Почетак писмености код Словена

(Фото Википедија)

У тексту „Селфи са Ћирилом и Методијем” („Политика”, 25. маја 2020.)  се спомиње сваке године понављана историјска догма како су „неписменим” Славенима писмо донела, створила или измислила двојица солунских Грка, Ћирило и Методије, које они до тада као нису имали.

Писменост код Славена сеже много хиљада година уназад. Наши преци су користили писмо црта-реза које се састоји од косих и попречних црта, а које се записивало на буковим дашчицама. Радило се о слоговном писму. Од тих давних времена остаде и назив за војну књижицу – буквица. Управо је ово старославенско писмо „црта-реза” користио руски научник Грињевич када је помоћу њега и старославенског језика дешифровао минојско писмо и доказао да се ради о античкој праславенској култури на Криту, а не старогрчкој како се до тада у историји утопистички истицало. Савремено старославенско писмо везује се за период од пре 7000 година и локалитет Винча. Ова, прва европска цивилизација, изнедрила је фонетско писмо по систему једно слово један глас са 26 знакова. Писало са десна на лево. Идентичних 26 знакова овог писма има и данас наша, српска ћирилица. После се ово писмо пренело у њену колонију Трипоље( Трипољска култура)на подручју данашње Украјине. Затим, после пар хиљада година ово писмо  налазимо у горе већ поменутом острву Криту (Минојска култура). Око 2000. године п.н.е. славенски преци Аријевци у Индији су створили писмо и језик звани санскрит на основу кога је настао данашњи хинду језик. Сличност у језику, речима, фонетици, синтакси и уопште граматици са српским језиком  је запањујућа. Око 700. године п.н.е. Антички Словени у Италији, Расени познатији као Етруршћани имали су писмо са идентичних 26 знакова као винчанско писмо, које се такође писало са десна на лево. Научници су установили да се ради о истом писму. Расени су имали неколико верзија овог писма а за све је карактеристично да су писали скраћенице. На пример реч „рал:” је скраћеница за реч „ралоб” где двотачка означава пропуштена слова читајући са десна на лево. Сама скраћеница односи се на реч „бољар” (кнез, војвода).

Наравно, ово писмо је као и остала, писано ћириличним знацима. Слично писмо и начин писања налазимо у 7. веку у Малој Азији у античким покрајинама Лици и Лидији. Споменик (обелиск) из Сирбина (грчки Xантос) је писан на наведеном писму.

И тако, мало по мало, чачкајући по словенској писмености дођосмо до 9. века нове ере када двојица солунских Грка, Ћирило и Методије донесоше писмо дотад „неписменим” Славенима. Онима који упорно понављају да су Словенима писменост донели Ћирило и Методије, да је први српски цар Стефан Немања као и да су Словени дошли на Балкан у 7. веку нове ере могу да поручим да хиљаду пута поновљена лаж неће никад постати истина.

Дејан Лукић,
Добој

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *