре, грке, кинезе… они чувају свој језик, код руса кока кола је исписана на њиховој ћирилици (тако и треба).

Бранили су нам ћирилицу да користимо због ,,југословенства“, како у Краљевини тако и у комунизму (због братства и јединства)… ко нам сада прави проблем? Ту нам нико није крив ни у једном режиму до нас самих, све нам је туђе лепше и слађе, све смо прихватали.

Сетимо се српских и хрватских лингвиста и културних радника који су донели 10. децембра 1954. године Новосадски књижевни договор у коме је, у трећој тачки Закључака, стајало да су „латиница и ћирилица равноправни”. Међутим, иако се у свим републикама СФРЈ учила и ћирилица, у пракси су само Срби користили оба писма, док су Хрвати и Муслимани користили само латиницу. Убрзо су и све ћириличне машине за куцање замењене латиничним… ми то ни тада нисмо разумели, као ни данас што не разумемо проблем енглеских натписа као овај „Black Friday“.

Страшно је што и данас скоро сви називи на продавницама и фирмама су исписани латиницом и са терминима који не припадају нашем језику… а имамо најлепше писмо и језик ,,ћирилицу“.

Погледајте само колико тв станица и портала користи латиницу, зашто?

Али, то смо ми, зато се овако и осипамо и све нас је мање и мање, као и територија. Што се не запитамо где су то све биле Српске земље и ко данас живи на тим Српским територијама, погледајмо Црну Гору, Македонију, Босну, Лику, Далмацију, Северну Албанију… а тамо сада нове нације, језик, црква, изврнута историја. Све бивши Срби… који се лако одрекоше корена, ђедова и Српства… као и ми у матици што се одрчемо свог писма ,,ћирилице“…
Никако да се опаметимо.

Треба увести порез на називе фирми и производа који су исписани на латиници, одатле да кренемо и држава да има додатни приход, што свакако није лоше.

Да се вратимо на вечерашњу хистерију, ту је једина сличност између нас и запада назив „Black Friday“… предходно уз надуване цене са 20-30 посто снижења… упоредите то са трговином у Бечким тржним центрима, где су права снижења.

Али, добро, то смо ми…


Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Извор: Српска историја

Српски језик,спорт и појање у расејању

https://www.facebook.com/srpski.ekran/

Поштовани читаоци, 
Приказујемо вам како наша деца уче српски језик у Копенхагену и шта се дешава у Мађарској .
Прилог из Данске и Мађарске погледајте на повезници (линку) испод.

https://mediaklikk.hu/video/srpski-ekran-2019-11-19-i-adas/


Приредио:

Милорад Ђошић