Јерменски правац љубави

Милан Младеновић од Лужице (Титово Ужице, ФНРЈ, 21. новембар 1949) српски је песник и филозоф, класични филолог и преводилац, издавач и шахиста.
Пра Милан од Лужице
Немирни дух живота повео га је од опсесионизма, новог уметничког и филозофског правца, који је основао још као гимназијалац 1966/67 па све до Париза и назад.
Ипак поред свих праваца, онај најбитнији, правац љубави, са њим је обишао Васељену и скрасио се у Јерменији. Да ли ће Васељена вратити Миланову љубав у Србију то само она зна?

Прича о Милану Младеновићу следи.


ЈЕРМЕНИЈА

 

Мојој СвеМарији

 

Кроз Тебе је к мени дошла Јерменија

Јер мени Ја не бих значио ишта

Да није Тебе љубави јер ме ни ја

Ни ико не би спасао губилишта

 

Сад ми Ти отвараш врата Јерменије

Јер мени је без Тебе све заптивено

Па сад могу да будем јер ме није

Ако са Тобом не живим саливено

 

Стог из те речи звони Сербенија

И к нама тајно струји прадавнина

Па се преноси са оца на сина

Да нам из исте клице воћка клија

 

Косово Арцах иста су озрачја

Вечног живота у народној души

Вишњег нам рода света саозначја

И никад нико неће да их сруши

Мати је наша древна Сварогија

И исти су нам богови и свеци

Па Сербе ни ја ни Ти у нашој деци

Нећемо дати докле Сунце сија

 

Бањац Лука, Чубура

Врбица – Цвети, 12-13. магнолиј 2014. г.


Приредио

Милорад Ђошић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.