“Помор и страх” Вулета Журића, предлог за читање од Весне Арсић

Мој данашњи Свакодневни предлог није из медијске сфере, бар не електронске, али јесте за читање, и свакако препоручујем. Најпре ћу вам представити један одломак, који се односи на тренутак када тадашње власти, у лику великог жупана Ловаса, по савету лекара Будаија и Шрауда, покушавају да одузму стоку, благо од народа како би је дезинфиковали и изборили се са кугом у Иригу у пролеће 1796. године. Између чобана и војника са једне стране и народа који не пристаје да се одвоји од свог блага, јединог што им је остало, са друге стране, заподела се туча и отимање:

„Народе, одбиј!“, урлао је обрштар Петроварадинске регименте, полако се већ мирећи са тиме да ће, након толико битака са Турцима и после борбе са кугом, напослетку морати да се бије и са својим бледим и избезумљеним рођацима.

„Ама, шта чека тај Милутиновић?!“, беснео је Ловас, под којим је коњ рзао и копитом нервозно тукао по блатњавом путу.

„Нека им већ једном нареди да пуцају! Немамо времена за ове глупости. Докторе…“

Комесар се окрену ка Шрауду, али када у професоровим очима не нађе ни трунку нетрпељивости какава је већ дуго искрила под његовим густим, натмуреним обрвама, позва Херинга и нареди му да отрчи до Милутиновића и каже му да по сваку цену сместа угуши побуну.

Херинг климну главом и хтеде да потрчи, али му Остали тобож случајно подметну ногу, па овај паде колико је дуг, а Будаи и Шрауд прснуше у смех.

„Није смешно!“, урлао је зајапурени Ловас, кога Шрауд ухвати за руку пре него што је исукао сабљу.

„Зашто смо толике људе спасавали од куге ако ћемо их сада убијати барутом?“

„Ја нисам овде да бих спасао Ириг“, просикта комесар. „Мој задатак је да од заразе одбраним Беч и Пешту.“

„Онда пуцајте!“, Шрауд му љутито показа на метеж из кога си чобани и стражари успевали да одвоје тек понеко грло, да би га одмах потом Ирижани отимали и вукли назад.

„Наредите стражарима да побију све људе и стоку и пошаљите извештај цару да смо у потпуности извршили задатак тако што смо, по вашим инструкцијама, истребили целокупно становништво са зараженог подручја.“

Ово је одломак из романа Вулета Журића Помор и страх који говори о периоду када је куга однела преко 2500 живота у Иригу за мање од годину дана. У тешким временима као што је ово (1795. или 2020. године) испитују се границе људскости. Иначе једна од ретких књига које је Лагуна објавила на ћирилици.

Вуле Журић је рођен у Сарајеву 1969. године. Добитник је неколико књижевних награда, међу којима је и Андрићева награда за збирку прича Тајна црвеног замка, објављену 2014. године. Председник је Управног одбора Српског књижевног друштва. Живи у Панчеву.

 

Весна Арсић

главни уредник Билтена
Србског културног центра
“Ћирилица” Београд
Приредио, јер се стари предлози за читање, гледање и слушање на тој страни бришу сваке недеље, па да највреднији не буду изгубљени:
Администратор

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *