СРБИЈА Хоће сведочанство, не свједоџбу – настава на хрватском, али не на српском

Будући суботички средњошколци који наредне школске године желе да се школују за техничара графичке дораде и штампе у Политехничкој школи наставу ће моћи да слушају само на хрватском језику, док ће они који буду желели да уче за монтера суве градње и техничара за дигиталну графику то моћи да похађају само на мађарском језику.

 

 

 

Дефицитарни профили бравар-заваривач и механичар моторних возила, који су у сфери дуалног образовања, у Средњој техничкој шкои „Иван Сарић“ од септембра ће бити такође само на мађарском језику.

Због тога поједини родитељи осмака негодују јер деца немају прилику да уче оно што воле него оно што морају.

– Није проблем слушати наставу на хрватском, дете ће је разумети, али ће онда добити да код куће ради „задаћу“ уместо задатка а на крају године ће добити „свједоџбу“ уместо сведочанства, што заиста не желимо – каже једна револтирана мајка.

Она није усамљена, јер се многа деца морати да одустану од дуалних профила, нарочито за бравара-заваривача што је веома дефицитарна струка, јер ће настава бити само на мађарском језику.

Реч је о законској одредби да настава буде на сва три језика која су у службеној употреби у Суботици – српски, мађарски и хрватски, али због ограничених просторних и кадровских капацитета, као и броја деце, немогуће је све образовне профиле предавати на сва три језика.

– Сваке године смо суочени са истом причом и увек има незадовољних који желе да им деца одређени смер уче на свом језику. Уписујемо девет одељења, од тога су шест на српском, два на мађарском и један на хрватском језику, ми бисмо највише волели да су сви профили на сва три језика, али то заиста није могуће – објашњава Исо Планић, директор Политехничке школе. – Предали смо предлог уписа за наредну школску годину, који су аминовали Актив директора и градоначелник Суботице, у његово формирање укључен је и Савет родитеља, као и национални савети Мађара и Хрвата. Сада треба да га одобри ресорни покрајински секретаријат, а потом и Министарство просвете.

Планић закључује:

– Увек ће бити негодовања, што све нема на српском или што више профила нема на мађарском и хрватском језику, али ми немамо начина да свима испунимо жеље

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *