Ћирилична баштина у манастиру Рача

Декларација о заштити ћирилице на територији општине Бајина Башта у локалном парламенту усвојена једногласно.

Подносиоцима Декларације, одборницима локалног парламента Бајина Башта, Раковић Зорану и Спасојевић Синиши је био циљ да ћирилично писмо коме је Уставом Р. Србије загарантовано поред српскога језика пуна употреба у јавној комуникацији буде посебним допунским актом и примењивана на територији општине Бајина Башта.

Наиме сада већ изгласаној Декларацији, Скупштина општине као и њен преседавајући налаже јавним предузећима чији је оснивач СО Бајина Башта да искључиво користе ћирилицу у својим годишњим извештајима, подношењу рачуна, фактура, јавнога обраћања у писаној форми јавности искључиво на ћириличном писму.

Декларација обухвата и подстицајне мере привредним субјектима општине Бајина Башта који већ користе ћирилицу у називима својих фирми, предузећа, радњи.

Такође, декларацијом је предвиђено и јавно промовисање ћирилице као културне вредности и неотуђивог дела српске историје а која је уско везана за Бајину Башту и манастир Рачу. Манастир Рача је поред великог духовног значаја за Србију јако битна и позната по првој преписивачкој школи у којој су монаси манастира Раче писали црквене књиге које су коришћене широм тадашње Србије.

У склопу декларације подносиоци посебно истичу део обележавања манифестације „Ћирилична баштина“ која ће се одржати од 24. до 26 маја 2019. године у Бајиној Башти.

Централни и завршни дан манифестације „Ћирилична баштина“ биће у самом манастиру Рача где ће након јутарње службе и беседе игумана манастира, оца Германа, учесници отићи до темеља-остатка Скита светог Ђорђа који се налази на око 3-4км од манастира у коме су монаси стварали историју српске писмености и књижевности.

Тим поводом је и образована радна група која ће спроводити у дело Декларацију и која ће на себе преузети организацију манифестације „Ћириличне баштине“. Радна група је састављена првенствено од чланова који су уском струком, знањем и искуством везани за српски језик и књижевност. Члан радне групе је и сам отац Герман који својим активним учешћем даје на значају и несумњивом успеху овога подухвата Бајинобаштана који је вредан сваке похвале јавности у Србији.


Извор:Озонпресс.нет

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *