Ћирилица се пише срцем у Бајиној Башти

Манифестација „Ћирилична баштина” одржава се за викенд у вароши покрај Дрине уз програме на отвореном 1. Дефиле ђака на прошлогодишњој манифестацији

(Фото: С. Јовичић)

Бајина Башта – Пред нама је период оживљавања културних манифестација, а једна од првих након ванредног стања – како и приличи непроцењивом значају теме којом се бави – у знаку је нашег вековног писма ћирилице. Бајина Башта је предстојећег викенда домаћин манифестације „Ћирилична баштина”, установљене овде прошле године.

Варош покрај Дрине, упркос посебним приликама, наставља да исказује своју верност чувању ћирилице (у општинској скупштини усвојена је 2019. године декларација о заштити овог писма) и пригодној смотри њој у част. Овогодишња „Ћирилична баштина” биће отворена вечерас, траје и у суботу и недељу, уз садржаје на отвореном и поштовање здравствених препорука, чему су програми манифестације прилагођени.

Организатори из општинске Установе „Култура” најављују програме на главној улици, доступне током читавог дана свим посетиоцима и пролазницима. Ту испред галерије ове установе биће постављена изложба калиграфских радова (као и изложба унутар галерије), а у посебно осмишљен амбијент уклопиће се награђени радови са литерарних и ликовних конкурса за бајинобаштанске основце, те са интернет конкурса названог „Ћирилица се пише срцем” на фејсбук страници манифестације. Ови конкурси наишли су на изузетан одзив.

Свечано отварање друге „Ћириличне баштине” је вечерас, уз изложбу калиграфије „Слика и реч” аутора академског сликара Душана Мишића, као и доделу „Ћириличне даровнице”, диплома и захвалница. Управо је „Ћирилична даровница” новина у односу на прошлогодишњу манифестацију, додељиваће се за изузетан допринос и нарочито заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. Циљ овог признања, наглашавају организатори „Ћириличне баштине”, јесте да се на националном нивоу истакну организације и појединци који својим радом доприносе промоцији и очувању ћирилице.

Суботње вече почиње јавни часом калиграфије са предавањем Душана Мишића, наставља програмом „Деца о ћирилици” у коме ученици читају поезију, а завршава мултимедијалним предавањем „Глагољате ли ћирилицу” магистра науке о књижевности Анђелке Петровић. У недељу у оближњем манастиру Рача, средњовековном средишту рачанске преписивачке школе, након литургије се одржавају беседа и разговори о ћирилици.

Програми манифестације уживо ће се преносити на великом видео-биму постављеном на главној шетачкој зони у вароши, а програм у галерији доступан је у складу с прописаним мерама.

Један од оснивача „Ћириличне баштине” и члан њеног организационог одбора Синиша Спасојевић, који је и аутор општинске Декларације о заштити ћирилице, каже за наш лист да су у актуелној ситуацији која знатно ограничава окупљање публике и разноврсност програма ипак припремили садржајно, едукативно и занимљиво дешавање.

– Изузетно ми је драго што смо и поред свих непредвиђених околности за кратко време успели да организујемо „Ћириличну баштину”. Знатан део активности омогућили смо и путем интернета, што је изазвало велико интересовање. Прошлогодишња манифестација је уз разноврстан програм привукла велику пажњу грађана и медија, а од Министарства културе и информисања добила је награду „Културни образац године” – наглашава Спасојевић, захвалан листу „Политика” на неговању ћирилице и праћењу „Ћириличне баштине”.

Подсећања ради, кад је лане установљена ова манифестација окупила је у Бајиној Башти и старо и младо, уз поруку да наше вековно писмо треба више користити и не запостављати у ово време латинице, компјутера и новотарија. Утврђена је тада и одлука да „Ћирилична баштина” овде постане традиционална, сваког 24. маја када СПЦ слави просветитеље Светог Ћирила и Методија.

Аутор: Бранко Пејовић
Извор: Политика

One thought on “Ћирилица се пише срцем у Бајиној Башти”

  1. Проблем је и у тоем што се „ћирилица пише срцем“, па неки Срби изгубиеш срцеф, па почеше ад пишу српски језик туђим писмом. Зато би било много боље и сигурније када би се у Србији ћирилиац писала Уставом (Члан 10) и српским правописом у коме ен би смели лингвисти да поверују ад Устав с Чланиом 10. та лингвисте и правописцее не важи, па су, онда, на 17. страни актуелног Правописа српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2010. погазили Устав о одредили, по правилима из Новосадског договоар о српскохрватском језику (1954), да се и сада српски ејзик без хрватског пише и даље и српским и хрватским писмом. А чак су правописци цитирали ан 15. страни јасан Члан 10. у коме постоји јасна, да не може бити јаснија обавгеза народна с рефереендума за Устав Србије (2006) да су српски језик и ћириличко писмо и неодвојиви и неизостављени свуад у Србији у службеној, а то значи у јавној (а не у тајној) употреби свих исписа у Србији. То еј чист доказ ад су српски лингвисти — правописци мислили ад еј њих нардо једине „привилеговао“ и ад су само они изузети из обавезе ад се Устава моар свако и свуда у Србији дражти.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.