У кучевским пећинама чекају вас лепа Влајна, распети Исус и вештица која зачарава људе

На територији Кучева има највише јама и пећина у Србији, чак 14. али само две имају туристичку стазу. Представљамо вам три најлепше и најпознатије: Церемошњу, Равништарку и Дубочку пећину.

Церемошња је прва пећина у општини Кучево која је отворена за посетиоце 1980. године. Сакривена испод највишег врха Хомољских планина, Штубеја, плени лепотом.

„Ову нашу пећину красе три прелепе китњасте дворане, један канал или ходник. Укупна дужина ове туристичке стазе у пећини је 431 метар“, објашњава Љубиша Петровић, пећина Церемошња.

У Церемошњи ће вас дочекати лепа Влајна и њен мали младожења, проћи ћете поред каменог водопада у Арени, до распетог Исуса.

Пећина Церемошња препуна је накита који је створила природа, али међу свим овим украсима издваја се један. Стуб висок девет и по метара је и заштитни знак Церемошње, а зове се „На вечној стражи“.

У Церемошњи је температура иста и зими и лети, око осам степени, па ће вам после обиласка добро доí окрепљење специјалитетима Хомоља.

Пазите се вештице

Само пар килематара даље је Равништарка. Ову пећину открио је 1897. године Јован Цвијић, а за посетиоце је отворена 2007. Дуга 560 метара, и посебна по томе што има и улаз и излаз.

„Постоје приче да је зла вештица овде зачарала многе Равништарце, тако да су они остали овде у неком пећинском накиту, као мали људи који су замрзнути у времену“, каже Клара Морача из Туристичког инфо-центра Кучево.

У комплексу Равништарке постоје и бунгалови за смештај гостију. А, уколико волите активан одмор, домаћини су се и за то побринули.

„Имамо обележену бициклистичку стазу, планинарску стазу ко жели да оде до највишег врха Хомољских планина, Штубеја, постоји бициклистичка стаза дуга 14 километара“, наводи Небојша Брсановић, в.д. директора ТО Кучево.

А као трећу обиђите највећу Дубочку пећину. До ње додуше није лако стићи, али ћете остати без даха када станете испред импозантног улаза, високог преко 20 метара.

„Улаз је једног гигантског карактера, што значи да посетиоци у ствари посећују само прилазни део, односно њен улаз који негде до 130 метара прима дневно светло“, каже Клара Морача.

Са 2.275 метара ходника, Дубочка пећина је најдужа у Србији. Још увек није у потпуности истражена, па је прави изазов за спелеологе и авантуристе.

 

Аутор: Новица Савић

Извор: РТС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *