Путовање у Мађарску

Већ смо известили наше читаоце о радној посети представника Србског културног центра „Ћирилица“ Београд месту Грабовац у јужном делу Мађарске, познатом по  истоименом манастиру Српске православне цркве, једином на тлу Мађарске. Том приликом договорени су детаљи око учешћа у програму на свечаностима које се сваке године у ово доба (за Петровдан) организују у манастиру Грабовац.

Неколико нас изабраних представника Србског културног центра „Ћирилица“ Београд, са хором „Антерија“ из Београда упутили смо се на ово путовање 13. јула. Иначе, хор „Антерија“ је српској  јавности познат по свом недавном упечатљивом учешћу у Сава центру на свечаној академији поводом 20 година сећања на јунаке са Кошара. Пред полазак, фотографија за сећање.

 

 

Сантово

Прва станица по преласку границе је била село Сантово, што је српски назив за ово место (на мађарском Херцегсанто).  Отац Јован Бибић нас је дочекао, отворио и показао нам цркву уз занимљиву причу о православном и српском становништву овог  села. Испричао нам је да је некада ово било српско село, као такво се спомиње још у Лесновском поменику из XIV века. И било је чисто српско (и православно) све до 1736. године, када су силом (не)прилика сви Срби који су живели ту уз Дунав били принуђени да пређу у католичку веру. Тако су они постали Шокци – Срби католичке вере. Међутим, у Сантову је забележен још један масовни верски преврат, овог пута у супротном смеру крајем XIX века. Наиме, поп Јанош Батори, помађарени Буњевац, је овде присилно увео мађарски језик уместо тадашњег српског језика што је изазвало буру код Шокаца. Срби католичке вере, односно Шокци, на челу са Јашом Продановим затражили су право на службу у цркви на свом матерњем језику и то од калачког бискупа, затим будимпештанског кардинала и на крају од паског нунција у Бечу. Међутим, сва ова обраћања су била безуспешна. На крају су се обратили српском православном пароху у Сомбору Љубомиру Купусаревићу, који је услишио њихове молбе. Тако је дошло до тога  да је 12. марта 1899. године у авлији Јаше Проданова 1200 римокатоличких Шокаца прешло у православље. Три месеца касније новосадски православци су организовали заједнички велики обилазак фрушкогорских манастира за Сантовчане који су се вратили православљу  како би их што боље упознали са православном вером и српским светињама.

Садашња црква у Сантову посвећена рођењу Пресвете Богородице подигнута је 1900. године, а  у њој се налазe иконостас из Оповачке цркве у Сентандреји, настао у другој половини XVIII века и Богородичин и Владичин трон из 1804. године, пренети из српске цркве у Батосеку. Такође, 1898. године је издвојена српска парцела намењена православцима у оквиру  општег гробља. Сви ови споменици су са ћириличним натписима.

 

У Сантову је настала и српска варијанта Ромеа и Јулије. Истинисту љубавну причу о  Родољубу Лукићу и Аници Мандић из 1929. године која се трагично завршила због верске нетрпељивости испевао је Матија Шишковић, а постоји и шокачка верзија Мише Јелића.

Још једна трагедија која сведочи о верској нетрпељивости је и смрт православног јереја Милоша Апића кога су мучили и убили мађарски полицајци 12. априла 1941. године, у време власти Миклоша Хортија, чувеног србомсрца и Хитлеровог поклоника.

Баја

Следећа етапа путовања завршила се у Баји, где нас је дочекао Марко Чилић из Удружења Срба у Баји и отворио нам српску православну цркву Светог Николе. Док смо разгледали цркву испричао нам је неколико занимљивости о овом месту које је било чисто српско још у време Турака. Овде су живели граничари који су  били брана продору Турака на север. Међутим 1695. године се укинута граница померилана југ, што је довело до  масовног пресељавања на нову границу. Неки су и остали, а Баја је следеће године добила статус града, са званичним српским језиком. Од граничарског места Баја је постала трговачки град.

Тада је у Баји било три српске цркве. И данас постоје три, али је Ђурђевска 1702. године уништена, а од 1980. године у Благовештенској је сад грко-католичка црква. Остала је Николајевска, из 1775. године, близу центра града, подигнута на месту прве, најстарије православне цркве коју смо и разгледали и фотографисали.

Дан се већ примакао крају када смо кренули даље и стигли увече стигли у хотел Ритингедр у Боњхаду, где смо и преноћили.

Грабовац

Сутрадан, 14. јула, кренули смо у наше коначно одредиште, место Грабовац. Стигли смо на време да присуствујемо црквеној служби коју је обављало шест владика и један митрополит. Овде нас је поново дочекао отац Јован Бибић из Сантова. Мноштво Срба правпславне вере окупило се у Грабовцу на централној свечаности која се организује овде сваке године. То је била и одлична прилика да још једном подсетимо Србе који живе ван своје матичне земље на заједничкке корене и писмо.

Председник Србског културног центра „Ћирилица“ Београд, Милорад Ђошић, у свом обраћању присутнима подвукао је значај очувања ћирилице која је била вековима прогоњена, као и њен народ.

Потом си у наши сапутници, хор „Антерија“, увеличали свечаност својим црквеним појањем, примереним прилици и месту и изазвали опште одушевљење окупљених Срба, као и владика, што смо такође овековичили фотографијама.

 

Управни одбор
Србског културног центра
„Ћирилица“ Београд

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.