Пилоти и поруке

        Неки дан прочитах чланак у плавом бојом зафарбаном жутом „Данасу“ о томе како ће се војни пилоти ускоро ХВалити (овако говоре чак и неки врхунски политичари, а не само „Данас“) да ћемо имати ескадриле и ваздуПЛохове, а нећемо имати ко да седне у авионе, тако да ће на аеродрУмовима и хелиодрУмовима још више ницати трава.

        С обзиром на то да се у овој земљи све схвата сваЋајуЋи, тако је и бенефицирани радни стаж, који је у ствари заштитна мера, схваћен накарадно, јер су пилоти не тако давно одлазили у пензију са свега 42-47 година живота. „Спас“ је нађен тако да без обзира на стаж може да се иде у пензију са 50 година, што пилотима и није тешко пало јер нису имали баш никакав мотив да остану, а и нису хтели да их оставе. Мала плата, мало летења, које је уствари било једини мотив, без станова и статуса, те дивне момке остављало је равнодушним на пензију, која је не тако давно примала и шездесетогодишњаке који су летели до претпоследњег часа, а у последњем су анализирали тај последњи лет, без припреме за сутра. Чак су и у војсци колеге непилоти говорили и ишчуђавали се питајући се „шта у ствари ти пилоти хоће“, несхватајући да ће са побољшањем статуса елите и другима бити боље. Нажалост, ишло се до те мере да су пилотима „ћапнули“ и у тањир, тако да неки сада једу бурек са месом, а пилотски знак је само украс на њиховој униформи, који ће их красити у можда некој од мисија, која је, нажалост, сан многих.

У свакој професији постоји елита – једина лекције које се моја маленкост добро сећа из социологије, па су тако и учитељи својевремено били брамани не само просвете него и уопште, или како се то сада модерно каже, генерално.

Колико је тек ова професија срозана не морамо много да причамо, јер се годинама говори, а чланак „Ћирилизовано“ који следи препоручујемо., иако су пилоти, и то на крају, споменути тек у склопу метафоре.

Милорад Ђошић, пилот
пуковник авијације у пензији

 

Образовање у Србији и медији

Чланак Спутњика је објављен синоћ, у 20:17. Не знам да ли је објава Видовдана, Како уништити образовни систем у седам корака реаговање на неутралан став уредништва Спутњика, али чланак садржи и следеће:


Либерализација наставног процеса
Општа идеја. Обучавање човека нечему новом у већини случајева изазива отпор. Зато је насиље неодвојиви део сваког ефективног наставног процеса. Одсуство насиља веома снижава ефективност наставе. Сетимо се старих филмова с Брусом Лијем и Ван Дамом или наставника „Бели лотос“ из гротескног филма Убити Била 2. Сећате ли се како су тамо учитељи учили своје ђаке? Резултат је био – и-ха-хај! Како би се смањио квалитет образовања, потребно је да се наставни процес максимално либерализује. Човек (а студент посебно) је лењо биће, те студенту, који се ослободио школске и родитељске контроле, а није ушао у други систем контроле, неће бити до студија.
Конкретне радње. Слободно (иако не de iure, али de facto) похађање предавања, бирање наставника од стране студента, неограничен број могућности да се испити и колоквијуми положе, минимално одустајање од студија (идеално би било кад такве појаве уопште не би било), а што више приредби, КВН-а и избора за мис.

 

 

Када Никола Пашић изговори чувену реченицу: „Спаса нам нема, пропасти нећемо“, у тренутку када је српска војска дошла до обале мора, то није било без основа, јер му је цар Николај II рекао да ће учинити све да помогне Србима. Сличну помоћ, са временском дистанцом од једног века, најавио је и кандидат за новог министра просвете, августа 2016. године, Младен Шарчевић, обећавајући да ће радити на побољшању квалитета образовања и ефикасности тог процеса. Том приликом, изјавио је да су кључне речи у његовом будућем раду на челу тог министарства побољшање квалитета образовања и ефикасност, а не новац и слава.

Оснивач и генерални менаџер образовног система ,,Руђер Бошковић“, прву приватну школу основао је као стручни оснивач, без свог капитала. Новац из буџетских средстава за просвету и науку, као и слава нису изостали, док су кључне речи остале закључане и заборављене. Под министром Шарчевићем, образовање у Србији доживело је потпуну пропаст. Након пада Београдског универзитета на Шангајској листи, поражавајућих резултата на PISA тестовима, Национално тело за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Србије (НАТ) изгубило је статус пуноправног члана Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању (ENQA) и стављено је у статус ,,под надгледањем” и након велике бруке на малој матури 2019. суочили смо се са још једним пропустом/допустом ресорног Министарства којим су подаци из електронског дневника доступни на порталу чији је власник приватна фирма.

Компанија ,,Tesla Software“, која је учествовала у програмирању електронског дневника у Србији, поред тога што рекламира свој нови портал у ес Дневнику, истовремено преко тог алтернативног портала могуће је приступити подацима из електронског дневника шифром и лозинком коју су одредиле школе, чиме је директно угрожена заштита података о личности. Према писању медија, Министарство просвете спровело је јавну набавку софтвера електронских дневника, на којој је услове могла да испуни само једна фирма, погађате ,, Тесла“.

Недавно уведено ванредно стање тестирало је онлајн образовање. Просветни радници пронашли су начин рада који им је највише одговарао( Viber, Email, Google Classrooom, Moodle…) и помоћу самосталних ресурса, сопственом техничком опремом, великим залагањем, успевају да се изборе са новим захтевима наставе. Били су принуђени да сами обезбеде и финансирају приступ образовној технологији ( рачунару, таблету, интернету), док се инструкције које долазе од стране Министарстава стално мењају. Почиње својеврсна тортура над струком која се ни за шта не пита и каја се додатно финансијски исцрпљује, док су министар и Министарство једини ,,заслужни“што школска година није изгубљена.

Гостујући у Дневнику РТС-а, министар Шарчевић је рекао: ,,Испоставило се да смо имали веће капацитете него што је у почетку било процењено “. Да, имали смо МИ, просветни радници. ,,Ово је било: седај у авион и вози, да ли си знао или ниси није те нико ни питао“, рекао је министар. Сагледавајући целокупну ситуацију намеће се само једно питање: Да ли је било пилота у авиону?! Иако министар наглашава да није било ,,лутања“, стиче се утисак да је лутање њихово путовање у будућност српског образовања. Уведене су новине, од септембра ученике првог циклуса основног образовања, ђаке прваке, очекује нови насатавни предмет под називом Дигитални свет, који ће заменити Пројектну наставу, а предавачи ће бити насатавници разредне наставе. Још једна у низу дигиталних новотарија за дигитализацију образовног процеса, а дигитализација подразумева све оно што рачунари могу да ураде уместо нас.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *