Хирург: Српски пилоти, као верни витезови кнеза Лазара, полетели су упркос свему…

“Јуче је много људи подржало наш позив и формирало огромну колону са српским и руским заставама испред мото-центра.

Захваљујемо свима који су се придружили нашој акцији да подрже братску Србију на дан њене трагедије и туге”, саопштио је вођа мото-клуба “Ноћни вукови” Александар Залдостанов – Хирург.

“Син српског пилота, хероја Миленка Павловића, чију смо фотографију донели са цвећем код српске амбасаде, у својој видео поруци је рекао да му је велика част да види фотографију његовог оца испред српске амбасаде у Русији, и он се много захвалио тим људима који се сећају његовог оца, као и свих који су се борили у 99. години. Од њега лично, и од целе породице, добили смо велику захвалност.”, саопштио је Хирург.

Даље Хирург одаје почаст и наводи следеће:

 

Српски соколови  –  Витезови кнеза Лазара

24. марта 1999. године, на православни Ускрс, трупе НАТО-а без дозволе Савета безбедности УН-а извеле су страшан напад на суверену Републику Југославију. Хиљаде цивила је погинуло, укључујући најмање 80 деце. У агресији која је уследила, НАТО је окупирао древну српску земљу Косово и Метохију, а потом је предао мафијашко албанским клановима контролисаним из Брисела.

Током непрекидних бомбардовања, српски пилоти, као верни витезови кнеза Лазара, полетели су, упркос свему, на скоро захрђалим авионима како би се супротставили лицем у лице многоструко супериорнијем непријатељу!

Нико од српских пилота није одбио да крене на задатак и да се супротстави машинама пакла.

Нико није рекао НЕЋУ.

 

Александар Залдостанов поред фотографије хероја Миленка Павловића испред српске амбасаде у Москви, фото: facebook.com/hirurgnw

 

Бомбардовање Југославије затекло је потпуковника Павловића као команданта 204. борбеног пука у Старој Пазови.

4. маја 1999. године велика група НАТО авиона летела је на подручју Ваљева с циљем покретања ракетних напада на фабрику муниције у Крушику и војна складишта у близини села Причевић.

Један од младих пилота примио је команду за лет, али потпуковник Павловић му је телефоном наредио да остане, те полетио како би пресрео непријатеља. Полетео је у 12:35 како би се супротставио 120 НАТО авиона на небу. Ускоро је потпуковник већ био на небу изнад Ваљева, али је убрзо након полетања његов радар отказао, те се Миленко Павловић упустио у неравноправну борбу против 16 НАТО авиона. Будући да је практично “слеп”, успео да унесе конфузију у редове непријатеља, Павловића су одмах погодиле три непријатељске ракете.

Потпуковник је већ био мртав у ваздуху, а његове последње речи су биле: “Виде ме, ја њих не”.

Олупина авиона пала је у близини села Петница.

Потпуковник Миленко Павловић сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу. Јунак је постхумно награђен Орденом за храброст. Српска православна црква му је доделила Орден Светог Николе за овај подвиг.

Командант 204. пука, пуковник Миленко Павловић рођен је 1959. године у селу Горње Црњиљево код Осечине у Ваљевском округу од оца Милорада и мајке Радмиле. Прва четири разреда је завршио у родном селу, а остатак у Осечини. Учио је у ваздухопловној гимназији у Мостару, а затим на Летачкој војној академији у Подгорици, Пули и Задру. Од 1982. године служио је у Батајници и два пута добијао ванредна унапређења у чинове мајор и потпуковник”,

наводи се у саопштењу вође мото-клуба “Ноћни вукови”, Александра Залдостанова – Хирурга.


Извор: Восток.рс

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *