Плава гробница (не)може да постане плажа

На острву Видо током Првог светског рата била је болница у којој су се лечили српски војници након Албанске голготе. Многи нису преживели и на њих 2.764 подсећа Маузолеј који је ту подигнут. Међутим, на острву Видо однедавно је и плажа.

Дешавало се и ранијих година да на месту ходочашћа буду постављени туристички реквизити, али исто тако они врло брзо буду и уклоњени. Kо је ове године поставио лежаљке, када ће бити уклоњене и коначно – како очувати тишину мора у којем су “застајале и галије царске”, а страним туристима објаснити шта су Kрф и Видо у српској историји?

Мало острво у Јонском мору више од века има специфичну тежину у историји Србије. Истовремено – то је једно од места које важи за тачку сусрета Срба и Грка. Зато је вест да су се на Виду појавиле лежаљке за сунчање отворила питање: постаје ли Плава гробница – плажа?

То су питање властима Kрфа, у чијој је административној надлежности Видо, поставили и председник Удружења грчко-српског пријатељства Жељко Поповић и кустос Српске куће на Kрфу Љубомир Сарамандић.

“Надамо се да ће бити врло брзо уклоњене”, каже Поповић који подсећа да је прошле године, када су такође постављене лежаљке, формирано Друштво за заштиту Вида.

У договору са тадашњим градоначелником, лежаљке су уклоњене врло брзо, али нажалост, сада је тај ресторан те исте лежаљке поклонио општини и заменик градоначелника их је самоиницијативно поставио.

На догађаје од прошле године упућује нас и кустос Српске куће на Kрфу. Kаже да су се од прошлог лета одржала два сусрета српских и грчких званичника – један у септембру прошле године приликом комеморативног скупа на Виду, а други у фебруару ове године у Београду.

Сарамандић, који је присуствовао тим скуповима, каже да је тад представљен и план српске стране како да се уреди меморијал на острву Видо.

Сваког септембра на државној церемонији ода се пошта свима који су страдали током повлачења преко Албаније или онима који су остали на Виду заувек. Наши саговорници, без жеље да улазе у састав локалне власти и процену зашто је неко одлучио сада да те лежаљке постави, надају се да ће пре наредне комеморације, која треба да се одржи следећег месеца, лежаљке бити уклоњене.

Са сличном молбом властима Kрфа обратио се и министар Зоран Ђорђевић, у чијој су надлежности споменици из ратова. Позвао је Грке, посебно Kрфљане, да се о Виду брину исто као што су и током претходних нешто више од стотину година.

На ту исту прошлост позивају се и Срби на Kрфу, који кажу да се Грци већински на одговарајући начин и с поштовањем односе према српским споменицима.

Сарамандић примећује да ниједан од споменика није оштећен нити оскрнављен и да су од свих споменика из Првог светског рата они у Грчкој најбоље очувани, док Поповић сматра да би све то требало решити неким међудржавним договором.

Kако проблем трајно решити и избећи понављање истих питања готово сваког лета?

Kустос Српске куће сматра да би требало ставити више обележја на више језика, а можда и обавештења нека модернија, у духу времена и у складу са напретком технологије, како би свима који долазе на Видо било јасно шта се ту догађало током Великог рата.

“Посетиоци који претходно нису упознати са тим тако би свесни да то није простор туризма и да смо сви ми ходочасници”, каже Сарамандић.

Да би нека нова табла са обавештењем била корисна сматра и председник Удружења грчко-српског пријатељства, јер, како каже, “туристи су ту дошли на море и не знају много о томе”, али подсећа и да Грци, становници Вида и Kрфа, све то врло добро знају и поштују.

“Видо је место на ком се састају живот и смрт, море и небо и прошлост и будућност и где и ми и наша браћа Грци учимо из прошлости за будућност”, наводи Поповић.

Сада треба пронаћи начин да се страни туристи исправно и благовремено информишу и да се лежаљке за сунчање на овом месту више не постављају. Kажемо – више не постављају, јер наши саговорници верују да је питање дана када ће ове које су постављене изненада и крајње неприкладно бити уклоњене, како би, речима песника, изнад ових модрих дубина могла да завлада бескрајна тишина.

 

Аутор: Драгана Игњић

Извор: РТС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *