Професор из САД финансира бесплатне уџбенике за наше ђаке

Београђанин, некадашњи ђак Математичке гимназије, а данас један од водећих информатичара на планети, позвао је наставнике у Србији да пишу уџбенике чије ће издавање финансирати његова фондација „Алек Кавчић”, а затим их бесплатно објављивати на интернету

Александар Кавчић (Фото лична архива)

У току следеће године основци у Србији требало би да имају бесплатан приступ свим школским уџбеницима на интернету уколико се оствари замисао проф. др Александра Кавчића са Карнеги Мелон универзитета у Питсбургу, научног сарадника Математичког института САНУ.

Он је почетком године основао Фондацију „Алек Кавчић” и пре два месеца позвао овдашње наставнике да пишу уџбенике чије ће издавање финансирати, а затим их бесплатно објављивати на интернету. За „Политику” истиче да ће прве бесплатне школске књиге ђацима на интернету бити доступне почетком 2021, а да ће им читаве онлајн комплете за све предмете свих разреда основне школе поклонити до 1. септембра исте године.

Кавчић наводи да ће, рачунајући и уџбенике за стране језике, финансирати издавање више од сто наслова на којима, у доста случајева, раде и по два, три аутора којима ће платити хонораре. Открива да израда једног уџбеника кошта око 5.000 евра и да ће, уз додатне трошкове које има око издавања, на штампање свих школских књига за све разреде осмолетке уложити од пола милиона до милион евра.

– Толики је једнократни трошак који имају издавачи, а процењује се да тржиште уџбеника у Србији годишње вреди око сто милиона евра. И у томе је апсурд целе приче који показује колико се новца ту обрће и колико је израбљивање родитеља у свему овоме. То моја фондација покушава да спречи. А да не причам о чињеници да сваки нови уџбеник који штампају страни издавачи већ постоји у неком од облика јер нова издања припрема и државно предузеће Завод за уџбенике и наставна средства који прати све промене. То значи да су родитељи, као порески обвезници ове земље, већ једном платили издавање уџбеника које ради завод. Покушавам да исправим неправду да плаћају књиге и други пут, али не значи да ћу успети нешто да променим јер директори школа имају право да бирају уџбенике и питање је да ли ће изабрати бесплатна издања која ћу ја да понудим – истиче Кавчић.

Овим потезом, каже, жели да подари свим ђацима исте могућности за напредак и подржи развој српског образовања у коме види једину шансу за извлачење земље „из дубоке кризе” и довођење у стање да се носи са светском конкуренцијом.

– Оно што је Србији потребно је многоструко веће улагање у образовање, што је политички гледано неисплативо, јер изискује далеко више новца, а резултати се виде тек за око три деценије јер ће тада генерације у које се данас уложи својим радом моћи да допринесу друштвеном развоју. Али то је једини начин да постанемо оно што смо раније били и да наши људи уместо полупроизвода за светско тржиште праве готове производе који неупоредиво више вреде –  каже Кавчић.

Он наводи добар пример Италије која има десетак издавача, али се просветне власти на неколико година одлучују за само једног од њих који штампа јединствене уџбенике за целу земљу, а држава покрива трошкове израде школских књига оним издавачким кућама које су конкурисале, а нису изабране.

– Тако да се њима не може догодити да родитељи према избору школе купе деци један комплет уџбеника, а онда због зараде, ђаци слушају наставу на даљину организовану према књигама другог издавача – наглашава проф. Кавчић.

Иначе, он је један од водећих информатичара на планети, аутор осам патената из информационих технологија које је направио на Хардвард и Карнеги Мелон универзитету, на ком је и докторирао и где четири катедре, због заслуга, носе његово име. Овај Београђанин је 1986. године завршио Математичку гимназију у Србији, да би потом као један од најбољих ученика школе која носи титулу од националног значаја наставио школовање у Бохуму, где је дипломирао на Електротехничком факултету. Докторску дисертацију је одбранио на Карнеги Мелон универзитету, а сем на њему, предавао је и на Харварду и на Универзитету Хаваји.

Живи на релацији Остин – Тексас – Београд, а део новца којим је основао Фондацију „Алек Кавчић” добио је на основу рекордне судске одштете за крађу интелектуалне својине у сфери информационих технологија. У питању је проналазак, који је касније и развио у својој докторској дисертацији на Карнеги Мелон универзитету, који се од 2003. године користи за производњу свих чипова за читање са магнетских меморија на планети. Како објашњава за наш лист, мултинационална компанија „Марвел технолоџис” је његов патент незаконито користила у производњи чипова, а после седмогодишњег спора пресуђено је да њему и проф. др Жозеу Моури, његовом ментору на Карнеги Мелон универзитету, уплати 750 милиона долара.

– То је највећа одштета коју је неки универзитет добио за незаконито присвајање интелектуалне својине. Не бих да говорим о расподели те новчане суме, али део новца који је мени припао желим да, кроз рад фондације, искористим за развој Србије, у којој сам стекао основна знања – истиче Кавчић.

(Фото Математичка гимназија)

Рачунари за школе

Помоћ већ три године пружам Математичкој гимназији из које сам потекао, а која је имала застареле рачунаре, каже професор Кавчић.  – Како би најталентованији математичари у земљи добили најбољу технологију за рад, од 2019. их снабдевамо рачунарима последње генерације, а оне које смо им доделили у претходној години заједно са Математичком гимназијом шаљемо основним школама у Србији – каже наш саговорник. Тако је недавно донирао 20 нових рачунара ђацима из Улице краљице Наталије, а прошлогодишње од јуче прослеђују осмолеткама у Батајници, Новом Саду, Кикинди и Ваљеву.

 

Аутор: Драгана Јокић-Стаменковић

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *