Синоћ су фанфаре свечано отвориле 64. Међународни сајам књига у Београду, после музичких арија и поздравног говора Хаитам ел Хај Алија, египатског писца и преводиоца и председника египатског удружења писаца, као представника земље почасног госта Сајма и Милована Витезовића, српског писца, као представника земље домаћина.
Египатски гост је у свом говору – оди књизи, повезао стару египатску културу са нашом , винчанском, као и египатског нобеловца Нагиба Махфуза са нашим нобеловцем Ивом Андрићем.
Милован Витезовић је кроз судбину књиге осликао и судбину Србије, приказавши колико је страдање књиге кроз векове било истоветно са страдањем наше земље и нашег народа. Ипак, осам векова наше књижевности, наше самосталне цркве и наше државности траје и данас и прославило је још један јубилеј и још једну свечаност.
Отварање је имало само један пропуст. Док је говорио Хаитам ел Хај Али, на видео биму је био истакнут превод његовог говора на српски језик – али исписан латиницом. Лош утисак је постао још тужнији када је Витезовићев говор преведен на египатски, исписан егзотичним египатским писмом. Питање за све нас – желимо ли да очувамо традицију ових осам векова, или нам је све небитно и неважно?