Србски културни центар у Прагу, Дрездену и Јиндриховицама (Мајстор Драган је био у праву)

Чланак посвећујем покојном оцу Александру Ђошићу и његовом мајстору Драгану Волку.

 

Кад сам био мали питао сам оца, који је најлепши град на свету. Говорио је, Праг. А зашто Праг? Зато што је мој мајстор Драган, који ме је свему научио, био Чех и зато што сам му веровао, а верујем му и сад.
Мајстор Драган из ИКЛ-а са краја четрдесетих и почетаком педесетих је био најбољи мајстор и највећи љубитељ жена тог времена на Дорћолу. По причи оца био је лепота типа Кларк Гебл, а све жене у ИКЛ-у су биле заљубљене у њега.
Тата је у то време тапкао карте и на тај начин допуњавао џепарац који уствари није ни имао, а мајстор му давао новац. Међутим кад год му је вратио новац тата му је давао и две карте за балкон. Он се као увек чудио, али “Тарзан у Њујорку” са Џонијем Вајс Милером и Морин О` Саливен и сл. филмови су палили срца свих девојака тог времена које су се мотале око мајстора.
Тетка Вукица, Драганова супруга, која је мог оца обожавала, стално га је испитивала да ли је истина да мајстор Драгана јуре жене по ИКЛ-у. Тата је увек одговарао исто: – Тетка Вукице! па мајстор у фабрици само о Вама прича . – Ацко сине, ајде још мало колача….
Сутра се мајстор као намршти и каже, немој више да ме браниш код Вукице, јеси разумео’? Разумем мајсторе! …`ајд` сиктер…
Иначе тетка Вукица, мајстор Драганова супруга је по причи мог оца била лепота типа Рита Хејворт, али мајстор Драгану није сметала ни лепота Елизабет Тејлор или Дорис Деј.
Управо због ових причица и мајстор Драгановој љубави ка Прагу који ни он, а ни мој отац нису видели, одлучили смо се да одемо у Праг, стварно најлепши град у Европи.

 

Праг

Праг је релативно мали град са милион и двеста хиљада становника, али утегнут као стара дама. Народ вољом набијен за бољи живот и напредак, је било лепо гледати. Не журе претерано, али свуда стижу. Нарочито воле за викенд да стигну у своје викендице када свој град остављају туристима, а они се одмарају.
У Чешкој нема незапослених. Не ради само онај који неће. Добар мајстор може да заради до 2000 евра, а они са факултетским дипломама и много више.
Пошли смо са београдског Видиковца и стигли на прашки Видиковац одакле нас је водич уводио у лепоте града.
Праг је за разлику од Дрездена, кога су Енглези сравнили са земљом, имао срећу да никад није бомбардован. Датира још из времена Келта (размислите ко су Келти), а први докуменат који говори о граду је из 965-е године. Највећи траг у гради оставио је Карло Четврти који му даје посебан сјај. 1348. године оснива универзитет, а 1357. године гради данашњи Карлов мост који је најстарији камени мост у Европи. Саградио је и катредралу Светог Вида у готском стили. Дана 3. априла 1347. године, потписао је декрет о највећем средњовековном урбанистичком подухвату у Европи, који ће променити демографску слику Прага. Одлучио је да уједини разна насеља и створи „Нови град“. Овај град је настао на окуци реке Влтаве, заштићен тврђавама Срарог града, са геометријски пројектованим улицама. Године 1355. године, Праг је постао престоница Царства. Последње године владавине Карла IV, 1378. године, Праг је имао 40.000 становника и био један од највећих градова тадашње Европе.Све време његове владавине је практично било златно време за Праг кога Чеси зову и Златни Праг.

Праг са својим Титанима

 

Дрезден

Без тенденције да будемо злонамерни неки дан смо поставили чланак Расена да су Немци Срби (линк https://cirilica.000webhostapp.com/?p=1215 Због тога смо посетили и Дрезден, најбомбардованији град Немачке. Неки кажу да је то због хемијске индустрије која није смела да падне у руске руке, али постоји и прича да је уништен због Лужичких Срба којих данас у Немачкој има око 60.000. Дрезден је такође и град који је скинут са листе УНИЦЕФ-а када су изградили мост преко Лабе и на тај начин “променили” слику града. Званични разлог је уништење лежишта слепих мишева.

          Постоје и три несвакидашња податка о Дрездену:
1. Највише историјских трагова у граду оставио је Фридрих Август Јаки (1670-1733), краљ уједињене Саксоније, Пољске и Литваније. Надимак је добио захваљујући чињеници да је могао да сломи потковицу голим рукама. Са законитом женом имао је једног сина, а са конкубинама које је богато даровао грофовским титулама и дворцима – још 353 деце!
2. Најстарија Божићни вашар у Немачкој, који се одржава непрекидно од 14. века, јесте дрезденски. Он се одиграва на тргу Алтмаркт, који је најстарија тачка Дрездена.
3. У гаражи модерног тржног центра Алтмаркт-Галерие налазе се посебна паркинг-места за жене, нешто шира од уобичајених.
Јиндриховице
Недеља је је била резервисана за посету Јиндриховицама, малом месту близу Карлових Вари, где је сахрањено 7100 Југословена, који тада нису ни постојали него су се звали Срби и 189 Руса. Споменик је обновила Русија.
Из Чешке смо се вратили са пуно лепих утисака и договором да ћемо се вратити.
Милорад Ђошић

 

Добрица Ерић (1936. – 2019.)

Драги читаоци,

Умро је Добрица Ерић највећи песник српске новије историје. Породици преминулог песника изјављујемо саучешће.

Нека му је лака земља и нека му Бог душу прости.

Удружење Србски културни центар
“Ћирилица” Београд


 

….”И желим да проживим, остарим и умрем у земљи Србији и да будем грумен ове земље о којој певам без предаха и у којој светли прах мојих предака”….

 

Добрица Ерић, фото В.Данилов

 

Рођен је 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Родитељи су му били шумадијски сељаци Милош и Радмила.

Прву збирку песама објавио 1959. а до данас више од стотину (тешко је све и избројати) књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд.

Дела су му продата у тиражу од милион примерака, а доста их је преведено на светске језике. Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. За многе су композитори написали музику.

Добрицу Ерић могли смо видети и на ТВ наступима, на вечерима поезије и другим приредбама где је своје песме говорио готово напамет.

Један је од наших најнаграђиванијих књижевника. Освојио је следеће награде: 1974. Горанов вијенац 1977. Младо поколење 1977. Орден заслуга за народ 1982. Награда Змајевих дечјих игара 1982. Награда Вукове задужбине 2000. Награда Милан Ракић Осим тога добитник је Змајеве награде и Повеље Змајевих дечјих игара, те награде Невен.

Ерић је добитник награде за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву. Награђен је Златним прстеном фестивала Булка, те Златном потковицом. Поносно носи звање Витез чарапаније у Крушевцу. Добитник је Златног кључа Смедерева, те Матићеве повеље и награде Српске књиге.

 

 

 


Извор : Удружење за одбрану ћирилице – Добрица Ерић

 

Наташа Пејин: Понижење Србије у Српском културном центру у Паризу – без мене !

Да још има храбрих људи и потомака Милунке Савић, доказала је и Наташа
Пејин службеница Амбасадe Србије у Паризу. Јасним неслагањем са
срамним поступком срамног директора, који је наредио да се уклони
изложба познате сликарке Биљане Вилимон, Наташа је одбранила пре свега
своје лепо и часно име и тиме себе сврстала у колону оних који држе до
поноса.

Будућа амбасадорко у Паризу хвала Ти што постојиш.

 

Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији
ратни к-дант 712. против оклопне хеликоптерске ескадриле Ниш

 


 

Наташа Пејин

Координатор за односе са медијима КИЦ-а

 

Изложба Историјског музеја Србије, отворена у Културном центру Србије у Паризу 23. марта ”Србија 1999. – 20 година после – Док су падале бомбе изненада склоњена само после два дана. Платна Биљане Вилимон су уролована, документарне фотографије које су део изложбе такође, док је слика Владе Величковића остала у приземљу галерије.

Како је на свом ФБ налогу написала Наташа Пејин, координатор за односе са медијима КИЦ-а, разлог изненадног и потпуног уклањања комплетне изложбе је конференција која је у простору КЦ Србије организовао војни аташе при амбасади Србије у Паризу.

“ – На посао сам дошла у 11:30 и затекла зидове галерије Културног центра Србије у Паризу празне. У моменту док сам гледала и чудила се наишао је директор Културног центра Србије, Радослав Лале Павловић и рекао да данас имамо пријем званица у 18 часова и да је из амбасаде добио налог да се слике скину како, цитирам, официрима НАТО-а не би било непријатно. Вече пре, синоћ, све је било уклоњено са зидова. Званице, војни аташеи земалја, између осталих и оних, које су бомбардовале Србију 1999. Не знам прецизан назив конференције…Директор је наставио да ми објашњава да ће бити коктел, шта ја треба да радим…

Рекла сам му: ви Лале Павловићу учествујете у страшној срамоти и понижењу Србије и српских жртава и треба да вас је срамота. Одбијам да учествујем у овоме, а што се коктела тиче, у оваквим условима, ни чашу хладне воде нећу изнети никоме. Отишао је без речи.

 

 

Пред почетак конференције, један момак из организације је дошао у канцеларију и донео све каталоге изложбе који су били у галерији, са питањем где то да склони? Питала сам: зашто? Одговорио је да не сме ништа од тога да се види у сали. Потом је дошао и директор и рекао ми да донесем микрофоне да урадим тонску пробу.

Одбила сам да на било који начин учествујем у тој срамоти у Српском културном центру где се понижава Србија, уметници који излажу и жртве бомбардовања 1999., а да као врхунац понижења то сами Срби организију! Напустила сам канцеларију пре доласка званица.

Уједно објавлјујем да од 31. марта не радим у тој институцији, јер су надлежни, недавно, после годину и по дана мога рада, установили да немам квалификације нити компетенције за то радно место.

Сад и ја видим да немам”, написала је Наташа Пејин.

 


 

Извор: ФБ Наташа Пејин