Његова светост патријарх српски Иринеј (1930–2020)

    Данас се упокојио српски патријарх Иринеј.

    Пре нешто више од десет година, 22. јануара 2010. године, на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве, изабран је за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског. Наредног дана, 23. јануара 2010. године, устоличен је на светој архијерејској литургији у саборном Светоархангелском храму у Београду.

    Као Мирослав Гавриловић рођен је у селу Видову код Чачка 1930. године. Ту је завршио и основну школу, а гимназију у Чачку. Даље школовање је наставио у Богословији у Призрену, а потом на Богословском факултету у Београду. По завршетку факултета одлази на одслужење војног рока.

    Монашко име Иринеј је добио приликом примања монашког чина 1959. године у манастиру Раковица од стране тадашњег патријарха српског Германа. Исте године је  постављен за суплента Призренске богословије и рукоположен за јеромонаха у цркви Ружици на Калемегдану. Потом одлази на последипломске студије у Атину, а 1969. године постаје управник Монашке школе у манастиру Острог. Убрзо постаје ректор Призренске богословије, а 1974. је изабран за викарног епископа Његове Светости патријарха српског са титулом епископа моравичког. Већ наредне године је постао епископ нишки.

    Српски патријарх Иринеј је умео мудро и у правом тренутку да подсети свој народ колико су важни јединство и слога и тиме укаже на прави пут. У овим смутним временима, када је наша земља окружена непријатељима, а пријатељи су далеко, патријарх српски Иринеј нам је уливао снагу да верујемо у добро и не поклекнемо пред злом, потврђујући тиме универзалне вредности којима треба да тежи сваки човек и свака нација.


Весна Арсић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *