Уз језик деца заволе Србију

Учесници дружења у Сербика кафеу

У просторијама Кантоналне библиотеке у Фрауенфелду одржано је још једно културно вече Сербика кафеа, сада већ популарног окупљалишта где се разговара о образовању, суживоту наших људи са земљом домаћина и често представљају радови уметника и научника. Овог пута присутни су упознали Ивану Марчету, професорку књижевности, а песникиња Јелена Костић најавила је своју нову збирку.

Још једно дружење и пријатељски сусрети с пуно позитивне енергије, нових познанстава и размене идеја о неким будућим сусретима. Присутне госте поздравила је Драгана Зимоњић која је истакла да јој веома ми је драго што и у овим временима у којима су културна збивања сведена на минимум Сербика кафе одржава континуирано своје сусрете.

– Тиме померамо неке границе кад су културна збивања у Швајцарској у питању.

Ивана Марчета, професор књижевност и српског језика, представила је пројекат онлајн школе „Сава“ за неговање српског језика, културе и традиције деци жељној знања широм света.

– Наравно да су Српске допунске школе непроцењиво благо и извор знања нашој деци у дијаспори, али нажалост постоје земље у којима таква настава није могућа, а и у онима у којима постоји, ово је нека врста допуне знања. Ово што ми радимо има велику важност за српску заједницу. Јединствена, нова понуда која помаже да наша деца не само науче језик већ и да открију богатство и интересантност српског културно-историјског наслеђа – истакла је Марчета.

Она је навела да деца могу уз помоћ бака и дека и повремених одлазака у Србију преко распуста да савладају језик.

– Али није битан само језик као лингвистичка категорија, већ се кроз њега развија љубав и наклоност према Србији, он је спона за разумевање културног простора и боље разумевање родитеља који потичу одатле. На тај нацчин њихови одласци у Србију неће бити „туристички“, већ ће им помоћи да заволе своју земљу и корене. Имамо и благослов Српске православне цркве.

Јелена Костић, члан Удружења писаца Швајцарске из Ст. Галена, најавила је почетком новембра промоцију нове збирке песама, а из збирке песама за децу „Мали враголани“ рецитовала је песму „Машта“.

О историји Срба

Најављујући будуће догађаје Драгана Зимоњић споменула је и предавање с тематиком Историје Срба,планирано за крај октобра, као једну од тема која је веома интересантна нашим људима у дијаспори.

Ускоро част

Први пут у Сербика кафеу били су Гордана и Денис Зуровац, који однедавно живе у Фрауенфелду. Одушевљено су констатовали да нису ни сањали да ће за једно вече и на једном месту упознати толико драгих људи са позитивном енергијом.

– Пронашла сам информацију о одржавању Сербика кафеа у Кантоналној библиотеци и рекла мужу: „Идемо да видимо шта се то дешава.“ Драго ми је што смо дошли. Наставићемо да се дружимо, а пошто почетком октобра спремам докторат, можда се и почастимо – рекла нам је Гордана Зуровац.

 

Текст и фотографија: В. Алексић

Извор: Вести онлајн

 

One thought on “Уз језик деца заволе Србију”

  1. НАЖАЛОСТ, НЕБРИГА О ЋИРИЛИЦИ У СРБИЈИ ОДАЈЕ ЛОШУ СЛИКУ СРБИЈЕ И СРБА

    Деца могу да заволе Србију уз језик ако је он исписан српским писмом. А ако је српски језик исписан хрватском латиницом, онда деца преко језика на хрватској латиници не могу да разликују Србију и Хрватску. Али није проблем у љубави деце ако се у Србији не води рачуна о српском писму и Уставу који јасно прописује по вољи народа с референдума за Устав Србије 2006. Устав не може сам себе да спроводи и примењује у пракси. То може и има обавезу да чини само српска власт у име народа, јер је та власт плаћена од народа да се у пракси спроводи уставан обавеза о тредовном писању српског језика ћириличким писмом по одредби Члана 10. Чињеница да српска власт то само делимично чини, открива или нехајност власти или страх од некога да примени уставну обавезу у Србији. Свеједно о чему да је реч. то је не само лоша слика Србије него то значи и да се у Србији и даље не води рачуна о српској вредности која се садржи о српском писму о коме се деценијама не води рачуна у Србији.Чар српског језика губи се ако се српски језик у Србији не пише српским савршеним и лепим писмом које су и стручњаци у свету оценили као најсавршеније, најлепше, најпрактичније, па чак и за очи и душу лековито. То су испитивали и доказивали посебно енглески стручњаци, немачки и јапански и сви су дошли до истог закључка: ћириличко писмо, посебно српско, јесте најсавршеније, најједноставније, најчитљивије и за очи најпогодније. Уз то је доказано као најчитљивије писмо. Нажалост, ни лепота, ни сввршеност, ни читљивост, па ии доказана лековитост за очи и душу нису могле ад надоместе српску небригу за такво писмо које је по одлуци власти у југославији смишљено доживело замењиавње хрватским абецедним писмом у високом проценту до овога часа у чак 90 одсто ан штету ћириличког писма. Данас за грех преам ћирилици у Србији нису чисти ни власт ни стручњаци за српски језик и писмо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.