Све вам праштам, Андрића не могу

Иво Андрић 1940. године

Ових дана не видимо само да се вирус короне шири невероватном брзином, већ да се истом толиком брзином шири и интернет преписивање. Изгледа нисмо свесни епидемиолошке ситуације, али ни свест о томе да се не сме преписивати, па још погрешно дометати, није нам на највишем нивоу.

То шта се догодило након моје прошлонедељне колумне није толико значајно за потписника ових редова, већ много више за Андрића коме сам прошлог понедељка „препустио“ колумну и цитирао део из романа „На Дрини ћуприја“ у којем наш чика Иво мајсторски описује заразу колере у Вишеграду, са детаљима који, да није опасности, комично подсећају на данашње.

Цитат из романа очигледно је изазвао велику пажњу интернет преписивача, па мој увод и у наставку Андрићев цитат преноси девет портала, али како то они чине?

Портал „Гласа јавности“ једини је испао коректан и написао: „Књижевни критичар Александар Гаталица ове недеље колумну је препустио Иви Андрићу. Ево шта наш велики чика Иво пише у роману „На Дрини ћуприја“. Све се мења, само људи остају исти, у мирнодопским временима или у доба кризе и великих зараза. Андрић пише.“

Остали ни изблиза нису били тако коректни према ове три реченице које сам написао, али видеће се, ни према Андрићу, што је озбиљније.

„Независне новине“ дају увод као да је њихов и дословце преносе моју реченицу: „Све се мења, само људи остају исти…“ и настављају цитатом из Андрићеве књиге такође дословно прелсиканим. По чему видим да прекопиран? Нехотично сам оставио један прекидач за који се сада показује да указује на трагове „позајмљивача“ текстова.

Из  XIX века у „19. век

Наиме у презентовању Андрићевог текста, у пишчевој реченици „За тих двадесет и пет година из средине 19. века два пута је у Сарајеву морила куга и једном колера“ нехотично сам заменио писање „XIX века“ у „19. века“. Ово спада у домен елементарне лектуре, али овде одаје трагове.

„Независне новине“ оставиле су „19. века“ по чему видимо дословно „копирај-налепи“ процес.

Идемо даље.

Исто као и претходни портал – а на срамоту струке – чини и фејсбук страница Удружења школских библиотекара, дакле наводи мој увод као њихов и дословно копира текст са све „19. веком“.

Али, то није најгоре.

Најгоре по овом питању држе се они од којих се то најмање очекује. Портал „Гласа Српске“ не само што наводи мој увод као њихов и у наставку дословно преписан Андрићев текст, него и мене и Андрића ијекавизује. Ево како то изгледа.

Цитирам Портал „Гласа Српске“: Ево шта је наш велики писац Иво Андрић написао у роману „На Дрини ћуприја“. Све се мијења, само људи остају исти, у мирнодопским временима или у доба кризе и великих зараза. Андрић пише:

„За тих двадесет и пет година из средине 19. вијека два пута је у Сарајеву морила куга и једном колера. У тим случајевима касаба се придржавала упутстава која је, према традицији, још Мухамед дао својим вјерницима за њихово држање у случају заразе: ‘Док болест влада у неком мјесту, не идите тамо, јер се можете заразити, а ако сте у мјесту где болест влада, не идите из тог мјеста јер можете заразити друге.'“

У реду је можда да моја информативна три реда буду „ијекавизована“, али свима који нешто знају о Андрићу знано је да је „На Дрини ћуприја“ писана екавским идиомом српског језика (свуда тамо где у роману говори наратор), те је ијекавизовање ових делова текста исти прекршај као што би било екавизовање неких ранијих Андрићевих текстова написаних ијекавицом. Како би се, питам се, неко осећао да се, рецимо, у Београду наведе Петар Кочић овако:

„Сваке вечери, од кад су настале врућине, до неко доба ноћи напаса Лујо свог Јаблана. Пази га као очи у глави. Двапут га на недељу соли. И ужину с њиме полови. Воли он Јаблана – јер је Јаблан најјачи бик у целој околини.“

Уместо онако како је Кочић написао у „Јаблану“:

„Сваке вечери, од кад су настале врућине, до неко доба ноћи напаса Лујо свог Јаблана. Пази га као очи у глави. Двапут га на недјељу соли. И ужину с њиме полови. Воли он Јаблана – јер је Јаблан најјачи бик у цијелој околици.“

Комбиноване инфекције

Но, вратимо се ијекавизованом Андрићу.

Након овог написа, следе још четири истоветна „заражена“ са истог извора, али треба истаћи онај из места где се то такође најмање очекује. Портал Višegradlive – дакле оданде где се налази Андрићева ћуприја на Дрини – такође дословно ијекавизује и преноси мој увод као њихов и у наставку ијекавизовану „На Дрини ћуприју“, са све „19. веком“, пардон „19. вијеком“. Једина разлика је што је овде посао одрадио и „ћирилица у латиницу“ пребацивач, па је текст дат латиницом…

За крај да пренесем и један пример „комбиноване инфекције“. Портал „Избори Србија“ латиницом наводи наслов портала „Гласа Српске“, потом, наравно, моју реченицу као да је њихова, али екавицом, да би у наставку представио Андрићеве пијане заптије са приметном дозом ироније. Оно што овај сајт донекле може аболирати, након овог неумесног иронизирања, јесте то што је потом екавицом самостално навео Андрићев текст, убацивши у прву реченицу „XIX век“.

И шта казати на крају? Језик којим пише писац је само његов. Српски језик којим пишем је мој српски језик. Српски језик којим пише Андрић (било да је ијекавски или екавски) само је Андрићев и не сме се дирати.

Све праштам што је учињено мојим трима реченицама, али оно што је урађено Андрићу не могу!


Аутор: Александар Гаталица

Извор: РТС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *