Какав је утицај страних језика на српски?

Фотографија: Принтскрин

У последњих десетак година утицај енглеског језика на српски све је евидентнији. Сваки дан смо у прилици да чујемо нов српско-енглески језик односно англосрпски и енглески као одомћени страни језик. На сваком кораку, могло би се рећи у сваком моменту срећемо нове речи, нове термине у енглеском оригиналу, полупреведене или прилагођене српском изговору или писању.

Англицизми

Свака реч преузета из енглеског језика која означава неку идеју, појам или ствар-предмет а која је прилагођена неком другом језику, представљају туђице-англицизме. Речи чак не морају бити енглеског порекла али мора бити адаптирана према саставу енглеског језика и интегрисана у енглески вокабулар.

Англицизми се могу користити онолико колико то има смисла и реалне потребе. Под утицајем углавном енглеског језика уносе се нови појмови у домаће лексеме које развијају нова значења или мењају поље значења. Англицизиране лексеми које користе млади у сајбер комуникацији попримају све већи значај, јер полако прелазе у општи вокабулар те тиме имају тенденцију да се прелију у стандардни језик.

Како се у 21.веку мења српски језик?

Овај век представља време нових технологија. Са развићем рачунара, интернета и разних видова комуникације, развија се, прилагођава се, и мења се и наш језик.

Енглески језик, због своје распрострањености и огромне засупљености у комуникацији, је постао универзални језик који се говори свуда у свету. Чињеница је да као такав има снажан утицај на све језике са којима долази у додир. Из тог разлога се данас суочавамо са великим бројем англицизама и у нашем језику.

Свака претерана употреба туђица шкоди језику. Што се тиче нашег језика, некада су претњу представљали турцизми и германизми због утицаја Турске и Аустрије. Данас, када се не налазимо “ни под чијом чизмом” и ни у чијој посебној зони утицаја, утицај први пут у историји има енглески језик као језик који се махом користи широм планете.

Енглески јесте данас светски језик свих људи који се њиме служе, а има их више од милијарду. Јесте средство међународне комуникације јер га говоре један Швеђанин, Турчин и један Арапин и Србин и то им омогућава директну међусобну комуникацију и пословну сарадњу.

Међутим, то не знаĉи да треба заборавити матерњи језик. Чињеница је да нове генерације, под утицајем енглеског, све више користити латиницу. Како се не би догодило да ћирилица, као наше званично писмо, остане само на томе да буде ”званично” а уствари постане мртво писмо које се више неће користити, морају и могу се предузети разне мере.

Да ли предузимамо нешто или је то “борба са ветрењачама”?

Прилагођавање страним системима и прописима, реформе у свим друштвеним сферама са собом су повукли стихијску лавину нове терминологије у свим областима.

Бахатост и немар је на сваком кораку и у сваком сегменту било политичком, друштвеном, медијском, кутуролошком. Увиђа се свако могуће искључивање сарадње са стручњацима за језик, лекторима и колекторима. Београдски и други стручњаци, професори страних језика, преводиоци из Београда који одлично познају језичку норму, правопис и граматику, свесни су да нам је језик приметно постао оптерећен реченичним конструкцијама које нису својствене нашим језичким правилима.

Изразито претеривање са туђицама ”у свему и на свачему”

Медији су недавно пренели извештавање једне ТВ водитељке на домаћем каналу:

“Перформанс на фешн-вику је био један нонсенс на стејџу. Уместо да буде транспарентно, креаторов селекшн стајлинга и кастинга манекенки је био превише клос мајндед”.

Какву поруку послати? Шта је писац хтео да каже? Молим? – многи гледаоци поред ТВ екрана су засигурно постављали индентична или слична питања. Лектори српског и других језика, стручњаци, преводиоци из Београда и стручна лица других преводилачких агенција, професори и сви учени људи, сигурно су остали збланути ако су се у тренутку изговарања оваких реченица образоване водитељке, нашли поред ТВ екрана. Имали су среће они који су “мутирали” тј. српски -утишали свој тв на време.

Претеривање у свему или преко сваке мере, могло би се рећи да је честа “одлика” нашег народа. Што се више трудимо да испаднемо паметни, то се чешће деси као када непливач скочи у воду и за њим се чује само оно “Глуп!”. Путем штампаних текстова, музике, филмова, свакојаких реклама, назива производа, кафића, ресторана, индустрија, фабрика, и тако у недоглед, показујемо поражавајуће и забрињавајуће стање наше језичке праксе. Спонтано и несвесно, али и „алаво“ и врло свесно, зарад циља јер ипак “Циљ оправдава средство”, језик, културу и традицију често стављамо под нешто што је секундарно и само ако ће нам донети неку добит.

Сасвим је у реду да деца, млади, одрасли, стари знају, или ти буду упознати са новим речима. То нико не оспорава. Не треба живети изоловано од света и “носити амове” на глави и све, па чак и овакаве ”језичке феномене” посматрати кроз негативну призму или кроз црно-бели свет. Често се дешава да за неки појам не постоји адекватан израз на српском, због чега некад има смисла употребити страну реч. Али, не по сваку цену! Не поред језика који је толико богат синонимима, толико јединствен где је сама његова сруктура, форма, облик тако адаптирана, тако савршена, да као што видимо може да поприма свачију реч, да се са њом игра, обликује је, прилагођава, онако како то ми желимо.

Не треба запоставити свој језик, писмо и своје речи

Да Вас подсетимо: Колонијализам из Професорске колоније
И баш у овом тренутку, због далеко већег броја малих језика, малих заједница, с малим бројем говорника, одумире нека реч или се замењује новом, модернијом.

У свету се данас користи 6000 језика. Угроженим језиком широм света сматра се језик којим говоре мали број људи, који нема писмо или ако има писмо нема књижевну или културну традицију а такви језици представљају 80 одсто свих језика. Процена је да месечно, или чак недељно у свету умре један језик а да ће за сто година остати између 600 и 1000 језика.

Да ли ће међу њима бити и српски, у највећој мери зависи од нас самих. Зависи од нашег народа који, бар још увек користи, исти језик за међусобно споразумевање и није им потребан преводиоц.

Колико ће трајати, да ли ћемо нешто предузети и да ли ће нам и у којој мери у будућности бити потребни преводиоци, остаје да се питамо.

За сада молим вас, немојте да нас хејтујете. Прогуглајте, шерујте, улогујте се на наше пејџове и постаните наш фуловер. Надам се да сте разумели и да вам не треба преводилац и да смо вам набацили на фејс један смајли.


Аутор: Владан Медаковић

Извор: Корени

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.