Сава Мркаљ добија спомен плочу у родном месту

У клубу „Тесла“ у Београду отворена је изложба о животу и делу Саве Мркаља, реформатора српске ћирилице и језика. Том приликом је најављено да ће спомен-плоча, поводом 235 година од рођења овог претече Вука Караџића, бити постављена у његовом родном месту Сјеничаку на Кордуну у Републици Хрватској на тамошњој недавно обновљеној српској цркви.

О значају лингвистичке реформе Саве Мркаља и њеном утицају на каснији развој српског језика говорио је др Момчило Суботић, научни саветник Института за политичке студије. Он је рекао да је и после два века занемарен значај дела овог најпросвећенијег Србина са почетка 19. века и истакао је потребу да се врати у школске програме.

– У свом делу „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“ из 1810. године Мркаљ се залагао за примену фонетског писма базираног на народном језику и правилу „пиши како говориш“. Тадашњу старословенску и црквенословенску азбуку, која је имала 46 слова, а према неким изворима и више од 50, свео је на 29, од којих је већина у данашњој нашој азбуци – напоменио је др Суботић.

Аутор спомен-плоче Сави Мркаљу је академски вајар из Београда Љубиша Манчић, а израђена је у уметничкој ливници „Кузма“ у Смедереву уз финансијску подршку а Кордунаша из Чикага Далибора Мркаља, Светозара Данчуо и Петра Влајнића. Поред ове која ће бити постављена у Сјеничаку, исти аутори су и спомен-плоче која је пре две године постављена у Бечу, месту где је пре 185 година умро Сава Мркаљ.

Душан Вукојевић се осврнуо на тадашњу оштру негативну реакцију црквене хијерархије према Мркаљевом делу, али и самом Мркаљу.

Председник „Крајишког привредника“ из Београда Мирко Радаковић је упознао присутне са иницијативом да новосаграђена Основна школа у земунском насељу Бусије понесе име по Сави Мркаљу. Била би то прва школска установа у Србији са његовим именом. Последња школа која се звала по Сави Мркаљу била је у Сјеничаку, али је после прогона српског становништва са Кордуна она угашена.

Председник Српског културног центра „Ћирилица“ Милорад Ђошић је најавио да ће у оквиру обележавања 235. годишњице од Мркаљевог рођења и 185. од смрти, ово удружење бити домаћин научног скупа који је заказан за почетак октобра.

У оквиру обележавања 2018. као Године Саве Мркаља, подсетио је Синиша Рудан, одржане су изложбе у Чикагу и Торонту, а најављене су у Требињу, Винџору (Канада), Трстенику, Војнићу и Сјеничаку, биће штампана и негова Сабрана дела и одржане друге манифестације посвећене њему.

Прву писменост овај српски великан, подсетио је протојереј ставрофор Чедо Савичић, стекао је у свом родном селу у оквиру парохијске цркве Свете Петке која је недавно обележила три века постојања.

Извор: Blic.rs

Објавио: srbin.info

Др Мила Михајловић у Србском културном центру “Ћирилица”

Др МилаМихајловић – рођена Зрењанинка, уметник, римски ђак, комуниколог, новинар, преводилац, књижевник. Члан је УКС, УНС, Историјске секције Српског лекарског друштва.

Истакнута личност Срба у свету, била је почасни гост јубиларног 50. Српског дана на Нијагаринима водопадима на позив Српске народне одбране у Канади. Добитник је Награде Града Зрењанина за 2012, Специјалне награде жирија италијанске књижевне награде „Черуљо“ за 2014, те признања УКС „Благодарје“ за 2014. и Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за 2017.Као најбоље прозно дело године, њена књига „Културно памћење тршћанских Срба“  носилац је повеље „Растко Петровић“ за 2017. годину Матице исељеника Србије.

Ово је њена седма по реду књига историјске садржине везана са односима Србије и Италије.

Ваш Србски културни центар

“Ћирилица” Београд

Прилог:

СКЦ „Ћирилица“ у Великом Ропотову

Када смо улазили на КиМ на прелазу Бела Земља на тренутак смо помислили да смо у 1060-ој години када је у Солину ћирилица анатемисана и проглашена ђавољим писмом.

Наиме полицајци са непостојећег прелаза су нам одузели натпис на таблицама „Косово је срце Србије“. Не можемо да грешимо душу, били су коректни.

Дочек у Ропотову је био домаћински и као и увек срдачан.

Преко хиљаду људи дошло је из целе Србије да обележи Видовдан.

 

Један од уважених гостију био је и професор Милош Ковић, а са нама су били и представници Удружења Српска солидарност храном тј. њихов председник Бранко Антић који је све организовао.

Шта рећи? Сваки од Срба са Косова и Метохије увек носи сузу у очима. Напуштени, без мајке, без српског пасоша боре се колико могу.

Милорад Ђошић,

Србски културни центар „Ћирилица“ Београд