У част Мухамеда, али професора

Доњи чланак постављамо у част професора математике Мухамеда Коњхоџића, џентлмена међу професорима Ваздухопловне гимназије “Маршал Тито”, мада многи од њих нису тако мислили, али ми питомци свакако јесмо.Писао је ћирилицом. На примједбу неког од нас, говорио је уз осмијех, да нам ни учитељи нису тако лијепо писали. Само због њега пишем ијекавицу.

Петак, шести час. Математика. Ужас. Долазимо погнутих глава, а он онако разбацан, сједи и гледа нас. Вади часопис “Галаксију” и пита ко најбоље чита. Неко рече Вукоје. Није могао да се одбрани без обзира на све. “`ајде бола` Вукојчићу изиђи отале пред таблу и ћитај”. Изађе Вукоје и сав зачуђен поче да чита чланак о звезданим телима, планетама и сл. Чланак одличан као и “Галаксија”. Заврши.

“Јел вам се свидео текст” упита професор племенитог надимка, како је он говорио за свој надимак. Да, одговорисмо. “Добро, ајд сад на фудбал и пазите да се не повредите. Сачувајте једно мјесто и за мене. Не мора се само математика учити”.

Ето, између осталог зашто је наш професор Коњхоџић, који се није приклонио ниједној страни, био џентлмен. Разлику између ијекавице и јекавице уочите сами.

Доњи чланак је везан за ваздухопловство, које смо ми за неке измислили. Од Фабрике авиона, остала је фабрика вагона, а од ње ништа. Прочитајте како су нам отимали и још увек отимају.


Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији


У ОВОМ СРПСКОМ ГРАДУ СУ ПРОИЗВОДИЛИ АВИОНЕ: Плате биле данашњих 7.000 евра, ево где су нестале машине! (ВИДЕО)

Аеропланска радионица Ваздухопловног техничког завода био је назив за државну фабрику авиона у Краљевини Југославији која је основана у Краљеву 1927. године.
Производила је, по лиценци, авионе типа Бреге 19 и Дорније До 17. У току свог постојања, осим назива Аеропланска радионица Ваздухопловног техничког завода, фабрика је још и називана Фабрика авиона Краљево и Државна Фабрика авиона у Краљеву.

– Када је почела производња, а то је било 1927. године, објављен је конкурс и из целе државе су дошли радници да раде у тој фабрици. А дошли су зато што су плате биле невероватне: обичан радник је могао да лако заради 3.000 ондашњих динара месечно, а за тај новац је могао да купи стадо од 100 јагањаца. Данашњи еквивалент томе је између пет и седам хиљада евра – наводи новинар Мирослав Филиповић у својој књизи “Краљевски авиони: Фабрика авиона у Краљеву 1927 – 1942”, објављеној 1995. године

По његовим речима, инжењери су тада зарађивали и много више новца, право богатство, сатница се кретала од 10 до 20 динара, док је код тадашњих мајстора у Краљеву она износила свега динар или два.

– Чак и према еколошким стандардима, Фабрика авиона у Краљеву била је технолошки напреднија од многих данашњих фабрика. Радници су тада у употреби имали електрична колица, којима се кроз фабрику возио материјал, топлу воду и тоалете. Код фарбања и употребе боја постојали су строги стандарди, скраћено радно време за те људе, употребу млека и обавезну контролу од стране фабричког доктора, пише Филиповић и додаје да је за раднике постојао чак и ресторан где су се на менију свакога дана налазили бели хлеб, месо и колачи.

Фабрика авиона у Краљеву до 1941. године, како је забележио аутор књиге, произвела је 425 примерака авиона типа Бреге 19 и 36 примерака авиона типа Дорније До 17. Југословенска војска при повлачењу из Краљева, априла 1941. године, минирала је виталне делове фабрике, тако да немачки окупатор није могао да је оспособи за производњу авиона.

Повремено су у овој фабрици током рата вршене само поправке авиона Бреге и Дорније. Оно мало преосталих машина је демонтирано и пренето у Немачку 1942. године. Након ослобођења, фабрика није наставила са радом, а оно што је преостало од ње прикључено је Фабрици вагона Краљево.


Извор: Србија данас

Пренето са: Шајкача

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *