Вече посвећено црквеном појању

24 Јануара 2019 у Српском културном центру ЋИРИЛИЦА у Скерлићевој 12 одржано је вече црквеног појања у част долазећег празника Светог Саве. Можда се самом Скерлићу чије име носи улица и не би свидело, али засигурно би се свидело Светом Сави чији нас храм надкриљује својом близином.

Гости вечери били су:

  • Мати Злата игуманија манастира Тројеручица под Авалом и део њеног хора,
  • Певачка група Антерија под руковотством Дубравке Лонцовић,
  • Црквени појци састављени од појаца из парохиске цркве у Великом селу и парохиске цркве из Заклопаче под руковотством Драгана Марјановића,
  • Милан Ковачевић народни гуслар,
  • Олгица Стрефановић православна сликарка.

 

Уводну реч дао је наш домаћин пуковник Ђошић где нас је укратко обавестио о раду и историјату Српског Културног Центра ЋИРИЛИЦА. Такође нам је испричао нешто о хуманитарном раду удружења и њиховој недавној посети српским селима на истоку Косова.

Након што је прочитана молитва Господња мати Злата нам је одржала кратко предавање о црквеном односно литургиском појању. О литургиском појању коме је улога да употпуни молитву и литургиску службу свештеничку. Да нас држи привезане за небо, како је рекла а не да уживамо у лепим гласовима појаца. Напоменула је и то да је велика одговорност самих појаца за успех службе, а да је уједино и замка за оне који дају акценат на своје певачко умеће.

Певачки део вечери отворила је мати Злата са својим хором и песмом Тројеручици а затим са још неколико песама које су оплемениле овај малени простор удружења. На то се надовезала певачка група Антерија састављена од младости и лепоте, која је почела са химном Светом Сави а наставила са још пар пригодних песама.
Олгица Стефановић православна сликарка, чије су слике красиле просторију у којој смо се налазили, прочитала нам је неке фрагменте из њеног православног буквара.
У наставку наступили су православни појци комбиновани из неколико цркава а под вештим воћством Драгана Марјановића. После његове кратке пригодне беседе свој наступ почели су Богомољачком песмом и наставили са низом сличних душекорисних песама.
При крају вечери гуслар Милан Ковачевић дао је свој допринос овом дивном дружењу. Његовим маестралним извођењем познате песме: Ко удара тако позно… стиче се утисак да је Воислав Илић песму написао на Жабљаку а не у кафани Дарданели у београду.
Песмом: Пећка кандила, мати Злата са својим хором означила је крај дружења.
Прилико заједничког фотографисања за успомену, појци су спонтано почели песму за до виђења. Драган Марјановић је мајсторски у последњи стих убацио и домаћина овог скупа певајући:

Хвала Богу и светој тројици
Хвала Богу и на ћирилици

На самом крају вечери када су се скоро сви разишли Драган и још два појца спонтано су почели песму о Косову, која је све који су остали оставила без даха.

Ово је било једно предивно вече које је успело да све нас присутне, чак и ову малу просторију из приземља дигне високо тако да смо скоро видели оближњи храм посвећен оном у чију се славу ноћас певало.
Они који нису били много су тога пропустили али се надамо да ће овакво дружење прерасти у неку врсту традиције и да се чешће срећемо на овом или неком другом месту.

Зоран М Милошевић

 

 

 

 

Српска ћирилица седам година на интернету

Седми рођендан ћириличког .срб домена, који корисницима српске интернет заједнице омогућава једнаку претрагу на овом писму као и на латиници, биће обележен данас скупом „Ћирилица на поклон”, који у београдском Медија центру организује Фондација „Регистар националног интернет домена Србије” (РНИДС). За разлику од претходних годишњица, када је РНИДС организовао округле столове посвећене коришћењу нашег писма на интернету, овог пута ће корисницима светске отворене мреже у Србији поклонити преко потребан квалитетан ћирилички фонт. Према проценама стручњака, недостатак таквих фонтова представља један од главних разлога за слабо коришћење нашег ћириличког интернет домена. Дизајнирање и израда ових фонтова не могу почивати на ентузијазму ретких појединаца, наглашава за наш лист лингвиста Владо Ђукановић.

 

(Фото РНИДС)

 

То мора, каже он, бити осмишљен средњорочни државни пројекат, који има јасне циљеве и јасно одређене рокове.

– Нашу ћирилицу користимо и користићемо само ми и нико је на свету неће развијати у име нас и за наше добро. Истиче друга деценија 21. века, а ми још немамо основни скуп стандардизованих, типографски квалитетних, јавних и бесплатних књишких, уџбеничких и новинских ћириличких фонтова прилагођених неким специфичностима српске ћирилице. Он мора бити дизајниран за трећу деценију 21. века – истиче Ђукановић и напомиње да је неопходно да имамо, а немамо ни такав скуп екранских фонтова, који се користе искључиво за приказ на екранима, а не штампају се.

Како би се коришћење ћирилице на интернету бар мало приближило далеко популарнијем претраживању на латиници, српској интернет заједници потребно је онолико нових ћириличких фонтова колико је нужно да, наглашава Ђукановић, не изгледају све књиге и сви екрани исто.

– Једноличност је досадна и то је један од озбиљнијих, а скривених разлога зашто ћирилица није у већој употреби, не само на интернету, него и у штампи – истиче Ђукановић.

Нови ћирилички фонт које ће РНИДС поклонити корисницима интернета у нашој земљи биће функционалан на интернету, али и у штампи. Како објашњава ауторка будућег фонта Оливера Стојадиновић, редовни професор Факултета примењених уметности у Београду и један од оснивача удружења „Типометар”, то ће бити фамилија такозваних слабсерифних фонтова.

– Ако пажљивије погледате велике наслове и текст на првој страни „Политике”, запазићете да сва слова имају танке цртице на врху и дну стубова. Те цртице, за које кажу да омогућавају лакше читање, називају се серифи, а „Политика” је, већим делом, сложена серифним, књижним писмом. Слабсериф се може видети у насловима „Политикиног” издања на интернету. Карактеришу га мала разлика у дебљини потеза и наглашени серифи, што га чини читљивим у ситнијем слогу и у формату погодном за коришћење на интернету – објашњава Стојадиновићева изглед фонта који ће креирати.

Нови фонт ће, сем ћирилице, подржавати и латиницу, односно сва слова из српског језика и језика оних националних мањина који су обухваћени државним интернет доменима .рс и .срб.
Срби и даље радије сурфују користећи латиницу

Наше матично писмо изједначено је са осталима на интернету пре седам година, на Светог Саву, када је и званично пуштен у рад ћирилички домен .срб. Како објашњава Предраг Милићевић, руководилац Сектора маркетинга и комуникација у РНИДС-у, .срб је тада постао други ћирилички домен који се масовно користи на светској мрежи, после руског, који носи ознаку .рф.

Да сурфовање интернетом користећи ћирилицу може да се обавља без икаквих тешкоћа доказано је чињеницом да је руска ћирилица друго најзаступљеније писмо на светској мрежи, после далеко популарнијег енглеског алфабета, а пре јапанског, кинеског и осталих писама. Неке анализе говоре и да је у Србији однос коришћења латинице и ћирилице на интернету у најбољем случају 70 наспрам 30, што говори о бојажљивости нације према коришћењу пуног капацитета ћириличког писма.

 

Извор:  Политика.рс

 

Светосавље као одбрамбени механизам

Данас се често питамо: ,,Како се бранити и одупрети?”овом систему или поретку како га неки зову.Дани у којима славимо Светог Саву, сам нам се одговор намеће.Српски облик православља или Светосавље једини је начин за одбрану и једино оружје, али је проблем што га немамо довољно.

Свака душа тежи творцу али протекло време у коме смо живели је побркало путоказе па многи тражитељи духовности залутају. Људи којима је младост пролазила у зениту ,,титославије” данас духовност траже свуда само не у православљу. Будући као омладинци индоктринирани на анти православљу бивши шездесет осмаши који су оснивали црвени универзитет Карл Маркс духовност налазе у прет хришћанској словенској религији сматрајући да се треба вратити уназад, неки иду чак и даље пропагирају враћање на винчанску цивилизацију, неки су отворени сатанисти, неки верују у ванземаљце у све, само не у Христа, Православље и предање светитеља. Безгранично горди и заљубљени у своја такозвана открића ,,топле воде” преплављују интернет медије залуђујући и онако већ залуђену омладину жељну сазнања о нечем друкчијем од званичних података.

Као да Свети Сава није знао ко му је прадеда или чукун деда, да су постојале династије и пре његове, да је постојало писмо и пре Кирила и Методија. Свети Сава није преводио библију јер је већ била написана на језику који су Срби разумели, е сад како се он звао старо словенски, црквено словенски, црквено руски је неважно. Користио је стари календар и био веома образован и поштован у оно време.

 

Свети Сава – манстир Студеница

Свети Сава нам је дао почетну тачку од које полазимо и то је оно са чиме ћемо се бранити и одбранити. Не требају нам само проглашене месије којима је јеванђеље лажи Хистори канал на којем се појављују разни опсенари са будаласим назови открићима јеванђеља из ћупова и Ден Браунови апостоли. Несмемо се разводњавати разним открићима тајни које нико не зна и губити енергију на безначајне ствари.

Пост, молитва, литургија то нам је шљунак, цемент и арматура за чврст бетон.

И наравно ћирилица

 

Зоран М. Милошевић