Језикофил: Нагорно(-)Карабах

Извор за мапу: Референдум о независимости Нагорно-Карабахской Республики

Крајем септембра отпочели су оружани сукоби између Јерменије и Азејберџана око једне регије на Кавказу. Спорови око територије, која припада Азејберџану, али је насељена претежно јерменским народом, с мањим или већим интензитетом трају дуги низ година, а спорови о томе како ову покрајину писати на српском језику почињу, чини нам се, тек однедавно.

Правиписни критеријуми јесу комплексни и испреплетени, између осталог имају везе и с традицијом и пореклом. У нашем Правопису пише да се, ако немају један акценат,  вишечлани географски називи пишу растављено, без обзира на променљивост (Т. 100б), па смо става да је у реду писати Нагорно Карабах, у Нагорно Карабаху, из Нагорно Карабаха… са првим делом који остаје непроменљив. Тако је и у руском језику (без цртице), али је у руском први део променљив, пошто је придев (рус. Нагорный Карабах, из Нагорного Карабаха, в Нагорном Карабахе итд.), а код нас се географски називи најчешће не преводе, осим ретких примера какав је рецимо Обала Слоноваче. Наши пак суседи Хрвати и Словенци превели су назив ове области у Горски Карабах и њихови медији се најчешће овим именом и служе.

Међутим, изгледа је су до нас вести о сукобу дошле преко медија на енглеском језику, где је решење Нагорно-Карабах (енг. NagornoKarabakh), па смо убрзо тако и прихватили. Што се наших географских назива тиче, ретки су примери писања с цртицом (нпр. Шар-планина, и то само због окрњености првог дела Шара), док је код страних назива цртица у употреби само када је реч о збирном значењу, где цртица има значење ʻиʼ (нпр. регија Шлезвиг-Холштајн). Међутим, Правопис каже да је и пракса, односно устаљеност критеријум. Чини се да је доминантна, јер се већ раширила и уобичајила, управо употреба с цртицом, те да је тешко сада наметнути решење без ње.

Као закључак можемо рећи да је боље писање без цртице, где свакако не треба мењати (нити преводити) први део, али употребна пракса показује да цртицу (више) није лако уклонити из овог назива.


Извор: Језикофил

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *