Одбор за стандардизацију српског језика: Холандија остаје Холандија

Поштовани читаоци,

иако су неки чланци наоко бајати, увек можемо да их ставимо у рубрику Актуелно, или како то новомодернисти српског језика кажу „евергрин“. 

Холандија или Низоземска, Немачка, Алеманија или Германија, Јапан или Нипон (старији се сећају), Бурма или Мијанмар итд. 

У сваком случају, тачна је реченица која се код нас одомаћила, а то је: „језик је жив и мења се“, али да ли у свему томе постоји и „силовање језика“? Размислите и закључите сами. Увод нам је свакако дала професорка Рајна Драгићевић с чланком „Речник који одузима речи„.

.Милорад Ђошић

Одбор за стандардизацију српског језика: Холандија остаје Холандија

Одбор за стандардизацију српског језика заузео је у петак 10. јануара званичан став да се у Србији и даље употребљава назив Холандија

Дилеме више нема – Холандија остаје Холандија. Одбор за стандардизацију српског језика заузео је у петак 10. јануара званичан став да се у Србији и даље употребљава назив Холандија, иако је та европска краљевина одлучила да од 1. јануара користи искључиво своје право име Низоземска.

„Препорука Одбора је да се остане при називу Холандија, као што је већ устаљено у Србији. То није никакав преседан, јер већ имамо низ примера попут Немачке, Грчке, Финске или Јапана, држава које имају другачије изворне називе. Када неки термин уђе у језик, притом не мислимо само на називе држава, не постоји ваљан разлог да се мења. Немамо никакву обавезу да преносимо оригинални назив, уосталом нико то од нас није ни тражио“, изјавио је за Н1 председник Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Срето Танасић, закључујући да треба наставити са постојећом праксом и традицијом.

У прилог препоруци Одбора иде и став амбасаде ове државе, чији су званичници истакли да се „измена назива односи на брендинг, а не на промену имена“.

(Н1, 10. 1. 2020)

Политика: Холандија или Низоземска – питање за локалну употребу

Избор имена је интерна одлука Холандије о томе како ће се представљати и не би требало да утиче на то како ће се земља називати на неком језику, појашњавају у амбасади ове краљевине у Београду

Појам Холандија односи се на само две од 12 покрајина у земљи (Фото: Пиксабеј/Политика)

За годину у којој ће бити домаћин Евровизије и један од домаћина Европског првенства у фудбалу Холандија је спремила велику стратегију ребрендирања, која, између осталог, предвиђа да од 2020. званичан назив земље буде Низоземска (Nederland у оригиналу). До сада су се паралелно користили називи Низоземска и Холандија, па је и званични туристички сајт земље http://www.holland.com, а налог на „Твитеру” @visitHolland. Иако су и сајт и Твитер налог још увек активни под овим називима, многи медији у свету и код нас објавили су да Холандија као земља више не постоји.

Како су нам рекли у амбасади ове краљевине у Београду, промена се односи на брендинг, а не на промену имена.

„Ово је интерна одлука Холандије о томе како ће се представљати и не би требало да утиче на то како ће се земља звати на ком језику”, наводи се у одговору који су нам послали након консултација са Министарством спољних послова у Хагу.

Дакле, земље које су је до сада звале Холандија, укључујући Србију, Турску, Пољску и друге, могу да задрже тај назив. Он се избацује из маркетиншког материјала у самој краљевини, а компаније, амбасаде, владине службе и универзитети мораће да користе само појам Краљевина Низоземска или како би се дословно превело Краљевина Ниских Земаља.

У суштини, ова густо насељена земља са 17 милиона становника много је више од Холандије. Тај појам се односи на само две од 12 покрајина које су 19. веку биле центар привреде и богатства: Северну Холандију којој припада Амстердам, и Јужну Холандију, где су Ротердам и Хаг.

„Помало је чудно у свету рекламирати Холандију која је само мали део Низоземске”, рекао је портпарол министарства спољних послова када је у октобру представљена кампања брендирања. Влада је тада рекла да не забрањује употребу назива Холандија, али да се одлучила да га више не користи у службеној комуникацији.

У употреби је и нови логотип који је одбацио реч Холандија, а национални симбол лала је знатно суптилније изражен као део стилизованих слова НЛ. Задржана је наранџаста као боја владајуће краљевске породице.

Фокус је заправо на новој стратегији развоја туризма, да се странци подсете да ту има још нечег сем Холандије и усмере на мање посећене делове земље, а растерете они који већ пате због инвазије туриста. Они углавном иду на исте локације унутар Северне и Јужне Холандије, првенствено у Амстердам.

Холандија је 2018. имала 18 милиона посетилаца, више него што има становника. Прогнозе су да би тај број за десет година могао да нарасте на 29, а можда чак и на 42 милиона годишње. Национална туристичка организација је у програму развоја за следећих 10 година навела да је уместо промоције дестинација време за „управљање дестинацијама”. Прошлог маја је објавила да ће престати да активно рекламира земљу због претеране навале туриста на највеће атракције и да ће овог пролећа затворити канцеларије у Шпанији , Италији и Јапану, а отворити их у земљама из којих долази већи број пословних путника.

Уведене су још неке мере да се смање хорде туриста. Прошле године је повећана боравишна такса и сада је са три евра за ноћ међу најскупљим у Европи. Од ове године забрањене су вођене туре по амстердамској четврти црвених фењера.

Холандски сајтови пишу да нови лого, који је коштао 200.000 евра, има верзије на осам различитих језика, али не наводе на којим. У енглеском, данском, шведском, немачком и још неким језицима облик је приближан изворном холандском Недерланд. На хрватском и чешком је Низоземска, односно Низоземско, што је заправо превод имена. Ту варијанту превода имају и Французи, Шпанци и Италијани (Пејба, Паисес Бахос, Паези Баси). Русија и Украјина је зову Нидерланди, односно Нидерландија, Турци Холанда, Румуни Оланда, а Пољаци Холандија.

Јелена Чалија

(Политика, 10. 1. 2020)

Преузето са: Стање ствари

Приредио: Милорад Ђошић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *