Сећање на Слободана Јарчевића

Слободан Јарчевић
Слободан Јарчевић (Горње Равно2. фебруар 1942 — Београд12. август 2020) је био српски књижевник, публициста и ратни министар иностраних послова Републике Српске Крајине.

Биографија

Рођен је за вријеме Другог свјетског рата 2. фебруара 1942. године у Горњем Равном на Купресу (данашња Федерација БиХБиХ). Преселио се у Нове Козаце, у Банату1946. године, са породицом. Отац му је био антифашистички борац, и преминуо је 1949, па је Слободан остао да живи са мајком и два млађа брата. Основну школу је завршио у Новим Козацима, средњу економску школу је завршио у Кикинди, а Факултет политичких наука у Београду.

Са средњом школом радио у Индустрији грађевинском материјала Тоза Марковић у Кикинди, у периоду од 1963. до 1964. Војни рок служио ид 1965. до 1967. у тенковској јединици у Јастребарској у СР ХрватскојСФРЈ.

На јавном конкурсу за дипломатију 1970. године, био је најбољи у групи. Тада је био запослен у Савезном секретаријату за иностране послове СФРЈ. У дипломатској служби остао до 2002. године. Као дипломата службовао је у ЗамбијиГрчкојИндијиРумунијиКувајту и Белорусији. Након распада СФР Југославије био је министар иностраних послова Републике Српске Крајине, а од 1992. до 1994. саветник председника РСК Милана Мартића.

Подржавао је Српску аутохтонистичку историјску школу. Сарађивао је са Јованом И. Деретићем. Награђен је „Великом повељом“ и звањем почасног доктора наука у Друштву за истраживање старе словенске историје Сербона у Нишу 2008. године.

Радио је у часописима: Дневник, Реч младих, НИНПогледи, Дуга, Новости, Српско наслеђе, ПолитикаГлас јавностиБорба, Књижевност, Експрес политика, Књижевне новине, Кикиндске новине, Енигма, Збиља и Сербона.

Преминуо је 12. августа 2020. године

Извор: Википедија

Приредио:

Милорад Ђошић

3 thoughts on “Сећање на Слободана Јарчевића

  1. Ne mogu da verujem da mi je promakla ova žalosna vest.Slobodan je bio dragocen vredan stvaralac, častan čovek,dobardrugar! Žalim ga kao brata!

  2. Поштовани читаоци,
    Слободан је био азбукоћириличар,надћириличар, Надвеликонадсрбин, јер какав би то човек Србин био, ако би био малосрбин. Слоба је човек који је обишао цео свет. Малени су му завидели, а велики повлађивали.
    Слоба је причао народним језиком, језиком Бранка Ћопића, како рече данас његов друг на сахрани. Његов језик је био језик љубави, који је разоружавао оне које треба разоружати, а наоружавао оне који воле љубав.
    Само речи хвале су остале за њим.
    Драги Слобо, нека Ти је лака земља.
    Твој,
    Србски културни центар
    “Ћирилица” Београд

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *