Само 12% ћириличних издања на београдском Сајму књига
31/10/2019

    Од 166 анкетираних издавача на овогодишњем Сајму књига у Београду, само 12% је штампано на ћирилици. Поређења ради, један од највећих процената ћириличних књига у периоду од 145 година (1868-2013, Завод за проучавање културног развитка) у Загребу је био 19%. Дакле, празник књиге у Београду је очигледно и празник латинице, а треба подсетити да се у светској културној баштини све што је штампано латиницом аутоматски приписује хрватској културној баштини. Из овога се може закључити да Србија великодушно своју културну баштину поклања управо онима који прогоне ћирилицу (и не само њу) чекићима, пушкама и ножевима.

    Ову анкету је спровео Србски културни центар „Ћирилица“ Београд током Сајма књига. Од 166 издавача, 89 њих исписују свој назив ћирилицом, а од осталих 77, 33 имају стране називе, иако су српски издавачи. Треба споменути да нису анкетирани страни издавачи, као и да постоји доста издавача разних црквених епархија који су сви ћирилични, тако да они повећавају просек ћириличних назива, иако релативно мало књига издају.

   Такође, у великом проценту, 85,5% издавача одређује писмо на коме ће се штампати књига. Закључак је да су издавачи одлучујући и већински фактор који доприноси превласти латиничних књига над ћириличним у Србији.

   Ово су неки подаци који су изнети на Једном сату о ћирилици, у коме су учествовали професор са Филолошког факултета др Александар Милановић, виши научни сарадник на Институту за књижевност и уметност др Драган Хамовић, иначе бивши посебни саветник министра културе који је недавно дао оставку на то место због двогодишњег неспровођења Предлога закона о коришћењу језика и писма у скупштинску процедуру, као и председник Србског културног центра „Ћирилица“ Београд, пуковник Милорад Ђошић.

   О статусу ћирилице у Србији, у бившим југословенским републикама, као и о законима и пракси других земаља можете чути шта су говорили наши говорници у видео снимку.



Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
„Ћирилица“ Београд

Оставите одговор

5 коментара

  1. Милорад Ђошић

    У истраживању су нам помогли Дијана Лауш, Филип Тодоровић и Иван Крејовић и з братског удружења „Балканац“.

  2. […] које је подстакла Весна Арсоћ погледајте у чланку Само 12% ћириличних наслова на Београдском сајму . 25. октобар. `19.   Гост је био Владимир Петровић […]

  3. Покушао сам недавно да од „Службеног гласника“ добијем одговор зашто су књигу Сање Домазет „Градови“ штампали латиницом. Одоговор је био : због извоза у бивше републике СФРЈ. Оно што нисам после тога урадио, а копка ме: Да ли би ми одговорили на тражење, по Закону о слоободном приступу информацијама од јавног значаја, колико примерака те књиге су продали ван Србије…Елем, моје питање „Ћирилици“ је: Да ли сте ви покушали да добијете такве податке од издавача?

    1. оно што смо ми добили као одговор од анкетираних издавача на питање : Ко одлучује о писму штампања, издавач или аутор, је да је 111 њих (66,9%) одговорило да одлкучују издавачи, 17 да одлучује аутор, 31 да одлучују оба фактора, а 6 да то диктира тржиште Један издавач није дао одговор на то питање. На снимку „Једног сата о ћирилици“ можете уочити и одговор на Ваше питање које је дао проф. др Александар Милановић: „Ако питате издаваче колико су то они књига продали на латиничним , околним подручјима које означавају као тржиште, немају одговор. Нико од њих нема податке о таквим тиражима“. Дакле, можемо закључити да је тржиште пре изговор него разлог.
      О овој и сличним темама ћемо говорити и на предавањима у хотелу Радисон Блу 23. или 24. новембра. Објавићемо тачан термин на нашем сајту.
      Весна Арсић

      Весна Арсић