Свако слово ћирилице је цртеж за себе

“Ћирилица” је назив нове самосталне, истовремено и продајне изложбе слика и цртежа, митровичког мултимедијалног уметника, Васиља Аџића, коју у наредних тринаест дана посетиоци могу погледати у Приватном културном центру „Акваријус“.

Након “Буђења”, митровичка публика је у прилици да упозна нови циклус стварања овог уметника, где аутор, како стручњаци оцењују, модификованим инфантилним начином приступа ликовном решењу.

Цртежи и слике, у којима је стављен акценат на по једно слово ћирилице, засебно причају по неколико прича.

У свом најновијем циклусу, Аџић, по мишљењу историчара уметности Дејана Тубића и Александре Димитријевић „синтезом апстракције и ћириличне калиграфије, ствара јединствени ликовни језик акционог сликарства са једне стране, и традиционалне уметности лепог писања, са друге“.

Поред тога, ово стваралаштво, по оцени стручњака, занимљиво је, пре свега, као израз унутрашње ауторове потребе да ствара, што га чини вреднијим.

Срђан Мркић, Васиљев пријатељ, је отворивши изложбу направио критички осврт на његове радове, а из свог, како је рекао, лаичког угла. За аутора каже да је “постао дечак тек када је одрастао”, те да је дошло време да његова уметничка црта “угледа светлост дана”.

„Видимо радове из овог новог опуса који је настао као израз условљен једном импресијом једног мултимедијалног уметника, јер ови радови нису само графички радови, они одишу покретом, они имају звук и утичу на сва наша чула. Осим колорита, линије, и свих оних графичких особина који их одликују, ми можемо ту да препознамо музику, ритам…“, оцењује.

„Са графичког аспекта ово можемо назвати цртежима, можемо назвати и сликама и свака од ових слика, свако од ових слова нам прича неколико прича. Ако приђете, ако се заинтересујете, видећете да ту има јако пуно прича“, закључује Мркић.

Аутор, Васиљ Аџић мишљења је да свако слово написано ћирилицом је цртеж за себе, па самим тим може и бити нечије дело.

„Слова ћирилична, у очима посматрача, у истом моменту, нема само визуелну асоцијацију, него у истој секунди има звук, као да посматра аудиовизуелно нешто.“

Његове слике и цртежи нису настали научено, већ спонтано, а ево и како:

„Решио сам да осликам свако слово са неким својим унутрашњим доживљајем, какав год он јесте. Углавном на подсвесном нивоу, бежећи од било каквих асоцијација, облика… који би могли да ме одведу на другу страну“, поделио је аутор са публиком своје искуство.

Изложба је продајна, према речима аутора, да би поставка наставила да траје.

„Не из тога да би неко требало да купи, него мислим да ово треба да буде поставка која ће да траје. А све то да би она наставила да траје и да се исписује. То значи да нека слова треба да нестану, да их нема, да кренем да их поново пишем. То може да се деси ако нека слова поклоним или ако их неко купи.“

Као што смо навели, ово је друга по реду изложба Васиља Аџића.

Прошле године, управо у „Акваријусу“, представљене су, у оквиру изложбе „Буђење“, све фазе ауторовог рада – од самих почетака (циклус „Почетак“), преко сазревања („Откривање“) до последњих радова у којима трага за новим изразом („На трагу“).

 

Васиљ Аџић, рођен је 1976. године у Косовској Митровици, где и данас живи.

Поред ликовне, присутан је и у области музичке и сценске уметности.

Као глумац био је ангажован у Народном позоришту у Приштини где је играо улоге у представама: „Хотел Косово“, „Венецијанке“, „Сестре“, „Подгоричка скупштина“, „Лифт – Слободан шоу“…

Један је од организатора митровичког Нортх Цитy Јазз анд Блуес фестивала, унутар којег је осмислио ликовне радионице са циљем реафирмације праксе колективног сликарства.

Ожењен је и отац двоје деце.

 


Извор :Радио Контакт плус

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ – ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ

Поштовани читаоци,
Свима вама као и вашим породицама желимо све најлепше. Да будете здрави и весели и нека вас драги Бог чува.

Управни одбор
Србског културног центра “Ћирилица” Београд

Ћирилична баштина у манастиру Рача

Декларација о заштити ћирилице на територији општине Бајина Башта у локалном парламенту усвојена једногласно.

Подносиоцима Декларације, одборницима локалног парламента Бајина Башта, Раковић Зорану и Спасојевић Синиши је био циљ да ћирилично писмо коме је Уставом Р. Србије загарантовано поред српскога језика пуна употреба у јавној комуникацији буде посебним допунским актом и примењивана на територији општине Бајина Башта.

Наиме сада већ изгласаној Декларацији, Скупштина општине као и њен преседавајући налаже јавним предузећима чији је оснивач СО Бајина Башта да искључиво користе ћирилицу у својим годишњим извештајима, подношењу рачуна, фактура, јавнога обраћања у писаној форми јавности искључиво на ћириличном писму.

Декларација обухвата и подстицајне мере привредним субјектима општине Бајина Башта који већ користе ћирилицу у називима својих фирми, предузећа, радњи.

Такође, декларацијом је предвиђено и јавно промовисање ћирилице као културне вредности и неотуђивог дела српске историје а која је уско везана за Бајину Башту и манастир Рачу. Манастир Рача је поред великог духовног значаја за Србију јако битна и позната по првој преписивачкој школи у којој су монаси манастира Раче писали црквене књиге које су коришћене широм тадашње Србије.

У склопу декларације подносиоци посебно истичу део обележавања манифестације „Ћирилична баштина“ која ће се одржати од 24. до 26 маја 2019. године у Бајиној Башти.

Централни и завршни дан манифестације „Ћирилична баштина“ биће у самом манастиру Рача где ће након јутарње службе и беседе игумана манастира, оца Германа, учесници отићи до темеља-остатка Скита светог Ђорђа који се налази на око 3-4км од манастира у коме су монаси стварали историју српске писмености и књижевности.

Тим поводом је и образована радна група која ће спроводити у дело Декларацију и која ће на себе преузети организацију манифестације „Ћириличне баштине“. Радна група је састављена првенствено од чланова који су уском струком, знањем и искуством везани за српски језик и књижевност. Члан радне групе је и сам отац Герман који својим активним учешћем даје на значају и несумњивом успеху овога подухвата Бајинобаштана који је вредан сваке похвале јавности у Србији.


Извор:Озонпресс.нет