ПРИЈАТЕЉИ ЋИРИЛИЦЕ У ПОСЕТИ МАНАСТИРУ ХИЛАНДАР

У радну посету манастиру Хиландар 31.марта 2019. године упутили су се пријатељи Србског културног центра „Ћирилица“ Београд Жељко Вучковић Јашин, Милан Панић, Радиша Костић и ја, Зоран Милошевић. Пошли смо на позив монаха коме је послушање технички део живота у манастиру: струја, вода, грејање, расхладни уређаји и све слично. Ми смо конкретно радили на електро- инсталацији за хладњачу која ће помоћи бољем и здравијем чувању хране у предстојећим топлим данима.

На путовање смо кренули дан раније и обрели се у метоху Хиландара Какову, који се налази ван Свете горе 8 километара удаљен од туристичког места Јерисос. У Какову смо планирали да преспавамо, и ујутру да се укрцамо на брод који полази из луке у Јерисосу.

Метох Каково или Мило Арсеница спада у економски део Хиландара. Наиме, читав посед је добијен од једног турског паше у време док је овај део Грчке био у саставу Османског царства. Паша који је столовао у Солуну није могао имати деце, па се по саветима неких православаца обратио Хиландару чувши за чудотворну лозу.И како то само Бог може да уреди, паша посети манастир, доби од игумана грожђе и после извесног времена ханума затрудне и донесе на свет здраво мушко дете. У знак захвалности поклони манастиру имање од преко 10.000 хектара земље. Потврду о томе Хиландар чува и данас.

Данас има свега око 1.500 хектара, углавном шума. Оно ресто се расуло кроз векове где је продаван део по део, што за дугове који нису могли да исплате јер су Срби изгубили државу, а велики део су продали Бугари који су узурпирали манастир у периоду дугом око 200 година.
Било како било, сада је Каково главни снабдевач дрвене грађе за обнову манастира и има комплетну пилану и столарску радионицу.

Сем у Какову, и у осталим местима ван Свете горе – Јерисосу, Неа Роди, Трипитији и Ураниополису, Хиландар има своја имања, али су запустела и не користе се јер, иако сад Срби имају државу, и даље је нејака у односу на ону која је та имања сакупљала.

 

Пријатељи СКЦ „Ћирилица“ Београд у Какову

 

У једном уџбенику за професионалне фотографе постоји један савет који каже да не покушавате да фотографишете позната места као, на пример, Ајфелову кулу или Кип слободе, јер су толико пута фотографисани да нема шансе да будете оргинални. Е, тог савета ћу се држати не описујући Хиландар, јер сигурно не могу бити оргиналан.

 

Пријатељи СКЦ „Ћирилица“ Београд испред улаза у Хиландар

 

Управо завршени Бели конак од кога је остало име, иако сад није баш бео

 

На трајекту којим смо се враћали са Свете горе постоје упозорења за путнике писана на више језика и то: на грчком писано њиховим алфабетом, на бугарском писано бугарском ћирилицом, на руском писано руском ћирилицом и на српском језику писано латиничном абецедом, чак не ни са абецедом, већ такозваном „шишаном латиницом“, јер је ч писано као ц. Такође у ресторану у Јерисосу иста слика, поред српске заставе мени исписан латиничном абецедом.
Како, зашто, ко је то предложио, саветовао није ми познато, али оставља отужан утисак нашег немара.

 

Зоран М. Милошевић

 

One thought on “ПРИЈАТЕЉИ ЋИРИЛИЦЕ У ПОСЕТИ МАНАСТИРУ ХИЛАНДАР

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *