Свилена лепота ћирилице

У Ранчићевој кући, галеријском простору Центра за културу Гроцка, отворена је изложба радова „Свилена лепота ћирилице” примењене уметнице Оливере Милуновић, из циклуса „Свилени додир прошлости”. Поставка се састоји од педесет радова, а од техника су заступљени осликана свила, по којој је уметница препознатљива и која чини окосницу изложбе, и орнаментални цртеж на папиру.

 

Оливера Милуновић – Фото Д. Трајковић

 

Радови су утемељени у српској средњовековној традицији, при чему се ауторка изражава и цртежом колико и бојом, односно сједињује цртеж и слику, али и форму употребног предмета. Лепота ћирилице представљена је декоративним осликавањем црквенословенске глагољице, илуминираним словима по угледу на средњовековне минијатуре, и ћирилицом са фресака манастира Жича, док се на цртежима провлачи и грб породице Немањић.

Поставком доминирају представе светих Ћирила и Методија, будући да мај месец обележава и Дан словенске писмености. Поглед у прошлост је трагање за мотивима, који се орнаментално разлажу по свиленој површини и постају уметничка слика, модни детаљ, сувенир и успомена.

У музичком делу програма ученице ОМШ „Невена Поповић” из Гроцке Љубица Мишић, Илинка Ђурђевић, Миња Вучковић и Дајана Станковић, вокали, извеле су неколико српских традиционалних песама.

Изложба траје до 28. маја.


Извор: Политика.рс

One thought on “Свилена лепота ћирилице”

  1. Не знам, поштовани пријатељи, да ли Ви у Ћирилици имате неко стручно лице које би бринуло о ликовном животу како мале галерије тако и публикација које (у штампаној или електронској форми) реализујете, јер ово што сам до сада запазио само су спорадична гостовања ликовних мајстора попут Олгице Стефановић и Оливере Ивановић која нас је управо почастила овде представљеним ликовним даровима. Мој утисак је да неговање ликовне културе код нас добрано каска за неговањем србског језика и писма, по логици да је писмо угрожено, заборављајући толико останулих нам српских писмена сачуваних у краснописаним и живописаним хрисовуљама која су и данадањи непревазиђена ликовна дела уподобљена у леполиком ћириличном писму. Обратите пажњу да се у свеколико екранизованом времену које живимо више пажње обраћа ГЛЕДАЊУ него УМОВАЊУ. Шта више, ово се друго, онога првога ради, хотимично и све више потискује. А у времену наших предака обома се давала једнака важност, па се не може рећи како се немамо на шта ослонити. И добро је да је тако. Само још да немару и забораву доакамо…. и познанију се призовемо, што би рекао један упадљиво освешћен политичар.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.