Хрватски језик у српској школи – срамота!

Још један пример непоштовања себе. Разарање српске културе и националног идентитета се наставља. Успевамо да понижавамо српску нацију и то нам одлично иде. У праву је био Архибалд Рајс (коме на жалост ни име не научисмо) када је рекао да нама непријатељи не требају, јер смо сами себи најгори. Волео бих да видим како би Хрвати реаговали да им се у школама појави текст на српском. Е, то се десило у ОШ „Вук Караџић“ у Сурдулици. Не само што ћириличких текстова готово и да нема (на то децу навикосмо) него су и текстови на латиници у потпуности на хрватском језику. Сутра ћемо објашњавати деци како је ћирилица спонтано, вољом народа нестала због тога што је била старомодна, непрактична, одбачена од света и да је латиничко писмо с правом превладало архаичну ћирилицу.

Толико се сви уздамо у заштиту ћирилице, која представља темељ српске писмености, културе и идентитета, а просвета као најважнији стуб одбране је одбацује јавно. Када инсистирате на њеној употреби сматрају вас национал-фашистом, екстремним десничарем и лажним патриотом. Свуда у свету се држава одликује заставом, грбом, химном, језиком и писмом, само је код нас срамота тражити српско писмо. Тако је могуће да име Светог Саве, оца наше просвећености и духовности испишете латиницом и да то никоме не засмета. Изгледа да ћирилица само на гробљима није старомодна. Врло симболично место на којем опстаје.
Ето то смо ми, неодговорни људи који зарад помодарства одбацују део хиљадугодишње културе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.