Незнање је мајка дрскости

Знање је једино што вам нико не може одузети, каже пословица. Али знање је и крхко а недавно смо схватили да је и подложно „модним трендовима”. То се, пре свега, односи на танку линију која дели општу културу од обавештености о тренутним трендовима. Ево примера: дуговечни квиз „Слагалица” има верну публику, мада је у последње време овај, донедавно, неприкосновени ТВ формат на листи гледаности уступио челно место серији „Игра судбине” и Пинковим ријалитијима „ДНК”, „Брак на невиђено” и емисији „Папарацо лов”. У „Слагалици” је правило да су награде симболичне, све до финалне емисије у којој такмичар који је знањем елиминисао бројне противнике има прилику да освоји 150 хиљада динара. Али такмичарима је, очигледно, важније да покажу знање и одмере снаге са супарником у играма „Слагалица”, „Мој број”, „Спојнице”, „Ко зна зна”, „Скочко”, „Асоцијације” и „Корак по корак”.  У емисији од 17.јуна и гледаоци и такмичари су били изненађени питањем у игри „Спојница”; требало је повезати музичаре са њиховим песмама а музичари су били Смоке Мардељано, Ђус, Марчело, Скај Виклер, Динг Донг… а хитови реп музике нпр. „Ћелав сам, па шта” из 2002.године. Очигледно је да се још неко из ауторског тима овог квиза сећа почетака, из времена када га је његов аутор, Никола Нешковић, назвао „Музичка слагалица”. Питање је колико домаћа реп музика уопште спада у општу културу, поготово за циљну групу овог квиза.

Чак су и учесници актуелног ( или, чини се, непролазног) ријалитија „Задруга” имали прилику да покажу знање из опште културе. Менсур Ајдарпашић не зна ко је Стефан Немањић, Маја Маринковић је уверена да је Џејмс Бонд глумац, Ана Кораћ не зна ко је Јосип Броз Тито а за све њих велика непознаница је било ко су Мишел Платини, Бошко Буха, Сава Ковачевић… На питање у којим земљама се вози левом страном друма, одговор је био „у Лондону”. Можда није важно то што четрдесетак, углавном младих људи, свакодневно показује лењост, простаклук, комуницира најстрашнијим псовкама, клетвама и увредама, разбија камере, стакла, огледала, мушкарци се самоповређују а пијане девојке их шамарају. Све то раде за велики хонорар који се, код многих мери, у десетинама хиљада евра а победник буде богатији за чак 50 хиљада евра, за разлику од оних шампиона знања које упознајемо у „Слагалици” и који се задовољавају књигама и симболичним наградама.

За све оне који су помислили „Ја не гледам Задругу”, важно је нагласити да је проблем у томе што на питање шта би желели да постану у животу наши младићи и девојке одговарају „да будем популаран”; дакле, не више да будем астронаут, манекенка, фудбалер, ватрогасац, глумица… А управо су из ријалитија научили да се може бити популаран а без занимања и образовања и, малтене, без икаквог знања.

Како је написао старогрчки историчар Тукидид „Незнање је мајка дрскости”.

 

Аутор: Мери Билић

Извор: Политика

На истом извору:

Уместо у књижарама, књиге у магацину

One thought on “Незнање је мајка дрскости

  1. Шта рећи када је прекјуче на вестима око 9.30 спикерка рекла да су у Подгорици одржани молеБни и да ће се нека ствар таргетирати. Довољно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *