Пилоти увек лете

Овај чланак је написан пре четири године и посвећен је погинулој посади авиона Ан-12 која је носила неопходну помоћ народу Јерменије након катастрофалног земљотреса. Прошло је 30 година, а ми још увек памтимо наше храбре авијатичаре и дивимо се јерменском народу који опстаје упркос окружењу и страшним притисцима.

 

Лета 1956. године, свршени матурант Предраг Маринковић је код Бање Ковиљаче пецао на Дрини. На само 300 метара од њега, у покушају принудног слетања, срушио се млазни ловац-бомбардер типа ,,тандерџет“. Том приликом на првом самосталном лету погинуо је млади пилот, Словенац. На месту удеса први је био млади Маринковић. То га није поколебало да исте јесени обуче плаву униформу академца.
Када је председник СРЈ Слободан Милошевић посетио спомен-собу транспортне ескадриле у Батајници, застао је пред фотографијом потпуковника Маринковића и рекао да га је лично познавао. Сретали су се на вратима обданишта, у које је пилот доводио сина Слободана.

 

Јерменија и мученички јерменски народ, увек ће памтити српске пилоте који су погинули када су после катастрофалног земљотреса, превозили хуманитарну помоћ за пострадали јерменски народ, нагласио је јерменски председник Серж Сарксијан. Овом поруком захвалности, јерменски председник вратио је сећање на племениту мисију посаде војног транспортера Ан 12 број 73312, која је страдала 11. децембра 1988. године, током допремања лекова и хране за земљотресом погођени Јереван и Лењинаков.
У авионској несрећи, само неколико десетина минута пре слетања на престонички аеродром, погинули су пилоти-официри Југословенског ратног ваздухопловства потпуковници Предраг Маринковић, Владимир Ерчић, Миленко Симић и Милан Мићић као и механичари – летачи заставници прве класе Милисав Петровић, Бориша Мосуровић и Јован Зисов.

 

 

Ту седмочлану посаду Ан-12 предводио је потпуковник Предраг Маринковић Драган, како су га звали у породици, искусни пилот са више од шест и по хиљада сати летења иза себе, некада наставник летења у Ваздухопловној Војној Академији и човек који је у транспортној јединици ратног ваздухопловства облетео земаљску куглу, возећи високе функционере бивше Југославије.
Натоварен са 10,8 тона хуманитарне помоћи која је међу првима требало да буде допремљена тешко страдалом народу Јерменије, војни транспортер Ан-12 полетео је са скопског аеродрома “Петровац”, у ноћи трагедије. Срушио се на двадесетак километара од Јеревана. Очевици ове несреће посведочили су да су на месту где се “Антонов” срушио, затекли “страшне слике несреће”. Извештачи су пренели породицама, југословенској држави и Ратном ваздухопловству захвалност и изразе најдубљег саучешћа од највиших званичника ондашњег Совјетског Савеза. Посмртни остаци седмочлане посаде са московског аеродрома “Шереметјево” испраћени су уз највише војне почасти. Тако их је дочекао и Београд. Уз присуство великог броја грађана, војних и државних званичника страдали су сахрањени на Бежанијском гробљу. Неколико месеци касније, када се Јереван придигао после разорног земљотреса, подигнут је споменик посади нашег војног авиона, на сећање и пијетет херојима хуманости. Ова нова Седморица Величанствених пилота одлетела је, у легенду.

 

Приредио: Милорад Ђошић, пуковник авијације – пилот у пензији

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *