Турска Црна Гора

Саопштење о броју и структури субјеката у страном власништву у Црној Гори (линк) разјаснило ми је политичку ситуацију у овој бившој српској књажевини и краљевини.

Извор за илустрацију: Шатерсток

„ Broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu u Crnoj Gori u 2019. godini iznosio je 12 429, što u odnosu na 2018. godinu predstavlja povećanje od 47,8%. Najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu prema zemlji porijekla vlasnika bilo je iz Turske 3 652 odnosno 29,4%, Rusije 2 217 poslovnih subjekata odnosno 17,8%, zatim iz Srbije 1 627 odnosno 13,1% i Ukrajine 711 poslovnih subjekata odnosno 5,7%.

Posmatrajući 2019. godinu, najveći broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu zabilježen je u Podgorici i to 3 806 odnosno 30,6%, Budva 3 655 odnosno 29,4% i Bar 1 467 odnosno 11,8%. Po sektorima djelatnosti najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu bilo je u sektorima: Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala 23,9%, zatim u sektoru Stručne, naučne i tehničke djelatnosti 20,7% i Građevinarstvo 14,0%.“

Удео пословних субјеката из Русије смањен је са 38,1% у 2014. на 17,8% у 2019, а из Србије са 17%, на 13,1%, те је збирни удео ове две државе смањен са 55,1% на 30,9%.

Насупрот њима, из Турске је повећан удео са 1,5% на 29,4%, те је у 2020. сигурно надмашио збирни удео пословних субјеката из Русије и Србије.

Ови подаци не укључују вредност инвестиција, број запослених и додату вредност и промет пословних субјеката у страном власништву, као и уделе земаља према овим показатељима.

Ипак, саопштење ми је пробудило сећања на историју Црне Горе, вишевековну борбу за слободу. Свашта су чинили Срби по Црној Гори, Старој Херцеговини, брдима и крајинама, чак су се правили и људождерима да би утерали страх у кости Турцима.

И тако, вишевековни отпор окупацији и борба за слободу сада су поништени инвеститорима из Турске. Логично је да треба уништити СПЦ у Црној Гори, као заостатак из те јуначке прошлости. Треба и страх у кости утерати преосталим часним људима, посебно у Будви где треба контролисати пословање 3.655 страних фирми, што је на пет становника по један пословни субјект у страном власништву. Да нема (пореских) рајских острва Будва би била (а можда ће и бити) Рај на планети Земљи.

Док мислим на јуначку прошлост Црне Горе и ову турску садашњост, сетим се да има и у Србији неких бин зинова, и свакојаких других страних инвеститора. А и полиција није симбол нежности и милосрђа.

 

Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

Приредио, уверен да су за азбукоцид у Црној Гори ипак одговорнији Натогорци од Турака и турадије: Администратор

One thought on “Турска Црна Гора

  1. Слажем се за Азбукоцид.
    А и питање је јесу ли прави Турци или Монтенегрини перу паре преко Турске.
    Немам увид у детаље, само ме саопштење подсетило на јуначку прошлост Црногораца до 1944.
    Поздрав
    Мирослав

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *