Да нам нису ти опанци…

Са абориџинским музичарима на Кружном кеју у Сиднеју

Велика аустралијска турнеја Културно-уметничког друштва „Краљевачка ризница“ приводи се крају. Ове суботе у Српском клубу у Мадингтону у Перту, где им је домаћин Српско друштво „Крајина“, сјајни српски ансамбл одржаће последњи у низу концерата током четворонедељног пропутовања које је почело у Мелбурну, наставило се посетама Голд Коусту,  Вулонгонгу, Канбери и Сиднеју, а сада се завршава у Западној Аустралији.

За већину наших чланова који су допутовали на овогодишњу турнеју ово је био први пут боравак у Аустралији. Мени није први долазак, али сваки пут кад дођем је посебан и увек постоји доза узбуђења и еуфорије. Посета сваком граду је доживљај за себе и цела земља је изузетно лепа, поготово у летњем периоду. Нарочито нас радује што смо бар на кратко оставили иза себе зиму, мраз и снег који су уобичајени у Србији у овом периоду – каже кореограф „Ризнице“ Игор Гудић.

Млади Краљевчани ће у ризницама својих сећања заувек имати минуле четири недеље, које су – како кажу – биле незаборавне.

Сви ће понети кући много лепих утисака и успомена. Сваки град нуди нешто посебно и заиста смо уживали. Деца су имала прилику не само да пропутују и упознају једну сасвим другачију земљу, већ су упознали и много нових људи и стекли нова пријатељства. Томе је нарочито допринела чињеница да смо били смештени при нашим културно-уметничким друштвима, српским центрима и црквама, па су наши чланови углавном боравили код својих вршпњака и незаборавно се провели.

Игор не издваја посебно ниједан град, али каже да се цела група нарочито одомаћила у Сиднеју где су провели највише времена и имали врхунац турнеје учлешћем на Српском фестивалу у луци Дарлинг.

С обзиром на даљину и јако скупе авио-карте, потрудили смо се да турнеју организујемо тако да буде разноврсна и квалитетна. Сходно искуству од раније, повезали смо готово све велике градове у Аустралији, почевши од Мелбурна. Сиднеј нам је био база током већег дела боравка овде и одатле смо ишли у Вулонгонг, Дапто и Канберу, где смо имали веома леп концерт. Ипак, круна нашег боравка у Аустралији био је Српски фестивал – каже Гудић.

Кореограф „Ризнице“ имао је привилегију да учествује на Фестивалу и 2018. године, па смо га замолили да упореди два догађаја.

Очигледно је да Фестивал напредује из године у годину, пре свега организационо. То се види по бројности ансамбала који наступају, као и по њиховој уиграности. Сваки наредни пут изгледају све боље на сцени. Зато све похвале мојим колегама у Аустралији, који се труде да овако далеко од отаџбине очувају српску традицију и наслеђе. Такође, Фестивал је напредовао и у свим осталим аспектима, што доказује и број посетилаца који расте из године у годину. И то не само Срба који се окупљају, већ и много људи другог порекла, што је за нас Србе велики плус, јер други могу да виде наше наслеђе, али и да науче нешто о нашој историји, да пробају нашу храну и пића. Хвала свим нашим домћинима и организацији СОYА за част да учествујемо на овако великом и значајном догађају.

Турнеја „Ризнице“ оставила је зиста јак утисак на све наше људе широм Аустралије који су имали прилику да их гледају. После два доласка у три године, да ли ћемо у блиској будућности поново видети феноменалне Краљевчане на Петом континенту?

Било би ми жао да овим младим људима ово буде једини долазак у Аустралију, али је то врло могуће. Прво, тешко се добијају визе, а авио-карте су веома скупе. За овогодишњу турнеју су финансијски једним делом учествиовали родитељи, а једним ми као друштво. Овде смо се сналазили, продавали сувенире, а неки наши центри су нас помогли делом прихода од улазница, како бисмо смањили наше трошкове. На жалост, новац диктира много тога и остаје нам само да се надамо да ћемо једног дана поново доћи уз ову лепу земљу и међу наше дивне људе – прижељкују Игор и његова дружина.

За крај, даровити кореограф „Ризнице“ има и посебну поруку за све Србе у Аустралији, а нарочито за оне који се баве фолклором или намеравају да крену тим путем.

– Свестан сам да овде млади морају да се прилагоде животу у Аустралији, а истовремено желе да сачувају своје српско порекло. Најбољи начин за то је да се прикључе раду културних центара и цркава. Данас кад је култура сведена на минимум и кад се неке друге вредности више поштују, сви треба да будемо упорни и да истрајемо. Пре свих родитељи и омладина у дијаспори, који треба да се укључе у рад српских центара и културно-уметничких друштава јер је то једини начин да остану повезани и упућени једни на други, да комуницирају на српском, да прослављају славе, друже се, путују заједно… Фолклор је један од одличних начина да се очувамо као народ, или како често имам обичај да кажем – И ми бисмо били странци да нам нису ти опанци – закључио је Игор Гудић из „Ризнице“.

Уживали у Тамбалонг Парку

Наклон колегама у Аустралији

Игор Гудић се добро познаје са већином кореографа и организатора у културно-уметничким друштвима у Аустралији и одаје им велико признање за све што раде на очувању српске традиције и културе.

– Њихов подвиг је већи кад се зна да раде у отежаним условима. Наравно, не мислим притом на финансије, већ на чињеницу да је скоро 90 одсто деце која играју и певају у ансамблима рођено у Аустралији и многи од њих почели су да се баве фолклором на наговор и по жељи својих родитеља, с циљем да се друже са српском омладином и очувају културу и језик. Ипак, моје колеге успевају да те младе људе анимирају и привуку их да остану дуго у фолклору што је заиста велика ствар. Верујте, у Европи је далеко лакше, пре свега због близине Србије.

Бројнији него у Европи

Игор Гудић, као и многи други кореографи из Србије, често путује по Европи и сарађује са ансамблима српске дијаспоре. Зато је и позван да упореди стање фолклорних друштава у Аустралији и на Старом континенту.

– У уметничком смислу Аустралија је мало испод Европе. Главни разлог је што је много удаљена од матице, па кореографи овде не могу да добију помоћ нас из Србије, као што је то случај са европским ансамблима. Ми из Србије скоро сваки други, трећи викенд идемо по Европи и заједно са кореографима у Аустрији, Немачкој, Шведској и другим земљама, одрадимо неколико проба, поставимо нове кореографије, консултујемо се око ношњи. Зато су ти ансамбли уз раме онима у матици. Овде је другачије, јер даљина утиче да се моје колеге сналазе уз помоћ штапа и канапа, али успевају да пренесу своје богато знање стечено у Србији. Међутим,. Аустралија је по бројности младих у културно-уметничким друштвима испред европских ансамбала – каже Игор.

Ризница широм отворена

Краљевчани су већ сада спремни да узврате гостопримство пријатељима из Аустралије. Нека од овдашњих друштава већ су гостовала у Србији, а има и оних кој исе спремају да то учине у блиској будућности.

– Српски центар Бонириг је већ два пута долазио у матицу и оба пута смо ми били суорганизатори њихове турнеје и боравка у Краљеву. Обилазили смо заједно Београд, Нови Сад, Копаоник, Сарајево, Требиње… Сада није било конкретних договора о гостовању овдашњих друштава у Србији, али је свуда било помена те теме. Са „Шумадијом“ из Кизбороа и колегиницом Жељком разговарали смо да дођу догодине, а Натали и „Ђердан“ из Голд Коуста планирају да кроз две године први пут дођу на турнеју по Србији, као и Бонириг и Круг. Врата „Ризнице“ широм су отворена за све – поручио је Гудић.


Аутор: Б. Цветојевић

Извор: Вести онлајн

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.